Инструментална музика

Инструментална музика је општи назив за сваку врсту музике створене, односно компоноване, за извођење на неком музичком инструменту. У ширем смислу, у њу спадају и композиције са тзв. вокализама, односно пратећим пјевачким мелодијама без текста. Супротност инструменталној музици представља вокална музика, односно композиције намијењене појединим пјевачким гласовима или хоровима a cappella (итал. — као капела, тј. за интерну употребу).

Антонио Вивалди: La primavera (Прољеће, 1. ставка: Allegro) из циклуса Четири годишња доба

Камиј Сен-Санс: Лабуд из циклуса Карневал животња

Андреас Карсон: Aquarius 2.0

Историја

Инструментална музика позната је од најстаријих цивилизација и до данас је прошла многе трансформације, те обликовне и структурне промјене. Није могуће тачно утврдити да ли је старија инструментална или вокална музика, јер и најстарији сачувани записи или сликовни прикази свједоче да се уз пјевање често и свирало. Развој инструменталне музике недјељиво је повезан с историјским развојем и усавршавањем појединих инструмената, а свака врста је у поједином раздобљу обиљежена посебним, себи својственим стилским особинама.

Види још

• Вокална музика

Литература

• Ковачевић, Крешимир (1971). Музичка енциклопедија. Загреб: Југославенски лексикографски завод.