Зеолит

Зеолити представљају групу минерала сложених хидратисаних силиката натријума, калијума и калцијума. Минерали ове групе имају хидротермално порекло и најчешће се појављују уз младе вулканске стене запуњавајући шупљине у њима. У групи зеолита се налази око 200 минерала, а најчешће се појављују:

Микропорозна молекулска структура зеолита, ZSM-5

Зеолити кристалишу на више начина, а најчешће граде миметске близанце, листатсте, стубасте, игличасте и фиброзне агрегате.^[1] У кристалној решетки имају слабо везану воду коју на повишеној температури отпуштају, али је лако и везују из атмосфере засићене воденом паром.^[2]

Налазишта

У Србији су појаве зеолита констатоване у Тимочкој еруптивној области, околини Сталаћа, Врања, Јошаничке бање, Гњилана и Бруса. Најбоље истраженим се сматрају појаве у Тимочкој еруптивној области, а експлоатација зеолита се врши у локалитету Игрош код Бруса.

Примена

Зеолит је у природи „неактиван“. Његове адсорпционе способности и капацитет катјонске измене се активирају механичком обрадом. Активизирани зеолит се као еколошки препарат користи у пољопривреди и сточарству.^[3] Он се примењује за раздвајање гасова услед његове могућности адсорпције, а самим тим и за сакупљање непријатних мириса.^[4]

Референце

^ W. R. Grace & Co. Enriching Lives, Everywhere. – Zeolite Structure Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2009). Grace.com. Retrieved on 2012-10-28
^ Heterogeneous asymmetric epoxidation of cis-ethyl cinnamte over Jacobsen's catalyst immobilized in inorganic porous materials Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2012) pp. 37 [thesis pp. 28], § 2.4.1 Zeolites.
^ Mumpton, Frederick A. (1999). „La roca magica: Uses of natural zeolites in agriculture and industry”. PNAS. 96 (7): 3463—3470. PMC 34179  . PMID 10097058. doi:10.1073/pnas.96.7.3463.
^ „Gas Separation by Zeolites” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 02. 2013. г. Приступљено 03. 11. 2012.

Литература

Zeolites in Sedimentary Rocks. Ch. in United States Mineral Resources, Professional Paper 820, 1973.
Natural and Synthetic Zeolites. U.S. Bureau of Mines Information Circular 9140, 1987.
“Zeolite-water close cycle solar refrigeration; numerical optimisation and field-testing”, Jean-Baptiste Monnier; Dupont, M. Proc. Annu. Meet. – Am. Sect. Int. Sol. Energy Soc.; Vol/Issue: 6 pp 181–185; American Solar Energy Society meeting; 1 June 1983; Minneapolis, MN, USA
Cheetham, A.K.; Day, Peter (1992). Solid State Chemistry. Clarendon Press.
Tschernich, Rudy W. (1992). Zeolites of the world. Geoscience Press. стр. 563. Note: 237 MB (PDF).

Спољашње везе

[1] W. R. Grace & Co. Enriching Lives, Everywhere. – Zeolite Structure Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2009). Grace.com. Retrieved on 2012-10-28

[2] Heterogeneous asymmetric epoxidation of cis-ethyl cinnamte over Jacobsen's catalyst immobilized in inorganic porous materials Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2012) pp. 37 [thesis pp. 28], § 2.4.1 Zeolites.

[3] Mumpton, Frederick A. (1999). „La roca magica: Uses of natural zeolites in agriculture and industry”. PNAS. 96 (7): 3463—3470. PMC 34179  . PMID 10097058. doi:10.1073/pnas.96.7.3463.

[4] „Gas Separation by Zeolites” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 02. 2013. г. Приступљено 03. 11. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]