Загајичка брда

Загајичка (Загајска) брда представља предео на североисточном ободу Делиблатске пешчаре.^[1] Простиру се на нешто више од 250 ha и представљају другу зону заштите у оквиру специјалног резервата природе Делиблатска пешчара.^[2]

Положај

Загајичка брда представљају највиши део Делиблатске пешчаре, а по многима и најлепши. Поглед са њих пружа се десетинама, па и стотинама километара са свих страна. Виде се околна места али и по неко даље место, Вршачке планине, јужни Карпати, као и вода Дунава у даљини. Уласком у зону Загајичких брда, где су пешчане дине високе више од 200 m, добија се осећај као да сте у некој планинској области, а не у равничарској пешчари.

Загајичка брда скривена су између великог пространства Делиблатске пешчаре и њеног руба крај села Загајица. Управо то је и најатркативнији део Банатске пешчаре, а до њега је могуће доћи само пешице и уз добро познавање путева. Овај природни феномен се налази на само 75 km од главног града. Приступ је могућ из три правца. Препоруке су долазак на брда бициклом у духу одрживог туризма.

Вегетација

Загајичка брда која изгледом подсећају на лоптасте брегове, заправо су древне пешчане дине, делом шумовите а делом прекривене степском вегетацијом. Ови лесни облици рељефа, обрасли степском вегетацијом, представљају један од последњих сачуваних степских предела у Војводини. Јединствени реликт пра-пејзажа Панонске низије пре него што су је прогутале оранице.

Занимљиво је да се на обронцима Загајичких брда и данас може видети трска.^[3]

Загајичка брда су, станиште највеће колоније слепог кучета у Европи, а ту живе и друге заштићене врсте.

Историја

На највишој тачки Загајичких брда налази се обележје у виду зиданог обелиска који штити тачку геодетског премера из времена Аустроугарске. Иако многи тврде да је обелиск подигнут за време Марије Терезије, с обзиром на челичну арматуру у бетонском постаменту, најсигурније би било датирати га у почетак 20. века, вероватно непосредно пред избијање Првог светског рата.

Уз обелиск је много касније подигнут и високи метеоролошки стуб за мерење брзине ветра.

Референце

^ Шумско индустријски комбинат Панчево, Делиблатска пешчара 1818–1968.
^ ЈП „Војводинашуме” Петроварадин, План управљања за Специјални резерват „Делиблатска пешчара”, 2011–2020.
^ Јанковић М, Биодиверзитет, Београд, 1995.

Спољашње везе

„DELIBLATSKA PEŠČARA (Zagajička brda 256 m)”. blic.rs. 12. 10. 2017. Приступљено 14. 9. 2019.
„Čarobna Zagajska ili Zagajička brda”. pslanguagecafe.com. 25. 4. 2018. Архивирано из оригинала 07. 03. 2019. г. Приступљено 12. 9. 2019.
„KAO IZ BAJKE Ovo je nestvarni prizor Deliblatske peščare, ali da biste ga videli morate malo da se pomučite”. planine.net.
„Deliblatska Peščara. Zagajička Brda.”. nestvarna.blog.
„Deliblatska peščara–Zagajička brda / Deliblato Sands–Zagaj Hills {{!}} Istraži Srbiju / Explore Serbia {{!}} Avanturistički turizam / Adventure tourism”. explore-serbia.rs.
„ZAGAJIČKA BRDA – 4. 2. 2018.”. pkbalkan.org. Архивирано из оригинала 19. 11. 2019. г.
„ZAGAJIČKA BRDA ZELENO PANONSKO MORE”. jjputovanja.rs. Архивирано из оригинала 15. 07. 2020. г.
И Србија има своју пустињу: Налази се на око 75 километара од главног града (Б92, 22. март 2023)

44° 56′ 02″ С; 21° 11′ 47″ И / 44.933888° С; 21.196477° И / 44.933888; 21.196477

[1] Шумско индустријски комбинат Панчево, Делиблатска пешчара 1818–1968.

[2] ЈП „Војводинашуме” Петроварадин, План управљања за Специјални резерват „Делиблатска пешчара”, 2011–2020.

[3] Јанковић М, Биодиверзитет, Београд, 1995.

[1]

[2]

[3]