Електронске компоненте

Електронске компоненте (е. дио, е. део, е. елемент) су основни електронски елементи са двије или више металних електрода или жица. Компоненте се повезују заједно, обично са жицама или на штампаној плочици да створе електрично коло (електронски склопови, е. круг) са одређеном функцијом.

Разне електронске компоненте

Функција може бити појачавање сигнала, прекидање, осцилатор и друго. Остваривање везе се практично изводи лемљењем, наношењем контаката у вакууму, жичаним мотаним везама (енгл. wire-wrap) и сл.

Компоненте могу бити појединачне или „дискретне“ (отпорник, транзистор, кондензатор) или у групама као интегрисана кола, која већ у себи садрже већи број посебних електронских компоненти.

Друга подјела је на активне и пасивне компоненте. Активне компоненте (транзистори, интегрисана кола, вакуумске електронске цијеви) појачавају или на други начин активно мијењају сигнал. Пасивне компоненте (отпорници, кондензатори, завојнице) не појачавају сигнал, али га понекад мијењају на линеаран или не-линеаран начин.

Класификација

Компоненте се могу класификовати као пасивне, активне, или електромеханичке. Строга физичка дефиниција сматра пасивним оне компоненте које не могу саме да снабдевају енергију, док би се батерија сматрала активном компонентом, јер она делује као извор енергије.

Међутим, у електронском инжењерству при вршењу анализе кола користи се рестриктивнија дефиниција пасивности. Када се ради само о енергији сигнала, погодно је да се игнорише такозвано једносмерно струјно коло, као да компоненте које се напајају енергијом, као што су транзистори или интегрисана кола нису присутне (као да свака таква компонента има уграђену батерију), иако су у стварности оне напајане путем ДЦ кола. Након тога се анализа односи само на АЦ коло, апстракцију која игнорише једносмерне напоне и струје (и снагу повезану с њима) у колу из стварног живота. Ова фикција, на пример, дозвољава да се гледа на осцилатор као да „производи енергију” иако у стварности осцилатор троши енергију из извора напајања једносмерном струјом, што је изабрано да се игнорише. Уз то ограничење дефинишу се термини који се користе у анализи кола, као што су:

• Активне компоненте се ослањају на извор енергије (обично из ДЦ кола, које се при анализи игнорише) и обично могу да уносе енергију у коло, иако то није део дефиниције. Активне компоненте обухватају појачавајуће компоненте као што су транзистори, триодне вакуумске цеви, и тунелске диоде.
• Пасивне компоненте не могу да уводе енергију у коло. Оне се такође не могу ослонити на извор енергије, изузев онога што је доступно из (АЦ) кола на које су повезане. Као последица тога, оне не могу да појачају (повећају снагу сигнала), иако могу да повећају напон или струју (као што је то чини трансформатор или резонантно коло). Пасивне компоненте обухватају компоненте са два терминала као што су отпорници, кондензатори, индуктори и трансформатори.
• Електромеханичке компоненте могу да обављају електричне операције померањем делова или коришћењем електричних прикључака.

Већина пасивних компоненти са више од два терминала се може описати у облику параметара два порта, што задовољава принцип реципроцитета — мада постоје ретки изузеци. Насупрот томе, активне компоненте (са више од два терминала) углавном немају ту особину.

Подјела

Подјела у посебне категорије није увијек потпуна, јер неки елементи спадају у више категорија. На примјер фото-отпорник је отпорник и сензор у исто вријеме. Звучник је електромагнетска компонента за претварање електричног сигнала у звучни, али исто може да служи и као сензор за претварање звучног сигнала у електрични. Због тога су неке компоненте размјештене у више категорија.

• Конектор
• Кабл и жица
• Прекидач
  • Прекидач, обични
  • Тастер (типка, дирка)
• Отпорник
  • Отпорник, обични
  • Промјењиви отпорник (потенциометар, за веће снаге реостат)
  • Гријач (електрични) (грејач)
  • Отпорна жица
  • Термистор (отпор се мијења са температуром)
  • Варистор (отпор се мијења са напоном)
  • Фото-отпорник (отпор се мијења са освјетљењем)
• Заштитна компонента
  • Осигурач, топљиви
  • Осигурач, ресетабилни
  • Аутоматски осигурач, термални или електромагнетски
  • Искриште (заштита од пренапона)
• Кондензатор
  • Кондензатор, обични
  • Кондензатор, електролитски
  • Кондензатор, промјењиви
• Електромагнетске или електромеханичке компоненте
  • Завојница (са и без језгра)
  • Електромагнет (завојница са металним језгром)
  • Трансформатор
  • Аутотрансформатор
  • Електромотор
  • Соленоид
  • Звучник
  • Релеј
• Пиезоелектричне компоненте
  • Кварцни кристал
  • Керамички резонатор
  • Филтер са акустичним површинским таласом (енгл. surface acoustic wave filter, SAW filter)
• Извор напона и струје
  • Батерија
  • Исправљач, струја из мреже
  • Генератор
  • Фотонапонска ћелија
• Сензор или претварач
  • Звук
    • Микрофон
    • Звучник
  • Позиција или кретање
    • Линеарни варијабилни диференцијални трансформатор (енгл. linear variable differential transformer, LVDT)
    • Ротациони енкодер или ротациони давач, даје импулсе у току ротације осовине или другог објекта. Може бити оптички, магнетски, капацитивни и прекидачки.
    • Инклинометар, мјери нагиб
    • Вибрациони сензор
    • Мјерач протока (течности, гаса)
  • Сила, обртни моменат
    • Акцелерометар, мјери убрзање
    • Мјерач напрезања (енгл. strain gage)
  • Топлота
    • Термистор, отпор се мијења са температуром
    • Термочлан (енгл. thermocouple), 2 разна метала у контакту. Произведени напон зависан од температуре.
    • Биметал, 2 разна метала у контакту. Успоставља или раскида контакт на одређеној температури.
  • Влажност ваздуха
    • Хигрометар
  • Свјетлост
    • Фотодиода
    • Фототранзистор
    • Фото-отпорник
• Диода
  • Диода, генералне намјене, обична, полупроводничка
  • Шотки диода
  • Зенер диода (за регулацију напона)
  • Варикап диода (промјењиви капацитет)
  • ЛЕД диода (визуелна индикација)
  • Ласерска диода
  • Фотодиода
  • Тунел диода
• Транзистор
  • Биполарни транзисторр
  • ФЕТ транзистор
  • МОСФЕТ транзистор
  • ИГБТ транзистор (енгл. insulated gate bipolar transistor)
  • Дарлингтон транзистор
• Тиристор
  • Тријак
  • Силиконски контролисани исправљач (СЦР), (енгл. silicon controlled rectifier, SCR)
  • Дијак
  • Силиконски контролисани прекидач (СЦС), (енгл. silicon controlled switch, SCS)
  • МОС контролисани тиристор (МЦТ), (енгл. MOS controlled thyristor, MCT)
• Интегрисано коло
  • Дигитално коло
  • Аналогно коло
  • Хибридно коло
• Показивачи
  • Катодна цијев
  • Показивач са течним кристалом (енгл. LCD display)
• Појачивачи
  • Појачивачи у класи Ц
• Вакуумска електронска цијев
  • Диода
  • Триода
  • Тетрода
  • Пентода
  • Хексода
  • Хептода
  • Октода
• Остале

Литература

• Bondy, J. A.; Murty, , U. S. R. (1976). Graph Theory with Applications. North Holland. стр. 12—21. ISBN 978-0-444-19451-0. Архивирано из оригинала 13. 04. 2010. г. 
• Diestel, Reinhard (2005). Graph Theory (3rd изд.). Graduate Texts in Mathematics, vol. 173, Springer-Verlag. стр. 6—9. ISBN 978-3-540-26182-7. 
• Feynman, Richard (1970). The Feynman Lectures on Physics Vol II. Addison Wesley Longman. ISBN 978-0-201-02115-8. „"A “field” is any physical quantity which takes on different values at different points in space."” 
• Power Electronics and Variable Frequency Drives: Technology and Applications - Wiley Online Library (на језику: енглески). doi:10.1002/9780470547113. 
• Bashe, Charles J.; et al. (1986). IBM's Early Computers. MIT. стр. 386. 
• Pugh, Emerson W.; Johnson, Lyle R.; Palmer, John H. (1991). IBM's 360 and early 370 systems. MIT Press. стр. 34. ISBN 978-0-262-16123-7. 
• J. Lienig; H. Bruemmer (2017). Fundamentals of Electronic Systems Design. Springer International Publishing. ISBN 978-3319558394. doi:10.1007/978-3-319-55840-0. 
• Horowitz, Paul; Hill, Winfield. The Art of Electronics. ISBN 978-0-521-37095-0. 
• Okamura, Sōgo (1994). History of Electron Tubes. IOS Press. стр. 5. ISBN 978-90-5199-145-1. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 05. 12. 2012. 
• Douglas Lewin, Logical Design of Switching Circuits, Nelson,1974.
• R. H. Katz, Contemporary Logic Design, The Benjamin/Cummings Publishing Company, 1994.
• P. K. Lala, Practical Digital Logic Design and Testing, Prentice Hall, 1996.
• Y. K. Chan and S. Y. Lim, Progress In Electromagnetics Research B, Vol. 1, 269–290, 2008, "Synthetic Aperture Radar (SAR) Signal Generation, Faculty of Engineering & Technology, Multimedia University, Jalan Ayer Keroh Lama, Bukit Beruang, Melaka 75450, Malaysia.
• Baker, R. J. (2010). CMOS: Circuit Design, Layout, and Simulation (3rd изд.). Wiley-IEEE. ISBN 978-0-470-88132-3. 
• Camenzind, Hans (2005). Designing Analog Chips (PDF). Virtual Bookworm. ISBN 978-1589397187. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2017. г. „Hans Camenzind invented the 555 timer” 
• Hodges, David; Jackson, Horace; Saleh, Resve (2003). Analysis and Design of Digital Integrated Circuits. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-228365-5. 
• Marsh, Stephen P. (2006). Practical MMIC design. Artech House. ISBN 978-1-59693-036-0. 
• Mead, Carver; Conway, Lynn (1980). Introduction to VLSI systems. Addison Wesley Publishing Company. ISBN 978-0-201-04358-7. 
• Rabaey, J. M.; Chandrakasan, A.; Nikolic, B. (2003). Digital Integrated Circuits (2nd изд.). Pearson. ISBN 978-0-13-090996-1. 
• Veendrick, H. J. M. (2017). Nanometer CMOS ICs, from Basics to ASICs. Springer. ISBN 978-3-319-47595-0. 
• Ogrenci-Memik, Seda (2015). Heat Management in Integrated circuits: On-chip and system-level monitoring and cooling. London, United Kingdom: The Institution of Engineering and Technology. ISBN 9781849199353. OCLC 934678500. 
• Blockley, D. Godfrey, P. „Doing it Differently: Systems for Rethinking Infrastructure, Second Edition”. doi:10.1680/didse.60821. , ICE Publications, London, 2017.
• Buede, D.M., Miller, W.D. The Engineering Design of Systems: Models and Methods, Third Edition, John Wiley and Sons, 2016.
• Chestnut, H., Systems Engineering Methods. Wiley, 1967.
• Gianni, D., ур. (2014). Modeling and Simulation-Based Systems Engineering Handbook. CRC Press. ISBN 9781466571457. 
• Goode, H.H., Robert E. Machol System Engineering: An Introduction to the Design of Large-scale Systems, McGraw-Hill, 1957.
• Hitchins, D. (1997) World Class Systems Engineering at hitchins.net.
• Lienig, J., Bruemmer, H (2017). Fundamentals of Electronic Systems Design. Springer. ISBN 978-3-319-55839-4. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Malakooti, B. (2013). Operations and Production Systems with Multiple Objectives. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-58537-5. 
• MITRE, The MITRE Systems Engineering Guide(pdf)
• NASA (2007) Systems Engineering Handbook, NASA/SP-2007-6105 Rev1, December 2007.
• NASA (2013) NASA Systems Engineering Processes and Requirements Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2016) NPR 7123.1B, April 2013 NASA Procedural Requirements
• Oliver, D.W., et al. Engineering Complex Systems with Models and Objects. McGraw-Hill, 1997.
• SEBOK.org, Systems Engineering Body of Knowledge (SEBoK)
• Shermon, D. Systems Cost Engineering, Gower publishing, 2009
• Shishko, R., et al. (2005) NASA Systems Engineering Handbook. NASA Center for AeroSpace Information, 2005.
• Stevens, R., et al. Systems Engineering: Coping with Complexity. Prentice Hall, 1998.
• US Air Force, SMC Systems Engineering Primer & Handbook, 2004
• US DoD Systems Management College (2001). Systems Engineering Fundamentals (PDF). Defense Acquisition University Press. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 01. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2018. 
• US DoD Guide for Integrating Systems Engineering into DoD Acquisition Contracts, 2006
• US DoD MIL-STD-499 System Engineering Management