Дорски хексаполис

Дорски Хексаполис, хексаполис, „шестоград“ (старогрчки Εξαπολις) је унија шест дорских градова-држава на Родосу, Косу и обали Мале Азије. Дорски градови на Косу и малоазијској обали били су колоније Родоса^[1].

После освајања Доријана почетком 11. века п. н. е. Родос је подељен на шест независних градова-држава, које су настале у 8. веку п. н. е. Дорски хексаполис као противтежа Јонској лиги^[2]. Према Херодоту, унија је обухватала градове Халикарнас и Книд на копну Мале Азије, Линдус, Иалис и Камир на острву Родос, као и Кос. Касније је Халикарнас избачен из уније јер је један од његових грађана прекршио обичај, а унија је почела да се зове „пентаполис“, пентаполис (старогрчки πενταπολις). Опште свечаности и састанци уније одржавали су се у светилишту Аполона Триопијског у близини Книда на Триопском рту (старогрчки Τριοπιον, сада рт Девебоину) на полуострву Книд (сада полуострво Решадије). Регион се звао Дорис (старогрчки Δωρις) и граничио се са Каријом. У историјско доба, према Херодоту, становници Дориса су били поданици Ксеркса I и на почетку грчко-персијског рата испоручили су 30 тријера флоти Ахеменидског царства, а Тукидид Дорије убраја међу савезнике. Атињана^[3].

Према Херодоту, шест дорских градова (родски градови, Халикарнас и Талесис, колонија Линда у Ликији) учествовало је у оснивању у Наукратису највећег грчког храма у Египту, названог Хеленијум (старогрчки Ελληνιον)^[3].

Извори

^ Gabdullina, Valentina I. (2012-03-01). „Review of the book: Dictionary-Guide of Plots and Motifs of Russian Literature: Experimental edition / Ch.ed. E.K. Romadanovskaya, auth. M.A. Bologova; Russian Academy of Sciences, Institute of Philology.”. Sibirskiy filologicheskiy zhurnal (1): 225—227. ISSN 1813-7083. doi:10.17223/18137083/38/30.
^ „Зипунникова Н.Н., Зипунникова Ю.Н. Юридическое образование как перекресток права, культуры, интересов личности, общества и государства (размышления в связи с новым изданием «Ящук Т.Ф. Юридическое образование в высшей школе: учебное пособие. – Омск: Изд-во Ом. гос. ун-та, 2014. – 312 с.»)”. Genesis: исторические исследования. 4 (4): 508—534. 2015. ISSN 2409-868X. doi:10.7256/2409-868x.2015.4.15659.
^ ^а ^б Shestakova, N. F. (2019). „WELSH "HERODOTUS" AND THE BIRTH OF HISTORICAL SCIENCE IN WALES AT THE TURN OF THE 19TH AND 20TH CENTURIES”. Вестник Пермского университета. История (2(45)): 137—141. ISSN 2219-3111. doi:10.17072/2219-3111-2019-2-137-141.

[1] Gabdullina, Valentina I. (2012-03-01). „Review of the book: Dictionary-Guide of Plots and Motifs of Russian Literature: Experimental edition / Ch.ed. E.K. Romadanovskaya, auth. M.A. Bologova; Russian Academy of Sciences, Institute of Philology.”. Sibirskiy filologicheskiy zhurnal (1): 225—227. ISSN 1813-7083. doi:10.17223/18137083/38/30.

[2] „Зипунникова Н.Н., Зипунникова Ю.Н. Юридическое образование как перекресток права, культуры, интересов личности, общества и государства (размышления в связи с новым изданием «Ящук Т.Ф. Юридическое образование в высшей школе: учебное пособие. – Омск: Изд-во Ом. гос. ун-та, 2014. – 312 с.»)”. Genesis: исторические исследования. 4 (4): 508—534. 2015. ISSN 2409-868X. doi:10.7256/2409-868x.2015.4.15659.

[:0-3] а ^б Shestakova, N. F. (2019). „WELSH "HERODOTUS" AND THE BIRTH OF HISTORICAL SCIENCE IN WALES AT THE TURN OF THE 19TH AND 20TH CENTURIES”. Вестник Пермского университета. История (2(45)): 137—141. ISSN 2219-3111. doi:10.17072/2219-3111-2019-2-137-141.

[1]

[2]

[3]