Гојмир Антон Кос

Гојмир Антон Кос
Гојмир Антон Кос
	Аутопортрет, 1919 (Народни музеј, Београд)
Лични подаци
Датум рођења	24. јануар 1896.
Место рођења	Горица, Аустроугарска
Датум смрти	22. мај 1970. (74 год.)
Место смрти	Љубљана, СФР Југославија
Уметнички рад
Правац	Сецесија, Експресионизам, Реализам
Најважнија дела	Девојка с хармоником,; Аутопортрет,; Устоличење,; Битка на Кршком
Потпис

Гојмир Антон Кос (24. јануар 1896 — 22. мај 1970) био је словеначки и југословенски академски сликар и професор на Академији ликовних уметности у Љубљани (Akademija za likovno umetnost in oblikovanje).

Биографија

Гојмир је рођен у Горици (тада део Аустро-Угарске, сада у Италији ), где је његов отац, познати историчар Франц Кос, (рођен 1853 у Селцу код Шкофје Локе у Крањској) предавао на престижној државној гимназији и истраживао историју словеначких земаља XVI-XVIII века на основу кога је објавио дело „Gradivo za zgodovino Slovencev v srednjem veku“ у 5 књига. Гојмир је студирао сликарство на Академији ликовних уметности у Бечу (Akademie der bildenden Künste Wien) у класи Рудолфа Бахера и Јулиуса Шмита и унутрашњу архитектуру у Берлину. Због краха Аустро-Угарске, свој последњи семестар завршио је у Загребу на Краљевском земаљском вишем образовалишту за умјетност и умјетни обрт, где је дипломирао 1919. У то време он је положио испит који га је квалификовао за професора цртања. У Љубљану се преселио 1924, где је у почетку предавао у средњој школи. Те године му умире отац. После Другог светског рата, 1945. године, изабран је за редовног професора у новооснованој Академији ликовних уметности у Љубљани, где је остао до одласка у пензију 1962. Од 1948. до пролећа 1949. био је директор Музеја модерне уметности у Љубљани .

Опус

Косове слике су углавном пејзажи, портрети, актови, монументалне сцене из словеначке историје, фигуралне композиције и мртве природе, којима се посебно истакао. Ради и опреме књига и основе за плакате. Његова главна дела су у Модерној галерији у Љубљани (Аутопортрет, Пред вратима и др.) и у згради Државног збора републике Словеније (велике композиције из националне историје: Устоличење и Битка на Кршком). Омиљена техника му је уље на платну, а опробао се и у фрескосликарству. Сликање схвата као остварање објекта бојом, коју примењује на начин касних импресиониста.

Награде и признања

Кос је освајао бројне награде за свој рад, укључујући и Прешернову награду 1947. за уље на платну Девојка с хармоником и поново 1950. за уље на платну, свој Аутопортрет. Те године је такође излагао на Бијеналу у Венецији. Члан Словеначке академије наука и уметности постао је 6. децембра 1949.

Литература

Čopič, Špelca (1970). „Gojmir Anton Kos”. Sodobnost: 963—969. Приступљено 9. 11. 2010.

Мала енциклопедија Просвета : општа енциклопедија. 1, А - Љутомер (Прво изд.). Београд: Просвета. 1959. стр. 796, [11] стр. с таблама, [8] пресавијених листова : илустр. ^{[мртва веза]}

Енциклопедија Југославије - V свезак (Југос-Мак), прво издање, Југословенски лексикографски завод, 1962.