Галенит
ПбС; Појављивање: компактне масе, ситнозрни; Боја: оловно сива; Генеза: хидротермално на ниским и средњим температурама, ређе контактно-мета
Галенит је природни минерал хемијске формуле PbS, односно, олово-сулфид. Он представља најважнији извор олова. Углавном се добија из лежишта у кречњацима, каквих има у САД-у, западној Европи, Аустралији и Чилеу. Том типу припада и Трепча. Економичности неких од ових лежишта доприноси и присуство сребра.
| Галенит | |
|---|---|
 Галенит | |
| Опште информације | |
| Категорија | сулфид, сулфо со |
| Формула | PbS |
| Кристалне системе | тесерална |
| Идентификација | |
| Кристални хабитус | хексаедар, октаедар |
| Цепљивост | савршена по пљоснима хексаедра {100}, {111}, {110} |
| Тврдоћа по Мосу | 2.5 - 2.75 |
| Сјајност | металична |
| Густина | 7.4 - 7.6 g/cm³ |
Обично се јавља у облику савршених коцки, али не искључиво. Такође, често се јавља заједно са другим минералима као што су кварц и пирит. Галенит има савршену цепљивост по пљоснима коцке захваљујући распореду атома олова и сумпора. Поломљена пљосан кристала има много малих „степеника“. Сјај ових кристала је попут сјаја металног олова, а често је и сребрнасте боје. Огреб му је оловносиве боје.
Литература
уреди- Симс, Р. Ф. & сарадници, 1989. Стене и минерали. Вук Караџић. Београд.
- Група аутора, 2003. Атлас фосила и минерала. Креативни центар: Београд.
Види још
уреди
