Владимиреску (Арад)
Владимиреску (рум. Vladimirescu) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Владимиреску.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 109 m.
| Владимиреску рум. Vladimirescu | |
|---|---|
| Насеље | |
  Владимиреску Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 9′ 58″ N 21° 24′ 3″ E / 46.16611° С; 21.40083° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Арад |
| Општина | Владимиреску |
| Надморска висина | 109 m (358 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 10.649 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 662600 |
Историја
уредиУ Глоговцу месту са српским називом, било је почетком 18. века Срба граничара. Дошли су ту 1702-1703. године из околине Будима и Острогона. Пописано је 1703. године у месту 1 капетан и 32 пешадинца граничара; укупно 33 милитарца. Касније се број повећан на 58 милитараца (1715)[4], од којих су наведени: капетан, поручник, заставник, наредник, пет каплара и 49 војника. Број српских домова износио је у то време 52. Када је новембра 1750. године било организовано појединачно изјашњавање граничарских официра у вези статуса, нико се ту није изјаснио за цивилни статус тзв. провинцијал. За останак у војничком статусу били су месни официри: капетан Георгије Филиповић, хаднађ Јован Убавић и барјактар Михајло Дабић.[5]
Када је 1751. кренуло масовно исељавање Срба граничара у Русију, до 27. јула те године отишло је из Глоговца 180 Срба. Предводио их је њихов капетан Георгије Филиповић.[6] Срби граничари када су се населили у Русији, дали су свом новом насеље име места одакле су дошли - Глоговац (Украјина);[7] по оном у Банату. Село је тада изгубило српски етнички карактер, а доселили су се Немци.[8] Близу Глоговца на обали реке Мориша 1802. године још су се виделе развалине старог града "Орода". Ту је Јелена кћи српског жупана Уроша Белог и супруга угарског краља Беле Слепог, држала сабор.
Насеље које је вековима носило српско име Глоговац (израз за глогов колац), је 1947. године променило назив у Владимиреску.
Становништво
уредиПрема подацима из 2002. године у насељу је живело 10649 становника.[1]
Хронологија
уреди| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 9611 | 9685 | 9881 | 10007 | 10159 | 10215 | 10320 | 10452 | 10580 | 10685 | 10823 | 10898 | 11099 | 11259 | 11374 | 11534 | 11698 | 11852 | 11990 | 12133 | 12256 | 12498 | 12657 | 12876 | 13090 | 13386 |
Референце
уреди- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ "Панчевачки рит", Београд 1953.
- ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
- ^ "SÂRBII – IMIGRANŢI ŞI EMIGRANŢI ÎN COMITATUL ARAD ÎN SECOLUL AL XVIII-LEA",
- ^ Ј.Х. Баренштајн: "кратак извештај о стању расејанога многобројнога илирскога народа...", превод, Беч 1866.
- ^ "Сербска пчела", календар Будим 1835. године
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
