Вилхелм фон Леб
Вилхелм фон Леб (нем. Wilhelm von Leeb; 5. септембар 1876. — 29. април 1956) је био фелдмаршал Вермахта током Другог светског рата. Његов млађи брат Емил Леб је био генерал артиљерије током Другог светског рата.[тражи се извор]
| Вилхелм фон Леб | |
|---|---|
 Вилхелм фон Леб | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. септембар 1876. |
| Место рођења | Ландсберг ам Лех, Баварска |
| Датум смрти | 29. април 1956. (79 год.) |
| Место смрти | Фисен, Западна Немачка |
| Војна каријера | |
| Служба | 1895—1938. 1939—1942. |
| Војска |  Немачко царство Вајмарска република Нацистичка Немачка |
| Чин | Генерал-фелдмаршал |
| Учешће у ратовима | Боксерски устанак Први светски рат Други светски рат |
Младост
уредиРођен је у Ландсберг ам Леху у Горњој Баварској као Вилхелм Леб, придружио се немачкој восјци 1895. После унапређења у поручника аритиљерије, Леб је служио у Кини током Боксерског устанка. Касније је похађао баварску Ратну академију у Минхену (1907—1909) и служио је у немачком генералштабу (1909—1911). Унапређен је у капетана и служио је као заповедник батерије у 10-ом артиљериском пуку у Ерлангену (1912—1913) .[тражи се извор]
Први светски рат и касније
уредиНа почетку Првог светског рат фон Леб је био у генералштабу I баварског корпуса затим је служио у 11. баварској пешадијској дивизији. После унапређења у чин мајора, у лето 1916. пребачен је на Источни фронт. Следеће године постао је члан особља принца Руперта Баварског. 29. маја 1916. одликован је Витешким Крстом војног реда Макс Џозеф за војне успехе 1915. 21. јуна 1916. постао је племић и тиме добио назив витез у свом имену (нем. Ritter).[тражи се извор]
После рата остао је у Рајхсверу (немачка војска) био је командант седме војне области (нем. Wehrkreis VII) која је покривала Баварску. 1923. учествовао је у гушењу Пивничког пуча.[1]
Други светски рат
уредиХитлер није имао симпатија према Лебу првенствено због његових ант-нацистичких ставова и верских уверења па га је пензионисао 1938. Јула исте године је реактивиран и именован за команданта дванаесте армије која је учествовала у окупацији Чехословачке. Након тога је поново пензионисан.[тражи се извор]
У лето 1939. поново је враћен у службу и именован је за команданта групе армија Ц. Пре битке за Француску био је једини немачки генерал који се противио нападу на Француску преко неутралних земаља Бенелукса из моралних разлога. Он је записао „Читав свет ће се окренути против Немачке која по други пут за 25 година напада неутралну Белгију! Немачка влада је само неколико недеља раније обећала да њихова неутралност неће бити нарушена.“[2] Током битке за Француску трупе под његовом командом су пробиле Мажино линију. За своју улогу у победи фон Леб је унапређен у фелдмаршала и додељен му је орден Витешког крста гвозденог крста у јулу 1940.[тражи се извор]
Након тога постао је командант групе армија Север и добио је одговорност за северни сектор операције Барбароса односно инвазије на Совјетски Савез. Фон Лебов задатак је био да уништи совјетске јединице на Балтику и заузме све совјетске морнаричке базе на Балтичком мору. Када је инвазија почела 22. јуна 1941. његова армијска група остварила је велики успех и до краја септембра ушла је 900 km у Совјетски Савез и опколила Лењинград, али није успела да га заузме.[тражи се извор]
Референце
уреди- ^ McCombs & Worth 1994, стр. 328.
- ^ Shirer & Rosenbaum 2011, стр. 647.
Литература
уреди- McCombs, Don; Worth, Fred L. (1994). World War II: 4,139 Strange and Fascinating Facts. Wings Books. ISBN 978-0-517-42286-1.
- Shirer, William L.; Rosenbaum, Ron (2011) [1960]. The Rise and Fall of the Third Reich: A History of Nazi Germany. Simon and Schuster. ISBN 978-1-4516-5168-3.
- David Glantz, "The Battle for Leningrad", 1941-1944, Lawrence, KS, 2002.
- Pavlov, Dmitri V. Leningrad 1941: The Blockade. Translated by John Clinton Adams. Chicago: The University of Chicago Press, 1965.
