Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/8

Амели Морезмо

Jel Ameli Morezmo ili Ameli Moresmo? Treba i ujednačiti u članku. Pozdrav --Slobodan Kovačević ^{prič prič} 13:51, 31. јануар 2007. (CET)

---

Моресмо (по правописним правилима о транскрипцији са француског).

--делија 14:43, 31. јануар 2007. (CET)

Бискаја, и аутономни региони Шпаније....

Правим табелу територијалне поделе Шпаније па имам неке недоумице.

• País Vasco је Баскија и то је аутонмна заједедница/регион(о томе у следећим тачкама) а Vizcaya (на шпанском) илити Vizkaia (на баскијском) је једна од провинција у оквиру Баскије. Питање је: да ли да је само транскрибујем, што би у овом случају било Бискаја или већ постоји неко одомаћено име? У случају да треба транскрибовати, одлучујем се за Бискаја а не Вискаја јер се у шпанском Б и В читају исто, дакле као Б, а осим тога, реч је произишла из País Vasco и језик и људи се пишу vascos, дакле све са В, али се транскрибује са Б - Баскија, Баски, баскијски, па онда у том стилу, и Бискаја.

Исправна транскрипција је Вискаја. Шпанско V и B транскрибују се према писму (једини изузетак је Хавана). Што се тиче имена Баск, оно је код нас стигло од француског Basque. — Bbasic 16:39, 2. фебруар 2007. (CET)

• Comunidad Valenciana / Comunidad de Madrid. Проблем је у речи Comunidad. Ова реч значи заједница, међутим, мени лично, мало боде уши, а осим тога, ове две "комунидадес" чак садрже ту реч у самом имену, тако да ми Валенсијанска заједница и Заједница Мадрид звуче у-ж-а-с-н-о. У оптицају по текстовима који су већ написани су још две речи - регион и регија, и обе речи боље стоје у ова два имена : Валенсијански/а регион/регија и Регион/регија Мадрид. Славен је предложио Покрајина, што такође не звучи лоше. Шта мислите? Ако неко има неки уџбеник или неку енциклопедију, или ЗНА како се именују ове политичке заједнице (има их 17, и свака је "аутономна"), било би одлично.... Ѕа сваки случај, ако неко хоће да види шта радим ево овде то може да уради: Корисник:Maduixa/Аутонтомне регије Шпаније. А ево и шпанског оригинала: Comunidades autónomas. Треба скроловати мало наниже, табла је у другом делу чланка.--Maduixa 15:20, 2. фебруар 2007. (CET)

Можда би се могло размислити и о речима унија и савез. — Bbasic 16:39, 2. фебруар 2007. (CET)

Требало би потражити неки уџбеник географије, ваљда се тамо квалификују у неком облику... Иначе унија/савез није превод ријечи Comunidad, јер значи уствари Комуна, односно заједница... и односи се на сваку заједницу понаособ. Одговарајући политички оквир на нашим просторима је Војводина, односно покрајина... Иначе административна подјела по Уствау Шпаније, се врши по провинцијама, и не по аутномним заједницама/регијама/регионима, пошто се ради о централистичком уређењу, монархији, тачније парламентарној монархији, гдје је извршна власт на Влади и предсједнику, док је краљ ”симбол”... и не федерацији/унији/савезу... ---Славен Косановић- {разговор} 17:06, 2. фебруар 2007. (CET)

Сукобише нам се измене, Славене:)....

Мислим да није баш најодговарајући превод...:( Неке од "комунидада" имају само једну провинцију, тако да у тим случајевима реч унија/савез не би имала смисла. А шта ми кажеш за Бискају? --Maduixa 17:08, 2. фебруар 2007. (CET)

Сад видех то за Вискаја. А одакле нам онда Баскија? Такође из француског?--Maduixa 17:09, 2. фебруар 2007. (CET)

Баскију смо направили ми додавши наставак на име народа. Код нас у језику постоји правило да се усклађују име народа, име државе и име језика (вероватно се сећаш дискусије о кастиљанском језику), па некад преузмемо име државе и од тога добијемо име народа, а некад (као у овом случају) узмемо име народа па направимо име државе. — Bbasic 17:19, 2. фебруар 2007. (CET)

Не знам етимологију Вискаје/Бискаје, ту на шпанском чланку они сами се не слажу око етимологије, тако да се ја још теже сналазим... :) Овдје Шпанка амбасада у СЦГ, још нису промијенили на Србије, они су сконтали да је најближи израз на српском ”покрајина” за те њихове комунидадес... Иначе, комунидад, колико сам ја схватио има више везе са неким историјским околностима, него са тиме од колико се провинција састоји, али у сваком случају, остајем при томе да је покрајина израз који најбоље описује политички оквир шпанских комунидадес... ---Славен Косановић- {разговор} 17:21, 2. фебруар

2007. (CET)

OK. Hvala vam obojici. Znači, Viskaja i pokrajina. I ja mislim da je pokrajina najzgodnija reč, još ako se pojavljuje na još nekom mestu pa ako je to još i ambasada... Onda Valenskijanska pokrajina i Pokrajina Madrid, tačno se uklapa da se razlikuje od Regiona Mursija (Region Murcia)...--Maduixa 18:15, 2. фебруар 2007. (CET)

Члан ЛА/ЕЛ

Прочитала сам у Клајновом РЈН да је боље транскрибовати El Salvador као Салвадор, без ЕЛ. Питам се да ли то важи и за Ла Коруња (La Coruña) и Ла Риоха (La Rioja) то јест да ли еј то опште правило или треба гледати свако има понаособ?--Maduixa 18:50, 2. фебруар 2007. (CET)

Облицима властитих имена с изостављеним почетним помоћним речима (везник, предлог, члан) треба давати предност „кад год су довољно обични“ (Правопис). У шпанским и португалским именима ово посебно долази до изражаја, будући да поменути чланови нису сталан део имена. — Bbasic 19:10, 2. фебруар 2007. (CET)

Некако не разумем то да нису сталан део имена... Не носе сва имена члан, тако да она која носе, ваљда су саставни део имена, као Ла Риоха, Ел Салвадор, Ла Коруња... Ја схватам то "није саставни део имена" као у случајима са Аргентином, јер Аргентинци воле да кажу Ла Аргентина, али у суштини Аргентина не носи члан, према правопису, док у случајима Ла Риохе и Ла Коруње, члан увек иде уз ова имена... Мада, морам признати, лакше би ми било без члана кад говорим српски... Значи, шта? Коруња и Риоха? --Maduixa 19:25, 2. фебруар 2007. (CET)

Члан је ту дошао, спојио се с именом, а можда ће се исто десити и с Аргентином за неко време. Међутим, тај члан није, како би Клајн рекао, „део имена у ужем смислу“. Идемо с облицима Коруња и Риоха (а и на страним језицима је мешано: неки задржавају оригиналан члан, неки не). — Bbasic 19:52, 2. фебруар 2007. (CET)

U španskom jeziku po njihovom Pravopisu ako je el pisano sa velikim slovom, dakle El, radi se članu koji je dio imena, a ako ne onda je „obični član, koji nije sastavni dio imena“. E sad, ovo pričam, ako ima nekog smisla, odnosno ako pomaže nešto prilikom transkripcija. ---Славен Косановић- {разговор} 20:28, 2. фебруар 2007. (CET)

У случају Аргентине је обрнуто, чини ми се. Тај члан је код Аргентинаца, колико год то звучало апсурдно, на неки начин израз патриотизма, и због тога се "дозвољава" мада је много правилније без члана, тако да не верујем да ће икада ући у општу употребу ван Аргентине. Што се Риохе и Коруње тиче, ок. Риоху сам већ ставила без члана, а Коруња ће морати на преусмеравање...--Maduixa 20:43, 2. фебруар 2007. (CET)

Koliko ja znam Argentina nema akademiju jezika, nego se vode zvaničnim Pravopisom španske kraljevske akademije jezika. Vidi ovdje: Recursos de lengua de estado Argentino... ---Славен Косановић- {разговор} 20:50, 2. фебруар 2007. (CET)

Славене, свака хиспаноамеричка земља има своју академију језика која уско сарађује са РАЕ, у смислу сакупљања речи и начина карактеристичних говора сваке земље. Крајњу реч има наравно РАЕ, и правопис свих земања у којима се говори шпански се руководи речником и правописом РАЕ. РАЕ међутим, није превише ригидна и оштра, тако да допушта као правилне многе регионализме као на пример аргентински восео, који се некада сматрао погрешним, међутим, данас се у Аргентини изучава у школама на исти начин као и коњугација глагола како их мењамо ти и ја. Тако је и са чланом испред Аргентина. Може да се користи, није неправилно, али осим Аргентинаца, нико други га не користи. Доста сам разговарала са Аргентинцима (и осталима) не само о тој појави у шпанском језику, него о многим другим стварима, јер налазим разноврсност која постоји у шпанском као огромно богатство једног језика, а не као несређеност или конфузију, како би можда неки протумачили. Уосталом, има о томе на веб страници РАЕ. Што се досптупности знања тиче, ту нас Шпанија шије десет пута и уздућ и попреко. Цео речник и правопис су доступни ама баш свима, довоњно је да имаш Интернет. Ја се само питам када ли ће наша господа из Матице српске и САНУ да схвате да папир припада прошлом веку и да знање треба да буде лако доступно свима, а не само некима.. --Maduixa 21:02, 2. фебруар 2007. (CET)

Evo Slavene, pogledaj ovde: Asociaciones de Academias de la Lengua Española--Maduixa 21:05, 2. фебруар 2007. (CET)

Da u pravu si. Nisam rekao da je RAE rigdna, ali činjenica je da se kao zvanična institucija za španski jezik smatra RAE, a ostali su nazovi ga „lokalni ogranci“ koji s njom sarađuju. A valjda će i naši početi da kače na Net, taj „prokleti“ Prvopis, zajedno sa etimološkim i neduomica riječnicima ... :) ---Славен Косановић- {разговор} 21:08, 2. фебруар 2007. (CET)

Бреша или Брешија

Пре известнога времена направио сам довољно леп чланак о италијанском граду Бреши. Ја га иначе знам као Брешу и тако је у мом атласу, али наједном видим да је неко на чланку о Италији написао Брешија, а нешто ми транскрипција исто више личи на Брешија. Што да радим. Засад сам оставио преусмерење Брешија на Бреша. Да није обратно можда исправније? --Зоран Докић 00:18, 5. фебруар 2007. (CET)

Правопис вели Бреша (италијанско SCI испред вокала је ш). — Bbasic 00:23, 5. фебруар 2007. (CET)

Хвала на брзом одговору. --Зоран Докић 00:25, 5. фебруар 2007. (CET)

Лопе де Вега, трећи пут

Ево мејла господина Ивана Клајна који је стигао у недељу поподне:

Postovani g. Delicu, Poznato mi je da Spanci kazu samo "Lope", ali to nije uobicajeno u drugim zemljama, osim medju hispanistima (koji kazu i "Kihote" umesto "Kihot", i zgroze se kad neko napise "Lorka" umesto Garsija Lorka). Lope de Vega nema ni priblizno takvu medjunarodnu reputaciju kao Leonardo, Mikelandjelo i Rafael, koje Vi pominjete. Izvinjavam se sto sada nemam vremena da pisem detaljnije o tome, ali cu se svakako time pozabaviti u rubrici u NIN-u, kroz dve ili kroz cetiri nedelje. Ako budete imali jos nekih pitanja, mozete mi se javiti na ovu adresu. Srdacno Vas pozdravlja Ivan Klajn

--делија 15:32, 5. фебруар 2007. (CET)

Добро. Мада, морам да признам да из овог текста се не види конкретан став г. Клајна да ли је у српској енциклопедији у реду рећи само Лопе или се пак мора именовати са Де Вега, тако да мислим да ћу ипак сачекати тај НИН где ће се Г.Клајн позабавити тим питањем. У суштини, није ми рекао ништа ново што ја већ нисам знала, а на конкретно питање, није одговорио.--Maduixa 16:50, 5. фебруар 2007. (CET)

Па имплицирао је да Лопе "није довољно" --Φ ί λ ι π π ο ς | ⌘ 16:53, 5. фебруар 2007. (CET)

Ja to ne vidim iz njegovog odgovora. On samo kaže da Španci oslovljavaju Lopea de Vegu po imenu i da Lope de Vega nije toliko poznat srpskoj javnosti kao Mikelanđelo. Nigde eksplicitno ne kaže nije dovoljno, a ako i hoćemo da to tumačimo tako, ako već kažeš da nešto nije dovoljno, onda znači da treba nešto dodati, a ne zameniti postojeće (u ovom slučaju, samo ime) nečim drugim, (u ovom slučaju, samo prezimenom). U najboljem slučaju, ovakav odgovor kakav je, implicira SAMO da Lope nije dovoljno, ali ne i da se može reći samo de Vega. Zaključak je da treba da se navodi uvek i ime i prezime. S druge strane, kakvo pitanje, takav i odgovor, a mi ne znamo kako je Deliija postavio pitanje, iako sam ga lepo zamolila da nam prenese ovde šta je i kako je tačno napisao čoveku u imejlu. --Maduixa 18:42, 5. фебруар 2007. (CET)

Креоли или Креолци

Шта је по српском правопису тачно? И да ли се пише великим или малим словом? Хвала.--Maduixa 14:42, 7. фебруар 2007. (CET)

Креол, креолка, креоли (малим словом). — Bbasic 15:01, 7. фебруар 2007. (CET)

méxico-estadounidense/Mexican American

Kako se to kaže na srpskom? Da li mogu da koristim termin meksički Amerikanac? Meksikoamerikanac? Evo ovde da vidite šta je to. Čikano

I još jedno pitanje. Da li za one iz SAD kažemo samo Amerikanci ili Severnoamerikanci? Ili sam ja malo pobrljavila? --Maduixa 11:34, 11. фебруар 2007. (CET)

Ја бих рекао мексички Американац (уп. босански Србин, мада ни то није наш назив, већ нам је дошао са Запада). Северноамериканци могу бити из САД, али и из Канаде и из Мексика и са Кариба, док Англоамериканци могу бити из САД, али и из Канаде и других бивших британских колонија. Американци могу бити било одакле из обеју Америка, али се тај назив најчешће користи и само за оне из САД (јер и САД често зовемо само Америком). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:42, 11. фебруар 2007. (CET)

Pa nije ti, Đorđe, baš neko poređenje. Bosanski Srbin je Srbin koji živi u Bosni, a meksički Amerikanac bipo toj logici trebalo da bude Amerikanac koji živi u Meksiku, a u suštini je obrnuto. To je osoba koja svakako živi u SAD, i na neki način je povezana sa Meksikom, bilo da ima pretke Meksikance, bilo da su mu roditelji meksikanci a da je on sam rođen u SAD, bilo da je običan imigrant, tj prva generacija. Na neki način, uslovno rečeno, Slaven i ja bismo bili srpski čikanosi:), jer nosimo srpsku kulturu u srcu, ali takođe prihvatamo kulturu zemlje u kojoj živimo, tako da kad (barems e meni to dešava) dođem u Srbiju, čujem poneki komentar da sam se "pošpančila":):):):), iako i dalje obožavam sarme i burek:):):):)--Maduixa 18:07, 11. фебруар 2007. (CET)

---

Нема се шта замерити термину Мексикоамериканац (исп. Афроамериканац), а може се срести и у другим језицима:

„Cruz ha intervenido en películas como "Bug" con Brian Cox y Jamie Kennedy, " Almost A Woman (Casi una mujer)" basada en la novela de Esmeralda Santiago para Masterpiece Theater de PBS que fue galardonada con el prestigioso Peabody Award y " Stand Up For Justice "; la verdadera historia de Ralph Lazo, un estudiante Mexicoamericano que se ofrece a unirse a sus amigos japoamericanos cuando les obligan a que abandonen sus casas y los envian a un campo de concentración americano en Manzanar durante la segunda guerra mundial.“

Међутим, признајем да делује прилично рогобатно и неприродно, па и Ђорђев предлог апсолутно долази у обзир. То што „босански Србин“ означава Србина који живи у Босни а нама треба обрнут смер не квари нам много срећу; наиме кад поменемо именицу Србин имамо слику особе српске националности ма где у свету, док под називом Американац обично подразумевамо особу која живи у Америци.

П. С. Језик који помињеш у етимологији је наватл, не науатл (шпанско у између самогласника постаје в, да бисмо избегли немогуће спојеве попут Чиуауа).

Поздрав,

Bbasic 19:10, 11. фебруар 2007. (CET)

Уф, ово је БАШ болело!!!:):):) Како бре, наватл? Није да ти не верујем (знаш да теби на пољу правописа све верујем), али овај пут те заиста молим да ми цитираш Правопис... Једноставно да бих лакше прогутала ту горку пилулу... Пише ли негде експлицитно да је правилно наватл и да ни под тачком разно не може да буде науатл? Уф, чини ми се да је исто као и Теотивакан... :(:( Ух, требаће ми времена да асимилирам ово...

Нисам мислила да је лоша верзија мексички Американац, чак сам је и сама предложила. Само сам хтела да кажем да поређење није баш одговарајуће... Но добро. Нека буде мексички Американац.--Maduixa 19:22, 11. фебруар 2007. (CET)

---

А амерички Мексиканац? Мислим, по аналогији на босански Србин и војвођански Хрват?

--делија 19:37, 11. фебруар 2007. (CET)

И мени је то прво пало на памет, међутим, у свету постоји другачије схватање речи "држављанства" и припадања једној нацији него као што је то код нас. Нама је битније да нагласимо да смо припадници "икс" нације, него државњанство. Код њих је обрнуто. У свету, кад постанеш дрљавњанин неке земље, они те аутоматски трпају и у ту етно групу. Не мало пута су ми рекли овде: Кад чеђ можи да тражиш државњанство па да постанеш Шпањолка?" а кад се ја бацим у објашњавање да ја НИКАД не могу бити Шпањолка, чак и кад будем имала шпанско држављанство, гледају ме као неку незахвалницу и безобразницу, и не схватају о чему говорим. Такође им није јасно о чему ја то говорим кад кажем да немам ни капи шпанске крви у себи па тако и не могу да будем Шпањолка.

Е сад, како се цела ова прича односи на Мексиканце? Сам појам чикано је прилично неодређен, јер по оној мојој претходној причи, били би чиканоси само они који ИМАЈУ АМЕРИЧКО ДРЖАВЉАНСТВО те су и званично амерички државњани, што у пракси међутим, и није баш тако. Велики број њих живи годинама (и кад кажем годинама, мислим мноооого година) у САД, ради, има кућу, цео живот има у САД, али како је ВЕОМА тешко и скупо добити америчке папире, једноставно их немају. Ако сте гледали Бабел, сетите се Мексиканке дадиље, па ће вам бити јасно шта говорим. Дакле, ти "илегалци", с обзиром да су провели у најмању руку десет година у САД, већ су се доста поамериканизовали и имају исту културу, обичаје, језик (!), и све остало као и "легални" чиканоси. Они су у суштини, Американци, јер живе у САД, са коренима у Мексику, и њихово биће је подењено на два дела - осћају се американцима, али и Мексиканцима, што није случај са нашим Србима у Хрватској или било где другде. Србин из Хрватске се никад неће осећати и Хрватом, Албанац са Косова се никад неће осећати и Србином. Из тог разлога више сам наклоњена верзији мексички Американац него Амерички Мексиканац, иако је де факто, аналогија са хрватским/босанским Србином тачнија.--Maduixa 20:41, 11. фебруар 2007. (CET)

---

Није проблем да цитирам литературу, не мораш ми се извињавати.

„U по изг. међувокалско (у писму иза H) као в (ако се испушта H); Чивава (CHIHUAHUA, мекс. град).“

Добро си уочила сличност с Теотиваканом.

Поздрав,

Bbasic 20:26, 11. фебруар 2007. (CET)

Па добро, и амерички Мексиканац доста добро звучи. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:00, 11. фебруар 2007. (CET)

Ђорђе, погледај шта сам написала одмах испод Делијиног предлога. Не ради се о томе како звучи, већ колико одговара истини. Сво они су више Американци него Мексиканци, а амерички Мексиканац звучи и мало нелогично, као да је плеоназам, јер сваки Мексиканац је амерички, чак и онај у Мексику, јер су де факто на АМЕРИЧКОМ континенту. Осим тога што је мексички Американац прецизнији израз, такође је и тачан превод са шпанског и енглеског.--Maduixa 22:30, 11. фебруар 2007. (CET)

Не бих рекао да је сасвим „тачан“ превод, само буквалан, а управо расправљамо о томе колико је тачан. Међутим, зар не мислиш да ипак цепидлачимо малчице превише? :) Те како се они осећају, па хоћемо ли сад амерички схватити као „онај који се односи на (целу) Америку“ или сад пак нећемо, па има ли држављанство или живи „на црно“... Ђа ово ђа оно, што би рекли Златиборци. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:32, 11. фебруар 2007. (CET)

Него, сад се сетих! Па ми смо радије одлучили да босанске Србе зовемо Србима у Босни и Херцеговини, чак смо били навалили да се и на енглеској Википедији тако зове чланак. Зашто онда амерички Мексиканци, мексички Американци и Мексикоамериканци не би једноставно били Мексиканци у САД? Е, верујем да је сада ово решење најтачније, кад смо већ код тога. :) А није ни толико лоше... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:35, 11. фебруар 2007. (CET)

Хм... Мислим да ћу да прескочим ову опаску о томе да ли је превод тачан или буквалан... А затим... А шта је то босански Срби/Срби у БиХ него цепидлачење?--Maduixa 23:54, 11. фебруар 2007. (CET)

Осим тога, као што сам већ рекла само је код нас етницитет битнији од држављанства или места у ком живиш. Само је нама јако битно да се зна и да ставимо до знања да смо Срби или Хрвати, или пак Бошњаци, без обзира где живели и лије диржављанство имали. У свету је ствар управо обрнута, оно си где си или чије државњанство имаш. Тако су ти Мексиканци престали да буду Мексиканци, и постали су Американци, али су задражи своју мексичку културу и шпански језик, што се може означити придевом, мексички. Осим тога, они не би могли бити Мексиканци у САД, јер многи од њих имају САД државњанство, па самим тим се не могу називати Мексиканцима, јер НЕМАЈУ мексичко државњанство, већ америчко, јер су се родили у САД и никад нису ни били у Мексику да би могли да се ѕову "из Мексика".--Maduixa 00:02, 12. фебруар 2007. (CET)

Зато постоје поднаслови, па би овај конкретно могао да гласи „Мексичка култура у САД“ и ту се све лијепо може објаснити. Дакле, Мексиканци рођени у САД, нису посебан етницитет, као што то нису рецимо, Срби рођени у Канади, него ми то све (конкретан феномен и феномене у вези) зовемо једним именом - „дијаспора“. ---Славен Косановић- {разговор} 00:33, 12. фебруар 2007. (CET)

Nisam baš sigurna da je to baš sve tako kao što ti kažeš... Zašto uporno pokušavaš da primeniš kriterijume i terminologiju srpske kulture na druge kulture koje nemaju veze sa srpskom? --Maduixa 10:20, 12. фебруар 2007. (CET)

Дијаспора, ријеч грчког поријекла, дакле не српског, која означава припаднике једног народа који живе изван матице. ---Славен Косановић- {разговор} 00:45, 13. фебруар 2007. (CET)

---

А сад, једна логичко-језичка игрица (није наградна): како бисмо рекли за Американца који дуго живи у Мексику и чак има мексичко држављанство (граничи са научном фантастиком, али вероватно постоји барем један веселник са таквим статусом)? Амерички Мексиканац или мексички Американац?

--делија 22:49, 11. фебруар 2007. (CET)

хехехе... Такви се тамо зову грингоси.... И главно обележје грингоса је бела кожа и порекло САД...

То је као да си ме питао како би се звао неки Американац који живи у Србији, и неким чудом је добио и српско државњанство? Српски Американац или Амерички Србин? Такав појам уопште не постоји, јер није било потребе за његовим стварањем, јер је та појава веома ретка. Признаћеш, није уобичајено да се Амери одричу свог како би узели неупоредиво бескорисније држављанство као што је нпр. мексичко или не дај боже, српско, и одрекли се оног делиричног задовољатва да кажу: I am American citizen! као да су боже ме опрости, ухватили свевишњег ... Наставак већ знате како иде.

Мексиканци и уопште сви Латиноамериканци у САД су веома познат и раширен феномен, зато што миграција углавном иде из правца сиромашнијег ка богатијем... У обрнутом правцу, иако је има, није ни издалека тако масовна. Зато и има више терминологије везане за "латинце" у САд нмего у обрнутом правцу. Заправо, сами латиноамериканци су направили од свог етноса РАСУ, и веома су поносни на то. Ево овде на енглеској Вики неколико занимљивих чланака о том феномену. Имам намеру да их све један по један преведем или сама напишем... Али, о том потом. Прво да завршим ову Латнску Америку.--Maduixa 23:10, 11. фебруар 2007. (CET)

Не би било лоше када би мало читали и странице за разговор тих чланака. Енглеска Википедија је пуна оригиналних истраживања о разним темама, а поготово када се ради о овим, гдје свако има свој став. Чини ми се да тамо више нема неких критеријума који је сајт релевантан за извор, стручна литература је тамо шпанско село за многе. Мјешају се популарна вјеровања, ставови екстремистичких организација (чији се сајтови цитирају све чешће), а озбиљни људи се све више склањају из тих надридискусија, налик на оне по нашим кафанама... ---Славен Косановић- {разговор} 00:14, 12. фебруар 2007. (CET)

Ko je ovde uopšte govorio o engleskoj Vikipediji? Slavene, ja bih ti toplo preporučila da pročitaš sledeće članke na španskoj Vikipediji, pre nego što daš bilo kakvo mišljenje. OK? La raza Chicano (od ovog članka imaš i prevod,Čikano) mexico-estadounidense Latino (tačka 5. i 1. na kraju teksta) Hispano

Tvoja toliko oligledna netrpeljivost ka svemu što dolazi ili se tiče SAD postaje malo zamorna.--Maduixa 10:15, 12. фебруар 2007. (CET)

:Све сам ја то читао, и ријетко наилазим на провјерљиве изворе којима се многе од тих теорија поткрепљују. Мјешају се популарна вјеровања, екстремистичке идеје/идеологије, http://www.raza-mexicana.org/, се користи као извор за чланак Ла раса... Ради се о сајту једне активистичке организације http://www.raza-mexicana.org/noticias/noticias.html, са „нејасним“ циљевима. Чини ми се да бркаш појмове. У САД има свега као и у било којем другом крају свијета. Према томе ја сам овдје за грађење енциклопедије на бази провјерљивих и стручних извора и не на бази разноразних активистичких организација са ко зна којим циљевима и идеологијама. Па чак и када се о њима пише, као што је случај са http://es.wiki.x.io/wiki/Latin_Kings, треба кориситит провјерљиве изворе, што чак ни у овоме конкретном случају са Латин краљевима не видим ни на шпанској Википедији... Дакле, нема извора ни за један податак у чланку. Ипак су то полемичне теме и да би неко могао повјеровати шта ту пише, треба да постоје барем два ваљана извора... Исто важи и за све остале које си горе навела.---Славен Косановић- {разговор} 00:45, 13. фебруар 2007. (CET)

Прецртао сам горњи пост, јер није добро срочен, а има и погрешних констатација, као она о чланку Ла раса, сајт који сам помињао није извор за чланак него се налази у одјељку, „друга коришћења појма“... Али чињеница је да већина информација са тих чланака и на шпанској, нема извора одакле многе констатације. Мадуша, покушај да ми натовариш неку „нетрпељивост“ како би тиме дисквалификовала критике, су смјешни. Гдје год сматрам да постоји нека оправдана критика ја ћу је оставити, не кажем да некада нећу и погријешити, али само да напоменем да је немогућа мисија, да ме неко одврати од критика, тако што ће рећи да имам нетрпељивост према нечему и због тога критикујем. ---Славен Косановић- {разговор} 02:14, 13. фебруар 2007. (CET)

Ma samo ti kritikuj, nemam ja ništa protiv, mada mislim da bi to vreme koje koristiš na jalove kritike mogao mnogo pametnije da iskoristiš - na primer, da napišeš neki članak? Ili posle izvesnog broja napisanih članaka dozvoljeno je dremuckati na lovorikama i samo kritikovati?--Maduixa 09:51, 13. фебруар 2007. (CET)

За разлику од многих, ја не волим да преводим, него пишем на основу стручне литературе коју читам и окачим покоји чланак кад стигнем, али пратити измјене анонимних/нових корисника... враћати глупости, таговати чланке, стављати повезнице, категорије, итд..., дакле посао „администратора“ одузима вријеме. Такође рад на Википедији је мени само један од хобија... и не осјећам се обавезним да дајем било коме објашњење, каду ћу окачити неки чланак, или не. Него пошто је ово Трг Правописа, текст који би сви требали да прочитају Језичке ретроспективе и перспективе, гдје се јасно говори да у бившој СФРЈ није било уједињеног стандарда српскохрватског, што због политике, што због социолингвистике... :) Занимљиво је и прочита цијелу књигу, ко има времена... ---Славен Косановић- {разговор} 10:45, 13. фебруар 2007. (CET)

За Башића. Нису учитељи, наставници, професори, били глупи па нису знали да прочитају „Правопис“, напротив били су врло образовани (бар ови што су мени предавали), него је свака Република уређивала и штампала своје уџбенике, чији су аутори углавном били из матичних Република и републичка министарства просвјете су донекле креирала политику образовања у својим републикама. Дакле, ићи против неких правила у систему је тада значило остати без егзистенције у најмању руку. Ригидност и комунистичка дисциплина је наметана по партијском систему. Сјећам се врло добро да моји рођаци у Србији нису имали исте (садржајно и не мислим на корице и сличице) уџбенике као ја (чак ни из тадашњег српскохрватског), нити су аутори били исти, па ни издавачке куће. ---Славен Косановић- {разговор} 10:45, 13. фебруар 2007. (CET)