Велики седални живац
Велики седални живац, ишијадични живац или бедрени живац (лат. n.ischiadicus) највећи је живац човечјег тела који настаје из коренова (L4, L5, S1, S2, S3) крсног сплета (лат. plexus lumbosacralis – pars sacralis) лумбосакралног (слабинскокрсног) дела кичмене мождине и састоји се од моторних и сензорних неурона који учествују у инервацији делова тела од лумбосакралне (слабинскокрстне) области па све све до завршних делова доњих удова.[1]
Велики седални живац | |
---|---|
Детаљи | |
Синоними | ишијадични живац, бедрени живац |
Називи и ознаке | |
Латински назив | n.ischiadicus |
MeSH | D012584 |
TA98 | A14.2.07.046 |
TA2 | 6569 |
FMA | 19034 |
Анатомска терминологија |
Велики седални живац, као главни наставак крсног (сакралног) плексуса у свом даљем току се рачва у две главне гране; голењачки (лат. n. tibialis) и лишњачки нерв (лат. n.peronei).[2][3][4][5]
Лумбосакрални плексус
уредиЛумбосакрални плексус је сноп нервних влакана састављен од предњих грана слабинских и крсних кичмених нерава, који се анатомски гледано, састоји од функционалне јединице (два плексуса) у доњем делу трупа, који се често разматрају одвојена као слабински и сакрални (крстни) дао, али у ствари се ради о блиско повезаним регијама:
Лумбални (слабински) плексус
уредиЛумбални (слабински) плексус чине корени кичмених нерава из; слабинског дела (L1—L3), са појединачним влакнима из грудног (Т12) и слабинског дела (L4)
Сакрални (крсни) плексус
уредиСакрални (крсни) плексус чине корени кичмених нерава; слабинског и крсног дела (L5—S3), са појединачним влакнима из слабинског (L4) и крсног дела (S4).[6] У склопу сакралног плексуса описује се и пудендални плексус, који се као термин користи за сложену структуру која се састоји од сакралних кичмених нерава. Неки извори га описују као S2-S4 лумбосакралног плексуса.[тражи се извор] У неким старијим текстовима ради се о грубој апроксимацији кокцигеалног плексуса.[тражи се извор]
Након изласка из кичмене мождине пролазе нервни коренови, (који у каснијем току стварају лумбосакрални плексус), прво субарахноидалним простором, где се налазе у тесној вези са пијом, арахноидејом и ликвором. У дањем току коренови пролазе кроз субдурални и епидурални простор кичменог канала, те кроз уске међупршљенске отворе.
Лумбосакрални плексус пролази кроз велику и малу карлицу ретроперитонеалним простором у непосредној близини са костима карлице, дебелог црева, ректума (завршног црева) и мокраћне бешике.[7]
Велики седални живац
уредиНастављајући се на лумбосакрални плексус он од влакана предњих грана четвртог и петог лумбалног (L4-L5) спиналног живца живца и првог и другог сакралног (S1-S2) спиналног живца, настаје велики седални живац, у пределу пириформног мишића. Он потом кроз велики форамен ишијадикус напушта карлицу, да би у седалном пределу, пролазећи испод великог глутеалног мишића а затим изнад великог аддуктора, покривен са прегибачима бедра, наставио свој ток дуж бутине све до горњег угла чашичне (пателарне) јаме (лат. fossa poplitea) колена, где се у 66% случајева обострано дели у своје две периферне гране:[8]
Голењачки (тибијални) живац (лат. n.tibialis) — моторни и сензорни живац, који лежи на тибијалној ивици двоглавог мишића, иде затим споља испод главице фибуле и дели се на две гране; дубоки лишњачки живац (лат. n. peroneus profundus) и површни лишњачки живац (лат. n. peroneus superficialis).
Лишњачки (перонеални) живац лат. n.peroneus — моторни и сензорни живац који наставља ток великог седалног живаца, и у чашичној јами и лежи површно, затим пролази између две главе гастрокнемијуса и улази у поплитеални канал, где лежи испред солеуса и долази до иза тибијалног малеолуса, где пролази тарзални канал, и дели се у у унутрашњи и спољашњи плантарни живац (лат. n.plantaris medius и n.plantaris lateralis).
Међутим, познато је да завршна рачва великог седалног живаца може бити висок смештен у задњој ложи бута или чак у карлици. у око 33% случајева.[9][10]
Голењачки и лишњачки живац се потом дуж потколенице рачвају у сопствене гране, које се пружају све до прстију стопала.
Зона инервације
уредиМоторним влакнима
уредиВелики седални живац својим моторним влакнима инервише:[11]
- Површни лишњачки живаца (n. peroneus superficialis)
- мишиће спољашње ложе потколенице,
- Дубоки лишњачки живац (n. peroneus profundus)
- мишиће предње ложе потколенице
- мишиће задње ложе бутина, велики примицач и све мишиће ногу и стопала, (лат. mm. gemelli, m.quadratus femoris, m. obturator internus, m. biceps femoris, m. semitendinosus, m. semimembranosus.)
Сензорним влакнима
уредиВелики седални живац својим сензорним влакнима инервише:[11]
- Површног лишњачког живца (n. peroneus superficialis)
- кожу доњег дела спољашње стране потколенице
- дорзалну страну стопала (n.cutaneus dorsalis medialis)
- Дубоког лишњачког живаца (n. peroneus profundus)
- кожу унутрашње стране другог прста
- спољашњу страну првог прста на дорзалној страни стопала.
Патологија
уредиНервне структуре ишијадикуса могу оболети примарно (есенцијално), неурогено или секундарно због неке опште болести или локалног обољења суседних структура (најчешће као последица компресије или иритације) када говоримо о неуралгично-неуротичним симптомима[12] левог, десног или оба велика седална живца.
Постоји више разлога зашто су нервне структуре које улазе у састав ишијадикуса подложније оштећењима него што се то дешава код других живаца (без обзира на ком нивоу је дошло до промена; у подручју коренова, ишијадичног сплета или у његовим периферним гранама).[13]
Велики део неурона ишијадичних нервних структура је веома дуг (јер је то најдужи живац у телу), па је самим тим и биолошки осетљивији. Други разлог је његов специфичан пут и топографски однос са појединим органима и разноврсним структурама у телу, и на крају велика дистрибуција подручја његовог гранања у мишићима, зглобовима и кожи.[13]
Данас се сматра да је знатан број случајева ишијадичког синдрома (и до 80%) вертебралне етиологије, као последица промена на хрскавичним и коштаним структурама и лигаментима кичменог стуба.[14]
Парализа ишијадикуса може бити и последица тешких стеноза (сужења) кичменог канала након интервентних процедуре, што најчешћа захтева хитну оперативну декомпресију.[15]
Велики седални живац у религији
уредиУ јудаизму, употреба великог седалног живца у исхрани је забрањена, чак и ако је примењен (верски прихваћен) начин убијања животиње. Ово се заснива на верском обичају, који се наводи у библији (Прво Мојсијево поглавље 32) који говори о рањавању Јакова у његов „gid hanasheh” док се борио са анђелом.[16]
Зато је употреба великог седалног живца позната у Хебрејском и као „gid hanasheh” забрањена из верских разлога. Процес уклањања великог седалног живца (као и неких великих крвних судова и забрањена употреба масти,) из меса, је позната под називом („nikkur”),, или „deveining” Будући да је ово веома тежак и деликатан процес, (само врло вешт месар може да одвоји забрањени живац из меса), комади меса од задњег дела животиња (укључујући „филе мињон”)[а] обично се не налазе у продаји у појединим земљама света.[17]
Напомене
уредиВиди још
уредиИзвори
уреди- ^ „peripheral nervous system at Dorland's Medical Dictionary”.
- ^ -author= -
- ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, William Sharpey, Allen Thomson, John G. Cleland (1867)
- ^ Quain's Elements of Anatomy by Jones Quain, Edward Albert Schäfer, Johnson Symington, Thomas Hastie Bryce (1909)
- ^ Cunningham's Manual of Practical Anatomy by Daniel John Cunningham, Arthur Robinson (1914)
- ^ Plexus lumbosacralis на: DocCheck Medical Приступљено 29. јануар 2014.
- ^ Anatomy, Descriptive and Applied by Henry Gray (1913)
- ^ Ugrenović, S.; et al. (2005). „Odnos n. ishijadikusa sa piriformnim mišićem i nivo njegove završne račve − anatomska studija”. Vojnosanit Pregl. 62 (1): 45−49.
- ^ Vloka, J. D.; Hadzic, A; April, E.; Thys, D. M. (2001). „The division of the sciatic nerve in the popliteal fossa: anatomical implication for popliteal nerve blockade”. Anesthesia & Analgesia. 92 (1): 215−7. PMID 11133630. doi:10.1097/00000539-200101000-00041.
- ^ Kahle W, Frotscher M. Color Atlas and Textbook of Human Anatomy. Vol. 3. Nervous System and SensoryOrgans. Stuttgart: Thieme; 2002. p. 86−97
- ^ а б Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.
- ^ Jelenković, A.; Veskov, R.; Jovanović, M.; Raicević, R.; Bokonjić, D.; Vasilev, V.; Bosković, B. (2002). „Pain and excitatory amino acids”. Vojnosanit Pregl. 59 (1): 49—58. PMID 11928191. doi:10.2298/VSP0201049J.
- ^ а б Hankey GJ, Waedlaw JM, Clinical Neurology. Demons Medical Publisching, new York 2002
- ^ Ђорђевић Д, Обољења нервног система, Војна интерна медицина, Београд, 1982
- ^ James B. Stiehl MD and William A. Stewart MD (1998). „Late Sciatic Nerve Entrapment Following Pelvic Plate Reconstruction in Total Hip Arthroplasty” (PDF). The Journal of Arthroplasty. 13 (5): 587—589. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2013. г. Приступљено 08. 04. 2013.
- ^ Vayishlach Minutiae Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2011), Приступљено 8. април 2013.
- ^ Why can't I find kosher filet mignon? — Kosher Q&A, Приступљено 8. април 2013.
Спољашње везе
уредиМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |