Бојана Стојановић Пантовић

Бојана Стојановић Пантовић
Бојана Стојановић Пантовић
	Бојана Стојановић Пантовић
Лични подаци
Датум рођења	30. март 1960. (64 год.)
Место рођења	Београд, СФРЈ

Бојана Стојановић Пантовић (Београд, 30. март 1960) српска је књижевна историчарка и компаратисткиња, критичарка и песникиња. Бави се преводилачким, приређивачким и уредничким радом.

Биографија

Пету београдску гимназију завршила је у Београду 1978, а групу за јужнословенске књижевности са теоријом књижевности 1983. године на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала је 1985. године, а докторирала 1992. на истом факултету са темом о краткој експресионистичкој прози у словеначкој и јужнословенским књижевностима. Њене научне области интересовања су модерна српска и словеначка књижевност у европском контексту, експресионизам и авангарда, кратке прозне врсте (песма у прози), критика поезије, родне студије. Била је на специјализацији на Филозофском факултету у Љубљани (1984) и DAAD стипендиста на Институту за општу и упоредну науку о књижевности у Минхену (Institut für Allgemeine und Vergleichende Literaturwissenschaft, 1990/1991).

Од 1985. године запослена је најпре у Институту за југословенске књижевности Филозофског факултета у Новом Саду најпре као асистент, а од 1993. и као доцент на Одсеку за српску и компаративну књижевност истог факултета (за ванредног професора изабрана 1999. године). Од 2000. године ради на Одсеку за компаративну књижевност истог факултета, од 2004. у звању редовног професора. Хонорарно је предавала на Одсеку за српску и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Београду од 1995. до 2001. године, била стални сарадник листа Политика за савремену српску поезију (1998 –2008). Од 2007. године повремено пише за амерички часопис World Literature Today (University of Oclahoma). Као професор држала је предавања на универзитетима у Љубљани, Халеу, Берлину, Хамбургу и Вроцлаву. Била је чланица Комисије за научна звања при Министарству за просвету и науку Републике Србије (2010 – 2014), председница Стручног већа хуманистичких наука и уметности Универзитета у Новом Саду (2012 – 2015) и чланица Сената УНС. Такође је радила у Комисији за акредитацију и проверу квалитета високог школства КАПК (2013 – 2015) за Друштвено-хуманистичко поље. Била је и дугогодишња заменица шефа Одсека за компаративну књижевност (2005 – 2012), од 2013. и његова управница.

Њени научни радови, критика и поезија превођени су на енглески, француски, немачки, шпански, словеначки, грчки, македонски и пољски језик. Приредила је двадесетак издања српских и словеначких песника и писаца 20. века и савремене књижевности. Објавила је преко 400 научних радова у свим научним категоријама.

Дела

Монографије

Poetika Mirana Jarca (Dolenjski muzej, Novo Mesto, 1987); COBISS.SR 22937089
Линија додира (Дечје новине, Горњи Милановац, 1995), COBISS.SR 4311095
Наслеђе суматраизма (Рад, Београд, 1998), COBISS.SR 162646023
Српски експресионизам (Матица српска, Нови Сад, 1998), COBISS.SR 137043719
Критичка писма (Рад, Београд, 2002), COBISS.SR 183317511
Morfologija ekspresionističke proze (Artist, Beograd, 2003) [1],COBISS.SR 104417804
Раскршћа метафоре, (Народна библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2004), COBISS.SR 113776396
Побуна против средишта, (Мали немо, Панчево, 2006), COBISS.SR 133099788
Оштар угао, (Агора, Зрењанин, 2008), COBISS.SR 230329095
Распони модернизма (Академска књига, Нови Сад, 2011), COBISS.SR 262737927
Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури (са М. Радовићем и В. Гвозденом), (АК, Нови Сад, 2011), COBISS.SR 266596871
Песма у прози или прозаида, (Службени гласник, Београд, 2012)COBISS.SR 192311820

Збирке поезије и лирске прозе

Бескрајна (Београд, 2005), COBISS.SR 125914636
Заручници ватре (песме у прози, Повеља, Краљево, 2008),COBISS.SR 147729164
Исијавање (Смедерево, 2009), COBISS.SR 167938060
Лекције о смрти (Повеља, Краљево, 2013), COBISS.SR 196118028

Антологије

Nebolomstvo - panorama srpske poezije kraja XX veka, HDP i Durieux, Zagreb, 2006, COBISS.SR 460119098
Српске прозаиде (антологија песама у прози, Нолит, Београд, 2001),COBISS.SR 172886535

Преводи

Алеш Дебељак: Skice za povratak, изабране песме (са Миланом Ђорђевићем), (Beograd – Banja Luka, 2002), COBISS.SR 117221632
Марко Јуван: Intertekstualnost, теоријска студија (Akademska knjiga, Novi Sad, 2013),COBISS.SR 276578055

Награде

Награда „Милан Богдановић”, за критички текст о књизи Тутин и још 50 песама Живорада Недељковића, 2000.
Награда „Исидоријана”, за књигу Српски експресионизам, 2001.
Награда „Гордана Тодоровић”, за целокупно књижевно дело, 2005.
Златна значка КПЗ Србије, за изузетан допринос култури, 2006.
Награда „Хаџи Драган”, за циклус песама „Инвазија воде”, 2011.^[1]^{стр. 254.}
Награда „Васко Попа”, за књигу песама У обручу, 2018.
Награда „Ђура Јакшић”, за књигу песама У обручу, 2018.
Награда „Кондир Косовке девојке”, 2020.^[2]
Награда „Чедомир Мирковић”, 2021.

Извори

^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. ISBN 978-86-911565-1-0.
^ „Zlatni krst Kneza Lazara piscu Milisavu Saviću”. РТРС. 19. 6. 2020. Приступљено 5. 1. 2023.

Литература

Станојевић, Добривоје, Критичко огледало, ПроФемина, бр. 15/16, јесен/зима 1998, 244-246,
Цвијетић, Мићо, Лекције о смрти, Летопис Матице српске, књ. 493, св. 3, март 2014, 360-362,
Vasa D. Mihailowich, World Literature Today, 22. June 2002,
Шеатовић-Димитријевић, Светлана, Амбивалентна природа песме у прози, Књижевна историја, 45, 2013, 981-985,
Милијан Деспотовић, Суштина вредна памћења, у књизи есеја Прозор на кожи, УКС, Свитак, Пожега, 2013. стр. 21-26

Спољашње везе

Бојана Стојановић Пантовић: Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за компаративну књижевност,
Бојана Стојановић Пантовић на Open library
Српско књижевно друштво,
Избор из поезије,
Разговор поводом награде "Гордана Тодоровић" Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2022)
Спор око панораме српског песништва у Загребу

[:02-1] Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. ISBN 978-86-911565-1-0.

[2] „Zlatni krst Kneza Lazara piscu Milisavu Saviću”. РТРС. 19. 6. 2020. Приступљено 5. 1. 2023.

[1]

[2]