Јуто-астечки језици

Јуто-астечки језици
Јуто-астечки језици
Географска распрострањеност	САД (Запад) и Мексико
Језичка класификација	Јуто-астечки језици;
Подподела	Нумички језици; Тубатулабалски језик; Серански језици; Купански језици; Хопски језик; Тепимански језици; Тарахумарски језици; Кахитански језици; Тубарски језик; Опатански језик; Корачолски језици; Астечки језик;
ISO 639-5	azc
Глотолог	utoa1244
	Подручје распрострањености северних и јужних јуто-астечких језика

Јуто-астечки језици су породица језика којима се говори на простору Средње Америке и западног дела САД. Јуто-астечка породица језика је једна од највећих породица језика у Америкама по броју говорника, броју језика и географској распрострањености.^[2] Према "Етнологу" укупан број језика који припадају овој породици језика је 61, а укупан број људи који њима говоре је 1.910.922^[3]. Јуто-астечким језицима се говори у великом делу западних САД (Орегон, Ајдахо, Монтана, Јута, Калифорнија, Невада, Аризона) и у западном, централном и јужном Мексику, а говорника ових језика има и у централној Америци (пипилски језик у Ел Салвадору). Из самог имена ове језичке породице се може закључити који простор обухвата, јер оно у себи садржи имена народа Јута који насељава простор данашње америчке државе Јуте и имена народа Астека који насељавају средњи Мексико. Народи који говоре овим језицима припадају јутоастечкој породици народа.

Јуто-астечка породица језика је једна од највећих језичких породица на америчким континентима без обзира да ли се посматра по броју говорника, површини на којој се говори или по броју језика који чине ову породицу језика. Најсевернији језик из ове породице је шошонски језик, а најјужнији језик је пипилски језик. Језик са највећим бројем говорника је наватл (астечки) језик са око 1.500.000 говорника. Сматра се да је прадомовина јуто-астечких језика југозапад САД или северозапад Мексика. Највероватније територија данашњих америчких држава Аризоне и Њу Мексика и мексичких држава Соноре и Чиваве.

Класификација

Подручје распрострањености северних јуто-астечких језика + 2 јужна јуто-астечка језика (пима-папаго и пима бахо) пре контакта са Европљанима

Подручје распрострањености живих јуто-астечких језика у Мексику и Централној Америци (јужни јуто-астечки језици)

Идеја о постојању ове породице прихваћена је још почетком 20. века, али су сличности између неколико језика ове породице утврђене још средином 19. века.

Јуто-астечки језици се могу сврстати у 6 група и 2 изолована језика у оквиру породице^[4], од којих: 2 групе и 2 изолована језика чине шошонски одељак, 3 групе чине сонорски одељак и 1 група чини навски одељак. Сонорски и навски одељак се могу груписати у јужне јуто-астечке језике, док шошонски одељак представља северне јуто-астечке језике.

Северни јуто-астечки језици:

I) Шошонски одељак (У САД):

(1) Нумичка група (плато шошонска група):

(а) Западнонумичка подгрупа:

Монски језик
Севернопајутски језик (укључује и баночки)

(б) Централнонумичка подгрупа:

(в) Јужнонумичка подгрупа:

Каваишки језик
Јутско-јужнопајутско-чимеуевски језик (или колорадо рив`рски језик, дијалекти су: јутски, јужнопајутски и чимеуевски)

(2) Тубатулабалски језик;
(3) ?Такичка група (у јужној Калифорнији):

(а) Серанска подгрупа:

Серански језик
Китанемучки језик
Тонгвански језик (или габриелењско-фернандењски језик)
?Татавиамски језик

(б) Купанска подгрупа:

(4) Хопски језик

Јужни јуто-астечки језици:

II) Сонорски одељак:

(1) Тепиманска група (или пимичка или пиманска група):

Пимско-папашки језик (или оодхамски језик)
Доњопимски језик (или пима бахо или ооб ноочки језик)
Тепекански језик
Тепехуански језик (или оотхамски)

(2) ?Таракахитичка група (или таракахитанска или јакијска група):

(а) Тарахумарска подгрупа:

Тарахумарски језик (или рарамурски језик)
Варихијски језик

(б) Кахитанска подгрупа:

Јакијски језик (или јоемски језик)
Мајоански језик (или јоремски језик)

(в) Тубарски језик
(г) Опатански језик (дијалекти су: еудевски, тегуимски (или орски) и јовски)

(3) Корачолска група (или коранска група):

III) Навски (астечки) одељак:

(1) Навска група (или астечка група):

Неки лингвисти повезивали су ову породицу са другим језичким породицама у Америци. Бенџамин Ворф је својевремено повезао јуто-астечке језике са кајова-таноанским језицима у тзв. астечко-таноанску суперфамилију. Лајл Кембел (1997) и бројни други специјалисти на овом пољу сматрају ову хипотезу изгледном, али не и дефинитивно доказаном. Џозеф Гринберг (1987) је укључио јуто-астечке језике, заједно са кајова-таноанским и ото-манге језицима у централноамерички огранак своје контроверзне америндијанске макро-породице, која по његовом мишљењу укључује све језичке породице на Америчком континенту, изузимајући ескимско-алеутске и на-дене језике.

Пра-јуто-астечки језик и прадомовина Јутоастека

Пра-јуто-астечки језик је хипотетички заједнички предак свих јуто-астечких језика. Признати стручњаци за историју јуто-астечке језичке групе обично смештају прадомовину пра-јуто-астечког језика и Прајутоастека у граничну област између САД и Мексика и то у брдске области америчких држава Аризоне и Њу Мексика и суседне области мексичких држава Сонора и Чивава. Што приближно одговара површини пустиње Сонора и западном делу пустиње Чивава. Прајезик су користили мезолитски ловци-сакупљачи у Аридоамерици, пре око 5.000 година.

Фаулер је на основу индиција о могућој еколошкој ниши коју су заузимали Прајутоастеци, реконструисао могући речник биљног света пра-јуто-астечког језика. На основу тога је сместио средиште пра-јуто-астечког дијалекатског континуума у средишњу Аризону, при чему су северни дијалекти допирали до Неваде и Пустиње Мохаве, а јужни дијалекти су преко Тепиманског коридора допирали до Мексика.^[5] Прадомовина Нумичких језика је смештена у јужни део Калифорније близу Долине Смрти, а прадомовина предложене јужне јуто-астечке групе је смештена на обалу Соноре.^[6]

Према другој супротстављеној теорији, коју је објавила 2001. Џејн Х. Хил, на основу њеног реконструисаног речника прото-јуто-астечких термина везаних за кукуруз, прадомовина пра-јуто-астечког је много јужније. Према њеној теорији, Прајутоастеци су били узгајивачи Кукуруза у Мезоамерици, који су се постепено померали на север, пре 4.500 до 3.000 година. Географско распростирање говорника се подударило са разбијањем језичког јединства.^[7]^[8] Ова хипотеза је критикована по неколико основа и други Јуто-Астеканисти је не прихватају.^[9]^[10]^[11]^[12]^[13] Према истраживању везаног за пољопривредне термине коју је спровео Мерил 2012, пољопривредни термини се могу реконструисати само за јужне јуто-астечке језике. Што подржава закључак да се Прајутоастеци нису бавили пољопривредом, него да су је прихватили тек након што су населили Мезоамерику долазећи са севера.^[14]

Према скорашњој теорији Давида Л. Шаула постоје докази који сугеришу контакт између пра-јуто-астечког и језика средње Калифорније као што су еселенски и јокатски. Према овој теорији пра-јуто-астечким се говорило у Централној Долини Калифорније и чинио је део древног калифорнијског језичког простора.^[15]

Карактеристике

Сви језици ове групе су аглутинативни. Често су чак и полисинтетички.

Извори

^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Uto-Aztecan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^ Caballero 2011.
^ Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International.
^ Swadesh vocabulary lists for Uto-Aztecan languages (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
^ Fowler 1983.
^ Campbell 1997, стр. 137.
^ Hill 2001.
^ Hill 2010.
^ Kemp et al. 2010.
^ Merrill et al. 2010.
^ Brown 2010.
^ Campbell 2003.
^ Campbell & Poser 2008, стр. 346-350.
^ Merrill 2012.
^ Shaul 2014.

Литература

Brown, Cecil H. (2010). „Lack of linguistic support for Proto-Uto-Aztecan at 8900 BP (letter)” (PDF). Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 107 (15): E34. PMC 2841887  . PMID 20231478. doi:10.1073/pnas.0914859107. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 25. 08. 2016.
Caballero, G. (2011). „Behind the Mexican Mountains: Recent Developments and New Directions in Research on Uto‐Aztecan Languages”. Language and Linguistics Compass. 5 (7): 485—504. doi:10.1111/j.1749-818x.2011.00287.x.
Campbell, Lyle (1997). American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America. Oxford University Press.
Campbell, Lyle (2003). „What drives linguistic diversification and language spread?”. Ур.: Bellwood, Peter; Renfrew, Colin. Examining the farming/language dispersal hypothesis. Cambridge(U.K.): McDonald Institute for Archaeological Research. стр. 49—63.
Campbell, Lyle; Poser, William J. (2008). Language classification, history and method. Cambridge University Press.
Cortina-Borja, M; Valiñas-Coalla, L (1989). „Some remarks on Uto-Aztecan Classification.”. International Journal of American Linguistics. 55: 214—239. doi:10.1086/466114.
Cortina-Borja, M.; Stuart-Smith, J.; Valiñas-Coalla, L. (2002). „Multivariate classification methods for lexical and phonological dissimilarities and their application to the Uto-Aztecan family”. Journal of Quantitative Linguistics. 9 (2): 97—124. doi:10.1076/jqul.9.2.97.8485.
Dakin, Karen (1996). „Long vowels and morpheme boundaries in Nahuatl and Uto-Aztecan: comments on historical developments” (PDF). Amerindia. 21. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г. Приступљено 24. 12. 2017.
Fowler, Catherine S. (1983). „Some lexical clues to Uto-Aztecan prehistory”. International Journal of America Linguistics. 49 (3): 224—257. doi:10.1086/465789.
Goddard, Ives (1996). „Introduction”. Ур.: Goddard, Ives. Handbook of North American Indians. 17. Washington, D.C.: Smithsonian Institution. стр. 1—16.
Haugen, J. D. (2008). Morphology at the interfaces: reduplication and noun incorporation in Uto-Aztecan. Vol. 117. John Benjamins Publishing.
Heath, J. (1978). „Uto-Aztecan* na-class verbs”. International Journal of American Linguistics. 44 (3): 211—222. doi:10.1086/465546.
Hill, Jane H. (децембар 2001). „Proto-Uto-Aztecan”. American Anthropologist. New Series. 103 (4): 913—934. doi:10.1525/aa.2001.103.4.913.
Hill, Jane H. (2010). „New evidence for a Mesoamerican homeland for Proto-Uto-Aztecan” (PDF). PNAS. 107 (11): E33. PMC 2841890  . PMID 20231477. doi:10.1073/pnas.0914473107. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 25. 08. 2016.
Hill, J. H. (2011). „Subgrouping in Uto-Aztecan. Language Dynamics and Change”. Language Dynamics and Change. 1 (2): 241—278. doi:10.1163/221058212x643978.
Iannucci, David (1972). Numic historical phonology. Cornell University PhD dissertation.
Kaufman, Terrence (2001). Nawa linguistic prehistory. Mesoamerican Language Documentation Project. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 24. 12. 2017.
Kaufman, Terrence (1981). Campbell, Lyle, ур. Comparative Uto-Aztecan Phonology. Unpublished manuscript.
Kemp; González-Oliver; Malhi; Monroe; Schroeder; McDonough; Rhett; Resendéz; Peñalosa-Espinoza; Buentello-Malo; Gorodetsky; Smith (2010). „Evaluating the farming/language dispersal hypothesis with genetic variation exhibited by populations in the Southwest and Mesoamerica” (PDF). Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 107 (15): 6759—6764. PMC 2872417  . PMID 20351276. doi:10.1073/pnas.0905753107. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 25. 08. 2016.
Kroeber, Alfred Louis (1907). Shoshonean dialects of California. The University Press. Приступљено 24. 8. 2012.
Kroeber, Alfred Louis (1934). Uto-Aztecan Languages of Mexico. 8. University of California Press.
Langacker, Ronald W. (1970). „The Vowels of Proto Uto-Aztecan”. International Journal of American Linguistics. 36 (3): 169—180. doi:10.1086/465108.
Langacker, R. W. (1977). An overview of Uto-Aztecan grammar. Summer Institute of Linguistics.
Langacker, R. W. (1976). Non-distinct arguments in Uto-Aztecan. Berkeley: University of California Press.
Manaster Ramer, Alexis (1992). „A Northern Uto-Aztecan Sound Law: *-c- → -y-¹”. International Journal of American Linguistics. 58 (3): 251—268. JSTOR 3519784.
Merrill, William L.; Hard, Robert J.; Mabry, Jonathan B.; Fritz; Adams; Roney; MacWilliams (2010). „Reply to Hill and Brown: Maize and Uto-Aztecan cultural history” (PDF). Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 107 (11): E35—E36. doi:10.1073/pnas.1000923107. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 25. 08. 2016.
Merrill, W (2013). „The genetic unity of southern Uto-Aztecan”. Language Dynamics and Change. 3: 68—104.
Merrill, William L. (2012). „The Historical Linguistics of Uto-Aztecan Agriculture”. Anthropological Linguistics. 54 (3): 203—260. doi:10.1353/anl.2012.0017.
Miller, Wick R. (1986). „Numic Languages”. Ур.: Warren L. d’Azevedo. Handbook of North American Indians, Volume 11, Great Basin. Washington: Smithsonian Institution. стр. 98—106.
Miller, Wick R. (1983). „A note on extinct languages of northwest Mexico of supposed Uto-Aztecan affiliation.”. International Journal of American Linguistics. 49: 328—333. doi:10.1086/465793.
Miller, Wick R. (1983). „Uto-Aztecan languages”. Ур.: Ortiz, Alfonso. Handbook of North American Indians. 10. Washington, D.C.: Smithsonian Institution. стр. 113—124.
Miller, Wick R. (1984). „The classification of the Uto-Aztecan languages based on lexical evidence.”. International Journal of American Linguistics. 50 (1): 1—24. doi:10.1086/465813.
Mithun, Marianne (1999). The languages of Native America. Cambridge University Press.
Sapir, E. (1913). „Southern Paiute and Nahuatl, a study in Uto-Aztekan”. Journal de la Société des Américanistes. 10 (2): 379—425. doi:10.3406/jsa.1913.2866.
Shaul, David L. (2014). A Prehistory of Western North America: The Impact of Uto-Aztecan Languages. University of New Mexico Press.
Shaul, David L.; Hill, Jane H. (1998). Tepimans, Yumans, and other Hohokam. American Antiquity. стр. 375—396.
Steele, Susan (1979). „Uto-Aztecan: An assessment for historical and comparative linguistics”. Ур.: Campbell, Lyle; Mithun, Marianne. The Languages of Native America: Historical and Comparative Assessment. Austin: University of Texas Press. стр. 444—544.
Voegelin, C. F.; Voegelin, F.; Hale, K. (1962). Typological and Comparative Grammar of Uto-Aztecan: Phonology. Memoirs of the International Journal of American Linguistics. 17. Waverly Press.
Whorf, B. L. (1935). „THE COMPARATIVE LINGUISTICS OF UTO‐AZTECAN”. American Anthropologist. 37 (4): 600—608. doi:10.1525/aa.1935.37.4.02a00050.

Спољашње везе

[Glottolog-1] Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Uto-Aztecan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.

[FOOTNOTECaballero2011-2] Caballero 2011.

[3] Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International.

[4] Swadesh vocabulary lists for Uto-Aztecan languages (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)

[FOOTNOTEFowler1983-5] Fowler 1983.

[FOOTNOTECampbell1997137-6] Campbell 1997, стр. 137.

[FOOTNOTEHill2001-7] Hill 2001.

[FOOTNOTEHill2010-8] Hill 2010.

[FOOTNOTEKempGonzález-OliverMalhiMonroe2010-9] Kemp et al. 2010.

[FOOTNOTEMerrillHardMabryFritz2010-10] Merrill et al. 2010.

[FOOTNOTEBrown2010-11] Brown 2010.

[FOOTNOTECampbell2003-12] Campbell 2003.

[FOOTNOTECampbellPoser2008346-350-13] Campbell & Poser 2008, стр. 346-350.

[FOOTNOTEMerrill2012-14] Merrill 2012.

[FOOTNOTEShaul2014-15] Shaul 2014.

[2]

[3]

[1]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]