Time (časopis)
Tajm (engl. Time) nedeljni je američki časopis i novinska veb stranica objavljena i sa sedištem u Njujorku. Decenijama je izlazio nedeljno, ali je do 2021. prešao na dvonedeljna izdanja. Prvi put je objavljen u Njujorku 3. marta 1923. godine, a godinama ga je vodio njegov uticajni saosnivač Henri Lus. Evropsko izdanje (Tajm Evropa) izlazi u Londonu i distribuira se po Bliskom istoku i Africi, a od 2003. i Latinskoj Americi. Azijsko izdanje (Tajm Azija) ima sedište u Hongkongu.[2] Središte kanadskog izdanja je u Torontu. Južnopacifičko izdanje, koje pokriva Australiju, Novi Zeland i pacifička ostrva, ima sedište u Sidneju.[3]
 | |
 Naslovna strana prvog broja Tajma od 3. marta 1923. godine | |
| Tip | nedeljnik |
|---|---|
| Osnivač | Briton Hadden, Henry Robinson Luce |
| Glavni urednik | Edward Felsenthal |
| Osnivanje | 3. mart 1923. (prvi broj) |
| Jezik | engleski |
| Sedište | Njujork, SAD |
| Tiraž | 1,6 miliona (2020)[1] |
| ISSN | 0040-781X |
| OCLC broj | 1311479 |
| Veb-sajt | www |
Prema podacima iz 2012, Tajm je imao tiraž od 3,3 miliona, što ga čini jedanaestim najtiražnijim časopisom u Sjedinjenim Državama i drugim najtiražnijim nedeljnikom iza časopis People. U julu 2017, njegov tiraž je bio 3.028.013; ovo je smanjeno na 2 miliona do kraja 2017. Štampano izdanje ima 1,6 miliona čitalaca, od kojih 1 milion ima sedište u Sjedinjenim Državama.
Istorija
urediOd svog debija u Njujorku 3. marta 1923. godine, časopis Tajm su prvi put objavili Briton Haden i Henri Lus sa sedištem u Njujorku, što ga čini prvim nedeljnim novinskim časopisom u Sjedinjenim Državama.[4] Njih dvojica su ranije radili zajedno kao predsedavajući i upravni urednik Jejl Dejli Njuza. Prvo su nazvali predloženi časopis Facts. Oni su želeli su da naglase sažetost, kako bi je zauzeti čovek mogao da pročita magazin za sat vremena. Zatim su promenili ime u Tajm i koristili slogan „Uzmite Tajm - On je sažet”.[5] Haden je smatran bezbrižnim i voleo je da zadirkuje Lusa. On je imao viziju Tajma kao važnog, ali i zabavnon štiva, što je uzrokovano intenzivnim izveštavanjem o slavnim ličnostima i političarima, zabavnoj industriji i pop kulturi, te je bivao i kritikovan kao previše lagan za ozbiljne vesti.
Časopis je imao za cilj da saopštava vesti kroz ljude, a tokom više decenija do kraja šezdesetih, naslovnica časopisa je prikazivala jednu osobu. U novije vreme, Tajm je inkorporirao izdanja „Ljudi godine“ koja su tokom godina postajala sve popularnija. Prvo izdanje časopisa Tajme objavljeno je 3. marta 1923. godine, a na naslovnici je prikazan Džozef G. Kanon, penzionisani predsedavajući Predstavničkog doma; preštampano izdanje br. 1, uključujući sve članke i oglase sadržane u originalu, uključeno je sa kopijama broja od 28. februara 1938. godine u znak sećanja na 15. godišnjicu časopisa.[6] Pokrivna cena je bila 15 ¢ (ekvivalentno 2,21 USD u 2018). Nakon Hadenove smrti 1929, Lus je postao dominantni čovek u Tajmu i glavna ličnost u istoriji ovog medija 20. veka. Prema knjizi Time Inc.: The Intimate History of a Publishing Enterprise 1972–2004 autora Roberta Elsona, „Roj Edvard Larsen ... je obavljao ulogu koja je bila podređena samo Lusu u razvoju Time Inc“. U svojoj knjizi, The March of Time, 1935–1951, Rejmond Filding je takođe primetio da je Larsen „prvobitno bio upravnik tiraža, a zatim i generalni direktor Tajma, kasnije izdavač Lajfa, dugo godina predsednik Time Inc, a u dugoj istoriji korporacije najuticajnija i najvažnija figura posle Lusa“.
Godine 1987, Džejson Makmanus je nasledio Henrija Grunvalda na mestu glavnog urednika,[7] i nadgledao tranziciju pre nego što ga je 1995. nasledio Norman Perlstajn. Godine 1989, kada su se Tajm Ink. i Varner komunikacije spojili, Tajm je postao deo Tajm Varnera, zajedno sa Varner Brosom. Godine 2000, Tajm je postao deo AOL Tajm Varnera, koji je 2003. godine vratio ime Tajm Varner.
U 2007. godini, Tajm je prešao sa pretplate/isporuke na kiosku ponedeljkom na raspored po kojem časopis izlazi u prodaju petkom, a dostavlja se pretplatnicima u subotu. Časopis je izlazio petkom kada je počeo sa radom 1923. Početkom 2007. godine, prvi broj je odložen otprilike nedelju dana zbog „uredničkih promena“, uključujući otpuštanje 49 zaposlenih.[8]
U 2009, Tajm je objavio uvođenje magazina Majn, personalizovanog štampanog magazina koji kombinuje sadržaj iz niza Tajm Varnerovih publikacija na osnovu preferencija čitalaca. Novi časopis je naišao na loš prijem, uz kritike da je njegov fokus previše širok da bi bio istinski personalan.[9] Časopis ima onlajn arhivu sa neformatiranim tekstom za svaki objavljeni članak. Članci su indeksirani i konvertovani su iz skeniranih slika korišćenjem tehnologije optičkog prepoznavanja karaktera. Manje greške u tekstu su ostaci konverzije u digitalni format.
U januaru 2013, Tajm Ink. je najavio da će zatvoriti skoro 500 radnih mesta – otprilike 6% od svojih 8.000 zaposlenih širom sveta.[10] Iako je časopis Tajm zadržao visoku prodaju, njegove oglasne stranice su značajno smanjene.[11] Takođe u januaru 2013. godine, Tajm Ink. imenovao je Martu Nelson za prvu ženu glavnog urednika svog odeljenja za časopise.[12] U septembru 2013. godine, Nensi Gibs je imenovana za prvu ženu glavnog urednika časopisa Tajm.[12]
U novembru 2017, Meredit korporacija je objavila akviziciju Tajm Ink. uz podršku firme Koč Ekviti Development.[13] U martu 2018, samo šest nedelja nakon zatvaranja prodaje, Meredit je najavila da će istražiti prodaju Tajma i sestrinskih časopisa Forčun, Mani i Sports Ilustrejted, pošto se oni nisu usaglasili sa životnim stilom brendova kompanije.[14]
Godine 2017, urednica i novinarka Katrin Majer, koja je takođe osnovala Stranku ravnopravnosti žena u Velikoj Britaniji, tužila je Tajm preko advokata En Olivarius za diskriminaciju po polu i starosti.[15][16] Tužba je rešena 2018. godine.[17]
U oktobru 2018, Meredit korporacija je prodala Tajm Marku Beniofu i njegovoj supruzi Lin za 190 miliona dolara. Iako je Beniof predsednik i koizvršni direktor Salesforce.com, Tajm je trebalo da ostane odvojen od te kompanije i Beniof ne bi bio uključen u dnevne operacije časopisa.[18][19]
Krajem aprila 2023. godine, Tajm je najavio eliminaciju pejvola na veb lokaciji od 1. juna 2023. godine.[20]
Tajm Kanada
urediOd 1942. do 1979. godine, Tajm je imao kanadsko izdanje koje je uključivalo umetak od pet stranica lokalno proizvedenog sadržaja, kao i povremene kanadske naslovnice. Posle promena u poreskom statusu kanadskih izdanja američkih časopisa, Tajm je zatvorio kanadske biroe, osim Otave, i objaviljivao identičan sadržaj kao i izdanje u SAD, ali uz kanadsko oglašavanje.[21] U decembru 2008, Tajm je prekinuo objavljivanje kanadskog izdanja.[22]
Reference
uredi- ^ „Consumer Magazines”. Alliance for Audited Media. Arhivirano iz originala 23. 1. 2017. g. Pristupljeno 6. 10. 2016.
- ^ „Time Asia (Hong Kong) Limited - Buying Office, Service Company, Distributor from Hong Kong | HKTDC”. www.hktdc.com. Pristupljeno 14. 1. 2020.
- ^ „Time Canada to close”. Mastheadonline.com. 10. 12. 2008. Pristupljeno 6. 9. 2011.
- ^ „History of Time”. Time. Arhivirano iz originala 4. 3. 2005. g.
- ^ Brinkley, The Publisher, pp 88–89
- ^ „Instant History: Review of First Issue with Cover”. Brycezabel.com. 3. 3. 1923. Arhivirano iz originala 24. 06. 2013. g. Pristupljeno 26. 1. 2014.
- ^ Levin, Gerald M. (16. 1. 1995). „In the Shoes of Henry R. Luce”. Fortune (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 7. 4. 2020. g. Pristupljeno 7. 4. 2020.
- ^ abalk2 (19. 1. 2007). „Time Inc. Layoffs: Surveying the Wreckage”. Gawker. Arhivirano iz originala 25. 10. 2012. g. Pristupljeno 15. 12. 2007.
- ^ „Time's foray into personal publishing”. idio. 27. 4. 2009. Arhivirano iz originala 30. 4. 2009. g. Pristupljeno 15. 12. 2007.
- ^ „Time Inc. Cutting Staff”. The Wall Street Journal. 30. 1. 2013. Arhivirano iz originala 17. 2. 2015. g. Pristupljeno 12. 2. 2013.
- ^ Greenslade, Roy (31. 1. 2013). „Time Inc to Shed 500 Jobs”. Greenslade Blog. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 4. 3. 2014. g. Pristupljeno 12. 2. 2013.
- ^ a b Haughney, Christine (17. 9. 2013). „Time Magazine Names Its First Female Managing Editor”. The New York Times. Arhivirano iz originala 1. 7. 2017. g. Pristupljeno 25. 2. 2017.
- ^ Ember, Sydney; Ross, Andrew (26. 11. 2017). „Time Inc. Sells Itself to Meredith Corp., Backed by Koch Brothers”. The New York Times. Arhivirano iz originala 26. 11. 2017. g. Pristupljeno 27. 11. 2017.
- ^ Spangler, Todd (21. 3. 2018). „Meredith Laying Off 1,200, Will Explore Sale of Time, SI, Fortune and Money Brands”. Variety (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 27. 7. 2020. g. Pristupljeno 22. 3. 2018.
- ^ Graham-Harrison, Emma (5. 8. 2017). „Top journalist sues Time magazine for 'sex and age discrimination'”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 9. 8. 2020. g.
- ^ Mayer v. Time, Inc, No. 1:2017cv05613 Arhivirano avgust 9, 2020 na sajtu Wayback Machine
- ^ Thorpe, Vanessa; Graham-Harrison, Emma (8. 9. 2018). „Sandi Toksvig sparks new gender pay row over QI fee”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 9. 8. 2020. g.
- ^ Shu, Catherine (17. 9. 2018). „Marc and Lynne Benioff was to buy Time from Meredith for $190M”. TechCrunch. Arhivirano iz originala 17. 9. 2018. g. Pristupljeno 17. 9. 2018..
- ^ Levine, Jon (14. 12. 2018). „Time Magazine Staffs Up Under New Ownership”. TheWrap. Arhivirano iz originala 7. 6. 2019. g. Pristupljeno 7. 6. 2019.
- ^ „Exclusive: Time to remove digital paywall”. Axios. 2023-04-27.
- ^ „Time Still in the Black in Canada”. The New York Times. 2. 1. 1981. Arhivirano iz originala 6. 12. 2021. g. Pristupljeno 6. 12. 2021.
- ^ „Time Canada to close”. Mastheadonline.com. 10. 12. 2008. Arhivirano iz originala 3. 12. 2013. g. Pristupljeno 6. 9. 2011.
Literatura
uredi- Baughman, James L. (2011), „Henry R. Luce and the Business of Journalism” (PDF), Business & Economic History On-Line, 9, Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g., Pristupljeno 8. 10. 2018
- Baughman, James L. (28. 4. 2004), Henry R. Luce and the Rise of the American News Media, American Masters, Pristupljeno 8. 10. 2018
- Brinkley, Alan (2010), The Publisher: Henry Luce and His American Century, Alfred A. Knopf, ISBN 978-0307592910
- Maslin, Janet (20. 4. 2010), „A Magazine Master Builder”, Book review, The New York Times, str. C1, Pristupljeno 20. 4. 2010
- Brinkley, Alan (19. 4. 2010), „What Would Henry Luce Make of the Digital Age?”, TIME, Atheneum, Arhivirano iz originala 17. 08. 2013. g., Pristupljeno 25. 07. 2019, „excerpt and text search”
- Elson, Robert T. (1968), Time Inc: The Intimate History of a Publishing Enterprise, 1923–1941, Atheneum, ISBN 978-0689105555, „official corporate history”
- Elson, Robert T. (1973), Norton-Taylor, Duncan, ur., The World of Time Inc.: The Intimate History, 1941–1960, 2, ISBN 978-0689105555, „official corporate history”
- Herzstein, Robert E. (2006), Henry R. Luce, Time, and the American Crusade in Asia, Cambridge University Press, ISBN 978-0521835770
- Herzstein, Robert E. (1994), Henry R. Luce: A Political Portrait of the Man Who Created the American Century, C. Scribner's Sons, ISBN 978-0684193601
- Wilner, Isaiah (2006), The Man Time Forgot: A Tale of Genius, Betrayal, and the Creation of Time Magazine, New York: HarperCollins, ISBN 978-0061747267
Spoljašnje veze
uredi
- Time Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. maj 2013)
- Time Europe
- Time Asia Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. jun 2020)
- Time Canada Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. novembar 2008)
- Time For Kids
- Arhive svih magazina i naslovnih strana od 1923. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2005)
- Time na sajtu Twitter