Standard Oil
Standard Oil Ko. Ink. je bila američka kompanija za proizvodnju, transport, preradu i marketing nafte i monopol. Osnovan 1870. godine od strane Džon D. Rokfeler-a i Henri Flagler-a kao korporacija u Ohaju, to je bila najveća rafinerija nafte u svetu svog vremena.[1] Njegova istorija kao jedne od prvih i najvećih multinacionalnih korporacija na svetu završila je 1911. godine, kada je američki Vrhovni sud presudio, u jednom važnom slučaju, da je Standard Oil nezakonit monopol.
Standard Oil je u početku dominirao tržištem naftnih derivata kroz horizontalnu integraciju u sektoru prerade, zatim u kasnijim godinama vertikalnu integraciju; kompanija je bila inovator u razvoju poslovnog poverenja. Poverenje Standard Oil-a pojednostavilo je proizvodnju i logistiku, smanjilo troškove i smanjilo konkurente. Kritičari koji su "uznemiravali poverenje[traži se izvor]" optužili su Standard Oil da koristi agresivne cene kako bi uništio konkurente i formirao monopol koji je pretio drugim kompanijama.
Rokfeler je vodio kompaniju kao njen predsednik, sve do penzionisanja 1897. godine. Ostao je glavni akcionar, a 1911. godine, raspadom poverenja Standard Oil u 34 manje kompanije, Rokfeler je postao najbogatiji čovek na svetu, kao početni prihod od ovih pojedinačnih preduzeća pokazao se mnogo većim od jednog velikog preduzeća. Njegovi naslednici kao što su Ekson Mobil ili Ševron i dalje su među kompanijama sa najvećim prihodima širom sveta. Do 1882, njegov glavni pomoćnik je bio John Dustin Archbold. Posle 1896. godine, Rokfeler se odvojio od biznisa da bi se koncentrisao na svoju filantropiju, ostavivši Archbolda u kontroli. Drugi ugledni direktori Standard Oil-a su Henri Flagler, osnivač željeznice na zapadnoj obali Floride i letovališta, i Henri H. Rogers, koji je izgradio Virginian Railvai.
Reference
uredi- ^ „Our history | ExxonMobil”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 05. 2019.