Smaragdna crvenka
Smaragdna crvenka[1] ili Ognjena devica[2] (lat. Pyrrhosoma nymphula) je vrsta vodene device iz porodice Coenagrionidae. Prepoznatljiva po crvenoj boji tela.
| Pyrrhosoma nymphula | |
|---|---|
_-_mu%C5%BEjak.jpg)
| |
| Pyrrhosoma nymphula (Sulzer, 1776) - mužjak na flotantnoj vegetaciji | |
_-_%C5%BEenka.jpg)
| |
| Pyrrhosoma nymphula (Sulzer, 1776) - ženka na flotantnoj vegetaciji | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. nymphula
|
| Биномно име | |
| Pyrrhosoma nymphula (Sulzer, 1776)
| |
| Синоними | |
|
Списак
| |
Opis
urediDužina tela varira od 33-36 mm, a dužina zadnjeg krila je oko 20 mm. Kod oba pola preovladava jarkocrvena boja. Mužjaci imaju malo crne boje od sedmog do desetog segmenta, kao i na prvom segmentu. Ženke imaju crne šare na svakom segmentu, ali varijabilne veličine i oblika. Kod oba pola donja polovina grudi je žuta. Krila su providna sa crnom pterostigmom[3].
Rasprostranjenje
urediPyrrhosoma nymphula je vrsta zapadnog Palaearktika i uglavnom je ograničena na Evropu sa malim brojem populacija pronađenih u severnom Maroku, severnom Tunisu i planinama Jugozapadne Azije. Brojnost ove vrste opada na istočnom delu areala, aodsutna je iz delova evropske Rusije i većeg dela istočne Ukrajine. Na jugoistok je rasprostranjena do Kavkaza i severa Irana.[4]
Ova vrsta je prisutna u sledećim državama: Albanija; Andora; Austrija; Belorusija; Belgija; Bosna i Hercegovina; Bugarska; Hrvatska; Češka; Danska; Estonija; Finska; Francuska; Gruzija; Nemačka; Grčka; Guernsei; Mađarska; Iran, Islamska Republika; Irska; Ostrvo Man; Italija; Džersi; Latvija; Litvanija; Luksemburg; Makedonija, Bivša Jugoslovenska Republika; Crna Gora; Maroko; Holandija; Norveška; Poljska; Portugal; Rumunija; Ruska Federacija (Evropska Rusija); Srbija; Slovačka; Slovenija; Španija; Švedska; Švajcarska; Turska; Ukrajina; Velika Britanija.[5]
Stanište
urediOva vodena devica naseljava male bare, jezera i neretko sporotekuće reke. Retke su na brzotekuće reke.[8]
Biologija
urediJedna od najčešćih vrsta vodenih devica, sa ranim periodom izletanja već u aprilu ili maju, međutim adulti se sreću i u septembru. Pare se na vegetaciji, nakon čega ženka polaže jaja u pratnji mužjaka. Jaja polaže u vodu, potapajući deo abdomena. Larve se formiraju nakon dve sedmice, a period razvića samih larvi traje do dve godine.
Životni ciklus
urediPosle parenja ova vrsta jaja polaže u tandemu. Razviće larvi traje dve godine nakon čega se izležu odrasle jedinke. Larve se za to vreme hrane sitnim vodenim beskičmenjacima. Svoje egzuvije, nakon izleganja, ostavljaju na obalnim zeljastim biljkama.
Galerija
uredi-
Parenje -
Poleganje jaja - video
-
Mužjak, dorzalno -
Ženka, lateralno -
Mužjak jede plen -
Mužjak - toraks -
Oči -
Završetak abdomena -
-
-
-
-
-
-
-
-
.JPG)
_male_eating_insect.jpg)
.JPG)
Reference
uredi- ^ „Crvena lista zaštićene flore i faune Republike Srpske” (PDF). стр. 10.
- ^ Jović, M. (2013). A proposal of Serbian names for dragonfly species (Insecta: Odonata) of the Balkan Peninsula, with the checklist of Odonata of Serbia. Acta entomologica serbica, 18(1/2), 1-10.
- ^ Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6.
- ^ Fauna europaea
- ^ IUCN
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2017. г. Приступљено 28. 9. 2018.
- ^ Pyrrhosoma nymphula (Sulzer, 1776) | Fauna Europaea
- ^ BDS
Spoljašnje veze
uredi
