Nikl(II) oksid

Nikl(II) oksid
Nazivi
	IUPAC naziv Nikl(II) oksid
	Drugi nazivi Nikl monoksid ; Oksonikl
Identifikacija
CAS broj	1313-99-1 ;
ECHA InfoCard	100.013.833
PubChem C ID	14805;
RTECS	QR8400000
Svojstva
Hemijska formula	NiO
Molarna masa	74,6928 g/mol
Agregatno stanje	zeleni kristali
Gustina	6,67 g/cm3
Tačka topljenja	1.955 °C (3.551 °F; 2.228 K)
Rastvorljivost u vodi	zanemarljiva
Rastvorljivost	rastvoran u amonijum hidroksidu, KCN
Indeks refrakcije (nD)	2,1818
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	JT Baker
EU klasifikacija (DSD)	Karcinogen; Toksičan je (T)
NFPA 704	0 2 0
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Nikl(II) selenid; Nikl(II) telurid
Drugi katjoni	Paladijum(II) oksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Nikl(II) oksid je hemijsko jedinjenje sa formulom Ni O. On je jedini dobro okarakterisani oksid nikla (mada su poznati i nikl(III) oksid, Ni₂O₃ i NiO₂^[3]). Mineraloška forma NiO, bunzenit, je veoma retka. On se klasifikuje ka bazni metalni oksid. Nekoliko miliona kilograma različitog kvaliteta se proizvede godišnje, uglavnom kao intermedijar u produkciji legura nikla.^[4]

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 1336—37. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510.
^ K. Lascelles, L. G. Morgan, D. Nicholls, D. Beyersmann “Nickel Compounds” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2005 Wiley-VCH, Weinheim, 2005.

Literatura

Spoljašnje veze

Bunsenite at mindat.org
Bunsenite mineral data

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. uredi

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Greenwood-3] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. str. 1336—37. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510.

[Ullmann-4] K. Lascelles, L. G. Morgan, D. Nicholls, D. Beyersmann “Nickel Compounds” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2005 Wiley-VCH, Weinheim, 2005.

[3]

[4]

[1]

[2]

Nazivi


IUPAC naziv Nikl(II) oksid
Drugi nazivi Nikl monoksid Oksonikl
Identifikacija
CAS broj	1313-99-1^Y
ECHA InfoCard	100.013.833
PubChem^[1]^[2] C ID	14805
RTECS	QR8400000
Svojstva
Hemijska formula	NiO
Molarna masa	74,6928 g/mol
Agregatno stanje	zeleni kristali
Gustina	6,67 g/cm³
Tačka topljenja	1.955 °C (3.551 °F; 2.228 K)
Rastvorljivost u vodi	zanemarljiva
Rastvorljivost	rastvoran u amonijum hidroksidu, KCN
Indeks refrakcije (n_D)	2,1818
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	JT Baker
EU klasifikacija (DSD)	Karcinogen Toksičan je (T)
NFPA 704	0 2 0
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Nikl(II) selenid Nikl(II) telurid
Drugi katjoni	Paladijum(II) oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Y verifikuj (šta je ^YН ?)
Reference infokutije