Lego
Lego[1][2] je vrsta igračaka koja se sastoji od malih plastičnih delova koji se mogu međusobno spajati, i na taj način napraviti skoro sve što se može zamisliti. Delovi se jednostavno spajaju i razdvajaju (ne koriste se lepak, makaze i slično) što doprinosi brzini sklapanja. Delovi su izrađeni od trajnih materijala, tako da igranje može da traje godinama. Kod Lego kockica, mašta je najbitnija, jer nije potrebna tehnička veština.[3][4]
Lego kocke su jedna od najomiljenijih igračaka za decu i odrasle. Lego kocke se koriste ne samo kod kuće, nego i u školama i vrtićima za razvijanje i logiku.
Lego kocke su već odavno prestale da budu samo igračke, nego su i predmet obožavanja celog sveta. Ne postoji ni jedna zemlja u Evropi, koja nema svoj Lego fan klub. Ljubitelji Lega sa celog sveta dolaze da se sretnu i popričaju o Lego kockama.
Istorija
urediLego grupa je počela u radionici Ole Kirka Kristijansena (1891–1958), stolara iz Bilunda u Danskoj, koji je počeo da pravi drvene igračke 1932. godine.[5][6] Godine 1934, njegova kompanija se zvala „Lego”, izvedeno iz danske fraze leg godt,[7][8] što znači „dobro se igraj”.[9] Godine 1947, Lego se proširio i počeo da proizvodi plastične igračke.[10] Godine 1949, Lego je počeo da proizvodi, između ostalih novih proizvoda, ranu verziju sada već poznatih međusobno povezanih kockica, nazvavši ih „Automatske kocke za vezivanje“. Ove cigle su bile zasnovane na Kidikraftovim semozaključavajućim blokovima, koje su patentirane u Ujedinjenom Kraljevstvu 1939. godine[11] i objavljene 1947. Lego je dobio uzorak Kidikraft kockica od dobavljača mašine za brizganje koju su kupili.[12][13] Kocke, prvobitno proizvedene od celuloznog acetata,[14] su bile unapređenje tradicionalnih drvenih blokova koji su se mogli slagati u to vreme.[10]
Moto Lego grupe, „samo najbolje je dovoljno dobro“[15] (dan. det bedste er ikke for godt, doslovno „najbolje nije preterano dobro“) nastao je 1936. godine.[6] Ovaj moto, koji se i danas koristi, kreirao je Kristijansen da ohrabri svoje zaposlene da nikada ne štede na kvalitetu, vrednosti u koju je snažno verovao.[6] Do 1951. godine plastične igračke su činile polovinu proizvodnje kompanije Lego, iako je danski trgovački časopis LLegetøjs-Tidende („Vreme igrački“), koji je posetio Lego fabriku u Bilundu početkom 1950-ih, smatrao da plastika nikada neće moći da zameni tradicionalne drvene igračke.[16] Iako je to bilo uobičajeno mišljenje, smatra se da su Lego igračke postale značajan izuzetak od nesklonosti plastici u dečijim igračkama, delom zbog visokih standarda koje je postavio Ole Kirk.[17]
Do 1954, Kristijansenov sin, Godtfred, postao je mlađi generalni direktor Lego grupe.[16] Upravo je njegov razgovor sa kupcem iz inostranstva doveo do ideje o sistemu igračaka. Godtfred je video ogroman potencijal u Lego kockicama da postanu sistem za kreativnu igru, ali su kocke i dalje imale izvesnih problema sa tehničkog stanovišta: njihova sposobnost zaključavanja je bila ograničena i nisu bile raznovrsne.[3] Godine 1958, razvijen je moderni dizajn cigle; bilo je potrebno pet godina da se pronađe pravi materijal za to, ABS (akrilonitril butadien stiren) polimer.[13][14] Prijava za patent za moderni dizajn Lego kockica je podneta u Danskoj 28. januara 1958. godine i u raznim drugim zemljama u narednih nekoliko godina.[18][19]
Autorska prava
uredi- Ime Lego (LEGO®) je zaštićeno. Ipak, reč „lego“ je postala sinonim za tip igrački koje se mogu sklapati na određen način.
Tehnički podaci
uredi- Lego kocke se prave sa preciznošću od 2 mikrometra
- Lego kocke iz 1963. se mogu uklapati sa današnjim.
- U proseku se proizvede 600 delova Lego kockica u sekundi.
- U avgustu 2006. su se u prodaji našle i Lego kocke na temu „Sunđer Bob Kockalone“
Sistemi
uredi
Postoji više različitih sistema Lego kockica koji se razlikuju po veličini i obliku kockica:
- Lego Sistem
- Lego Duplo
- Lego Tehnik
- Bajonikl
- Belvil
- Lego Skala
- Lego Majndstorms
- Džek Stoun
- Galidor
- 4. juniors
- 4+
- Klikits
- Kvatro
- Lego Primo
- Lego Bejbi
- DAKTA
- Znep
Različite primene Lego kockica
uredi- Brendan Pauel Smit (en:Brendan Powell Smith) napravio je, pod imenom „Zavet od cigle“ („The Brick Testament“), niz fotografija prikaza iz Biblije, napravljenih od Lego kockica.
Lego figurice
urediLego figurice nastale su za potrebu Lego Sitija. Tada je nastalo pravilo da figurice moraju biti žute boje i moraju biti srećnog izraza lica. Ali za potrebu Lego pirata figurice su postale ljute, tužne, zadovoljne. Prve figurice u boji ljudske kože nastala je za potrebe Lego Zvezdani ratovi. Danas postoji samo jedno pravilo. Figurice u Lego temama moraju imati žutu kožu (osim u izuzecima Lego Duplo i Lego prijatelji), a u filmskim temama kožu normalne boje.
Lego proizvodi
urediLego proizvodi se mogu deliti na Lego teme i filmske teme
Lego teme
uredi
- Lego Faraonova potraga
- Lego Atlantida
- Lego Siti
- Lego Dino
- Lego Pirati
- Lego Avanturisti
- Lego Nindžago
- Lego Kreator
- Lego Arhitektura
- Lego Prijatelji
- Lego Svemir
Februara 2024. beogradski arhitekta Nikola Opačić pokrenuo je na zvaničnoj platformi Lego ideje (Lego Ideas) inicijativu da kompanija Lego napravi svoju verziju legendarnog kioska K67,[20] kultnog „crvenog kioska” iz vremena SFRJ.[21] Opačićev Lego model ovog kioska bio je marta 2024. izložen u kulturnom centru „Kula”, na izložbi pod nazivom „Kiosk Sistem K67 – od kockice do olovke, kako je jedan kiosk inspirisao puno umetnika“, na kojoj je 17 umetnika predstavilo svoje današnje viđenje ovog kioska K67.[22]
Filmske teme
uredi- Lego Zvezdani ratovi
- Lego Betmen
- Lego Hari Poter
- Lego Hobit
- Lego Gospodar prstenova
- Lego Pirati sa Kariba
- Lego Automobili
- Lego Sunđer Bob Kockalone
- Lego Ben 10
- Lego Vini Pu
- Lego Princ od Persije
- Lego Indijana Džons
- Lego Majnkraft*
- Tema je igrica, a ne film.
LEGO Prodavnice
urediKompanija Lego ima 90 maloprodajnih objekata (68 u Sjedinjenim Američkim Državama, 13 u Velikoj Britaniji, 9 u Nemačkoj, 6 u Kanadi, 2 u Francuskoj, 1 u Austriji i 1 u Danskoj). Takođe postoji i nekoliko prodavnica u Downtown Disney šoping kompleksu u Diznilendu i Val Mart Dizni Rezortu kao i u Mal of Amerika u Blumingtonu, Minesota. 24. novembra 2013 godine, Lego maloprodajni objekat je otvoren u Limi, Peru, u Džokej Plaza Šoping Centru. Otvaranje svake prodavnice se proslavlja tako što se tokom čitave nedelje pravi velika Lego statua koja je veća od čoveka. Ta statua koju uglavnom prave deca i glavni Lego graditelji, potom bude izložena u novoj Lego prodavnici. U septembru 2014, Lego je otvorio maloprodajni objekat u Zagrebu, Hrvatska, što ga čini prvom zvaničnom Lego prodavnicom u Jugoistočnoj Evropi.[23] Prva Lego prodavnica u Srbiji je otvorena 14. septembra 2017. u Beogradu. Druga Lego prodavnica u Srbiji je otvorena 12. aprila 2019. u tržnom centru Ušće u Beogradu.
Reference
uredi- ^ "LEGO® Brand LEGO Historien" na sajtu YouTube
- ^ „Lego pronunciation: How to pronounce Lego in Danish”. Forvo.
- ^ a b „Lego History-About Us”. Lego. Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. Pristupljeno 6. 9. 2015.
- ^ „How a Lego Works”. How Stuff Works. Arhivirano iz originala 10. 01. 2021. g. Pristupljeno 6. 9. 2015.
- ^ Wiencek 1987, str. 16
- ^ a b v Lipkowitz 2012
- ^ „leg — Den Danske Ordbog”. ordnet.dk. Arhivirano iz originala 14. 10. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2021.
- ^ „godt — Den Danske Ordbog”. ordnet.dk. Arhivirano iz originala 18. 11. 2020. g. Pristupljeno 20. 5. 2021.
- ^ „The Lego Group History”. lego.com. Arhivirano iz originala 19. 5. 2020. g. Pristupljeno 13. 5. 2020.
- ^ a b Wiencek 1987, str. 45–46
- ^ „Improvements in toy building blocks, patent GB529580 of 25 November 1940 by Harry Fisher Page of Kiddicraft”. espacenet.com. 17. 7. 2010. Pristupljeno 17. 7. 2010.[mrtva veza]
- ^ Glancey, Jonathan (2008-07-28). „Lego: a toy of gentle genius”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-06-29.
- ^ a b Wiencek 1987, str. 68–72
- ^ a b Pickering 1999, str. 15
- ^ „How we keep your data safe – Customer Service – LEGO.com MY”. www.lego.com. Arhivirano iz originala 22. 9. 2020. g. Pristupljeno 25. 9. 2020.
- ^ a b Wiencek 1987, str. 46–52
- ^ Lauwaert, M. (2008). "Playing outside the box – on LEGO toys and the changing world of construction play". History & Technology, 24(3), 221–237.
- ^ „Lego Celebrates 50 Years of Building”. TIME. 28. 1. 2008. Arhivirano iz originala 31. 1. 2008. g. Pristupljeno 28. 1. 2008.
- ^ Gesley, Jenny (29. 1. 2018). „60 Years of Lego Building Blocks and Danish Patent Law”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 28. 1. 2021. g. Pristupljeno 28. 1. 2021.
- ^ Indijaner (2024-02-01). „Yugoslav Kiosk K67”. ideas.lego.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-05.
- ^ Gojkov, Stevan (2024-02-05). „Kultni crveni kiosk mogao bi dao oživi kao komplet Lego kocki”. Gradnja. Pristupljeno 2024-03-05.
- ^ „Kiosk Sistem K67 – od kockice do olovke, kako je jedan kiosk inspirisao puno umetnika”. Art hub Kula. Pristupljeno 2024-03-05.
- ^ „Lego maloprodaja u jugoistočnoj Evropi”. MojeKockice. 30. 6. 2015. Arhivirano iz originala 11. 03. 2016. g. Pristupljeno 2. 10. 2014.
Literatura
uredi- Bagnall, Brian (2002). Core LEGO Mindstorms. Prentice-Hall PTR. ISBN 978-0-13-009364-6.
- Bagnall, Brian (2007). Maximum LEGO NXT: Building Robots with Java Brains. Variant Press. ISBN 978-0-9738649-1-5.
- Bedford, Allan (2005). The Unofficial LEGO Builder's Guide. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-59327-054-4.
- Clague, Kevin; Agullo, Miguel; Hassing, Lars C. (2003). LEGO Software Power Tools, With LDraw, MLCad, and LPub. ISBN 978-1-931836-76-0.
- Courtney, Tim; Herrera, Ahui; Bliss, Steve (2003). Virtual LEGO: The Official LDraw.org Guide to LDraw Tools for Windows. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-886411-94-4.
- McKee, Jacob H (2003). Getting Started with LEGO Trains. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-59327-006-3.
- Ferrari, Mario; Ferrari, Giulio; Hempel, Ralph (2001). Building Robots With LEGO Mindstorms: The Ultimate Tool for Mindstorms Maniacs. Syngress Media. ISBN 978-1-928994-67-1.
- Pickering, David (1999). The Ultimate LEGO Book. New York: Dorling Kindersley. ISBN 978-0-7894-4691-6.
- Lipkowitz, Daniel (2012). The LEGO Book. London: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-4093-7660-6.
- Wiencek, Henry (1987). The World of LEGO Toys. New York: Harry N. Abrams, Inc., Publishers. ISBN 978-0-8109-2362-1.
- Pilegaard, Ulrik; Dooley, Mike (2007). Forbidden LEGO. San Francisco: No Starch Press. ISBN 978-1-59327-137-4.
- May, James (2009). James May's Toy Stories. London: Conway. ISBN 978-1-84486-107-1.
- Willy Horn Hansen (1982). 50 Years of Play. The Lego Group.
- „Celebrating 80 Years of LEGO | Smart News | Smithsonian Magazine”.
- „About Us – TimeLine 1932–1939”. LEGO.com. Arhivirano iz originala 24. 10. 2010. g.
- Jim Hughes (n.d). „Brick Fetish”. Jim Hughes. Pristupljeno 13. 2. 2013.
- „A History of Hilary 'Harry' Fisher Page, his life's work and Kiddicraft”. Chas Saunter & hilarypagetoys.com. 13. 7. 2008. Pristupljeno 13. 2. 2013.
- Jim Hughes (1. 3. 2005). „The Automatic Binding Brick”. Cincinnati: Jim Hughes &Isodomos.com. Arhivirano iz originala 10. 2. 2012. g. Pristupljeno 12. 3. 2013.
- „photo of Page's Automatic Binding Brick”. Chas Saunter & hilarypagetoys.com. Arhivirano iz originala 22. 10. 2013. g. Pristupljeno 25. 7. 2014.
- „Toy building brick”.
- Leo Cendrowicz (28. 1. 2008). „Lego Celebrates 50 Years of Building”. TIME. Pristupljeno 5. 11. 2015.
