Википедија

Hello World

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Hello World (album).

Hello world (u prevodu „Zdravo svete“) je ustaljena rečenica koja se prikazuje na izlaznom medijumu prilikom pokretanja demonstrativnih programa nekog programskog jezika. Otuda i ime ovakvih programa. Uobičajeno je da se prilikom prikaza nekog novog programskog jezika na početku priručnika prikaže kako izgleda na tom jeziku štampa jednostavne poruke. Ovo često služi za međusobno poređenje jezika, odnosno njihove kompleksnosti.

"Hello World" program kreiran kao LED-zasnovano pogonsko kolo na matičnoj ploči, zajedno sa drajverom u GNU Linux

Ovaj primer se prvi put pojavio u knjizi The C Programming Language, autora Brajana Kernigana i Denisa Ričija, izdatoj 1978. godine. Na srpski jezik ova knjiga je prevedena pod naslovom „Programski jezik C“. Na početku knjige se, u želji da se prikaže odmah kako izgleda taj novi jezik, nalazi kratak primer koji nešto ispisuje na ekran. Primer iz knjige ispisuje "hello, world" (bez velikih slova i znaka uzvika). Kasnije se ovaj primer malo prilagodio, a za naše potrebe je i preveden.[1][2]

Ovaj primer se često koristi da bi se testirao novo instalirani programski jezik, odnosno njegov prevodilac, razvojno ili radno okruženje. Smatra se dovoljno jednostavnim, ali reprezentativnim test-primerom za ovu svrhu.

U nastavku slede primeri programa Hello World na raznim programskim jezicima.[3]

Programski jezici

uredi

ActionScript 3.0

uredi 
trace ("Hello, world!");

Ada

uredi 
with TEXT_IO;
 
 procedure HELLO is
 begin
    TEXT_IO.PUT_LINE ("Zdravo svete!");
 end HELLO;

APL

uredi 
'Zdravo svete!'

ASP

uredi

ASP je skraćenica od Active Server Pages. 

<%
Response.Write("Zdravo svete!")
%>

AWK

uredi 
BEGIN { print "Zdravo svete!" }

Bash (Bourne Again SHell)

uredi

Prvi red koda označava lokaciju izvršne datoteke interpretera, pa može biti različit od sistema do sistema. 

#!/usr/bin/bash
echo "Zdravo svete!"

BASIC

uredi

Sve ANSI/ISO implementacije bejsik prevodioca prepoznaju sledeće instrukcije 

10 PRINT "Zdravo svete!"
20 END

Od kada se i bejsik prilagodio tendencijama strukturnog programiranja nije neophodno navesti brojne oznake za naredbe, pa prethodni primer na većini modernih prevodilaca može izgledati ovako 

PRINT "Zdravo svete!"
END

Ovde valja naglasiti da END naredba nije neophodna kod svih prevodilaca.

BeanShell

uredi 
print("Zdravo svete!");

C

uredi 
#include <stdio.h>

int main(void)
{
	printf("Zdravo svete!");

	return 0;
}

C++

uredi 
#include <iostream>
using namespace std;

int main()
{
	cout << "Zdravo svete!";

	return 0;
}

U principu nije neophodno naznačiti korišćenje nejmspejsa (namespace) std: 

#include <iostream>

int main()
{
	std::cout << "Zdravo svete!";
	return 0;
}

Premda se korišćenje članica istog može i selektivno naznačiti: 

#include <iostream>
using std::cout;

int main()
{
	cout << "Zdravo svete!";
	return 0;
}

C++/CLI

uredi 
int main()
{
    System::Console::WriteLine("Zdravo svete!");
}

C#

uredi 
namespace Hi
{
   class Hi
   {
      static void Main(string[] args)
      {
         System.Console.Write("Zdravo svete!");
      }
   }
}

COBOL

uredi 
 identification division.
 program-id.  hello-world.
 procedure division.
     display "Zdravo svete!"
     stop run.

ColdFusion

uredi 
<cfoutput>Zdravo svete!</cfoutput>

Forth

uredi

Za ispis poruke "Zdravo svete!", u interaktivnom načinu rada, može da posluži sledeći kod: 

." Здраво свете!"

Ispis možemo da "ulepšamo" izdvajajući ga u poseban red na sledeći način: 

CR ." Здраво свете!" CR

U programskom jeziku Fort možemo da definišemo novu reč Поздрав koja će da uradi isti posao: 

: Поздрав CR ." Здраво свете!" CR ;

FORTRAN

uredi 
PROGRAM HI
PRINT *, "Zdravo svete!"
END PROGRAM

Go

uredi

Sledeći gou program ispisuje "Zdravo svete!": 

package main

import "fmt"

func main() {
	fmt.Printf("Здраво свете!\n")
}

Groovy

uredi

Sledeći Groovy program ispisuje "Zdravo svete!": 

    println "Здраво свете!"

Haskell

uredi 
main :: IO ()
main = putStr "Zdravo svete!"

Java

uredi

Napomena: fajl treba da bude snimljen pod imenom hi.java da bi mogao biti kompajliran. 

public class hi {
   
   public static void main(String args[])
   {
      System.out.print("Zdravo svete!");
   }
}

JavaScript

uredi

Napomena: Tagovi <script>...</script> su prisutni u ovim primerima iako nisu obavezni delovi JavaScript programa, tj. ne pišu se u istom fajlu kao i program prilikom pisanja programa u jednom eksternom JavaScript fajlu (ekstenzija *.js).

Prvi primer ispisuje tekst direktno na mestu gde se ovaj fragment koda nalazi. 

<script type="text/javascript">
document.write("Zdravo svete!");
</script>

Drugi primer ispisuje tekst u konzolu. 

console.log("Zdravo svete!");

LaTeX

uredi 
\documentclass{article}
\begin{document}
Zdravo, svete!
\end{document}

Logo

uredi

Sledeći kod programskog jezika logo ispisaće "Zdravo svete!" u interaktivnom načinu rada: 

PRINT [Zdravo svete!]

Procedura sa imenom Pozdrav, koja ima isto dejstvo kao i kod iznad, može da izgleda ovako: 

TO Pozdrav
  PRINT [Zdravo svete!]
END

MATLAB

uredi 
fprintf('Zdravo svete!');

Modula-2

uredi 
MODULE Pozdrav;
  FROM InOut IMPORT WriteString, WriteLn;
BEGIN
  WriteString("Zdravo svete!");
  WriteLn
END Pozdrav.

Natural

uredi 
WRITE 'Zdravo svete!'
*
END

Objective C

uredi 
#import <stdio.h>
  
int main()
{
   puts("Zdravo svete!");
   return 0;
}

Pascal

uredi 
program Zdravo (output );
begin
    writeln('Zdravo svete!')
end.

Perl

uredi 
print "Zdravo svete!";

PHP

uredi 
<?php
echo "Zdravo svete!";
?>

Ovaj program na PHP ima i ekvivalenata (upoređeno prema izlazu): 

<?php
print("Zdravo svete!");
?>

<?="Zdravo svete!"?>

Pike

uredi 
int main() {
    write("Zdravo svete!");
    return 0;
}

Python

uredi

Za ispis teksta "Здраво свете!" (bez znakova navoda), u verzijama Pajton jezika koje prethode verziji 3.0, može da se upotrebi sledeći kod: 

print 'Здраво свете!'

U verziji jezika 3.0 sintaksa je nešto izmenjena. Gornji primer bi izgledao ovako: 

print('Здраво свете!')

Isti tekst, ali ovoga puta zajedno sa navodnicima, mogao bi da bude prikazan izvršavanjem sledećeg koda: 

'Здраво свете!'

Ruby

uredi 
puts "Zdravo svete!"

Seed7

uredi 
$ include "seed7_05.s7i";

const proc: main is func
  begin
    writeln("Zdravo svete!");
  end func;

SmallTalk

uredi 
Transcript show: 'Zdravo svete!'

TeX

uredi 
Здраво, Свете
\bye % marks the end of the file; not shown in the final output

Visual Basic

uredi 
 Sub Main()
   Print "Zdravo svete!"
 End Sub

Ć++

uredi 
испиши ("Здраво свете!");

Specifikacije

uredi

Win32

uredi

Sledeći program otvara kutijicu za poruke (engl. message box). 

#include <windows.h>
   
int WINAPI WinMain(
		HINSTANCE hInst,
		HINSTANCE hPrevInstance,
		LPSTR lpCmdLine,
		int nCmdShow
	)
{
	MessageBox(HWND_DESKTOP, "Zdravo svete!", "Zdravo-svete program", MB_OK);
	return 0;
}

Sledeći program pravi mali prozor u kome se ispisuje tekst „Zdravo svete!“. 

#include <windows.h>

// Deklaracija procadure
LRESULT CALLBACK WndProc(HWND, UINT, WPARAM, LPARAM);

const char *szClassName = "GlavniProzor";
HINSTANCE hInstance;

// Glavna funkcija programa
int WINAPI WinMain(
		HINSTANCE hInst,
		HINSTANCE hPrevInstance,
		LPSTR lpCmdLine,
		int nCmdShow
	)
{
	HWND hwnd;
	MSG msg;
	WNDCLASSEX wincl;
      
	hInstance = hInst;
      
      	// --- Definisanje klase prozora ------------------
	
	wincl.cbSize = sizeof(WNDCLASSEX);
	wincl.cbClsExtra = 0;
	wincl.cbWndExtra = 0;
	wincl.style = 0;
	wincl.hInstance = hInstance;
	wincl.lpszClassName = szClassName;
	wincl.lpszMenuName = NULL;
	wincl.lpfnWndProc = WndProc; // dodeljivanje procedure klasi prozora
	wincl.hbrBackground = (HBRUSH)(COLOR_WINDOW + 1);
	wincl.hIcon = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
	wincl.hIconSm = LoadIcon(NULL, IDI_APPLICATION);
	wincl.hCursor = LoadCursor(NULL, IDC_ARROW);

	// --- Registracija klase prozora -----------------

	if(!RegisterClassEx(&wincl)) return 0;
	
	// --- Stvaranje prozora --------------------------
      
	hwnd = CreateWindowEx(
		0,szClassName,"Zdravo svete",
		WS_OVERLAPPEDWINDOW,
		CW_USEDEFAULT, CW_USEDEFAULT,
		200, 80,
		NULL, NULL, hInstance, NULL
	);

	// --- Prikazivanje prozora -----------------------
	ShowWindow(hwnd, nCmdShow);
      
	// --- Glavna petlja programa ---------------------
	
	while (GetMessage(&msg, NULL, 0, 0))
	{
		TranslateMessage(&msg);
		DispatchMessage(&msg);
	}

	return msg.wParam;
}

// Procedura
LRESULT CALLBACK WndProc(
		HWND hwnd,
		UINT message,
		WPARAM wParam,
		LPARAM lParam
	)
{
	PAINTSTRUCT ps;
	HDC hdc;
	
	switch(message)
	{
		case WM_PAINT:
			// ispisivanje poruke
			hdc = BeginPaint(hwnd, &ps);
			TextOut(hdc, 50, 18, "Zdravo svete!", 13);
			EndPaint(hwnd, &ps);
			break;
		
		case WM_DESTROY:
           		PostQuitMessage(0);
           		break;
           		
     		default:
			return DefWindowProc(hwnd, message, wParam, lParam);
	}
	
	return 0;
}

Izvori

uredi
  1. ^ Brian W. Kernighan (Author), Dennis M. Ritchie (1988). C Programming Language (2. izd.). Prentice Hall. ISBN 9780131103627. 
  2. ^ Stroustrup, Bjarne (1997). C++ Programming Language (3. izd.). Addison-Wesley Professional. ISBN 9780201327557. 
  3. ^ Y. Daniel Liang (2010). Introduction to Java Programming, Comprehensive (8. izd.). Prentice Hall. ISBN 9780132130806. 

Literatura

uredi
  • Y. Daniel Liang (2010). Introduction to Java Programming, Comprehensive (8. izd.). Prentice Hall. ISBN 9780132130806. 
  • Stroustrup, Bjarne (1997). C++ Programming Language (3. izd.). Addison-Wesley Professional. ISBN 9780201327557. 
  • Brian W. Kernighan (Author), Dennis M. Ritchie (1988). C Programming Language (2. izd.). Prentice Hall. ISBN 9780131103627. 
 
Hello World na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Hello_World&oldid=28355406”