Oksidi gvožđa su hemijska jedinjenja koja se sastoje od gvožđa i kiseonika. Sve zajedno, poznato je šesnaest oksida i oksihidroksida gvožđa.[1]

Elektrohemijski oksidovano gvožđe

Oksidi gvožđa i oksid-hidroksidi su široko rasprostanjeni u prirodi, igraju važnu ulogu u mnogim geološkim i biološkim procesima, i ljudi i široko koriste, e.g., kao rude gvožđa, pigmenti, katalizatori, u termitima i hemoglobinu. Obična rđa je forma gvožđe(III) oksida. Oksidi gvožđa su u širokoj upotrebi kao jeftini, dugotrajni pigmenti u bojama, prevlakama i obojenim betonima. Obično dostupne boje su opsegu "zemljišne" žute/narandžate/crvene/smeđe/crne boje. Kad se koriste kao boja za hranu imaju E broj E172.

Oksidi

uredi
 
Gvozdeno oksidni pigment. Smeđa boja pokazuje da je gvožđe u oksidacionom stanju +3.
 
Zelene i crvenkasto smeđe mrlje uzorku krečnjaka, respektivno korespondiraju oksidima/hidroksidima Fe2+ i {{Fe3+}}.

Hidroksidi

uredi
 
Uloga oksida gvožđa

Oksid/hidroksidi

uredi
  • getit (α-FeOOH),
  • akaganeit (β-FeOOH),
  • lepidokrokit (γ-FeOOH),
  • feroksihit (δ-FeOOH),
  • ferihidrit (  aproks.), ili  , ili  
  • FeOOH visokog pritiska
  • Švertmanit (idealno   or  )[6]
  • zelena rđa (  gde je A Cl ili 0.5SO42−)

Mikrobna degradacija

uredi

Nekoliko vrsta bakterija, uključujuči Shewanella oneidensis, Geobacter sulfurreducens i Geobacter metallireducens metabolički koriste čvrste okside gvožđa kao terminalne receptore elektrona, redukujući Fe(III) okside do Fe(II) oksida.[7]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Cornell, RM; Schwertmann, U (2003). The iron oxides: structure, properties, reactions, occurrences and uses. Wiley VCH. ISBN 978-3-527-30274-1. 
  2. ^ Lavina, Barbara; Dera, Przemyslaw; Kim, Eunja; Meng, Yue; Downs, Robert T.; Weck, Philippe F.; Sutton, Stephen R.; Zhao, Yusheng (2011). „Discovery of the recoverable high-pressure iron oxide Fe4O5”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 108 (42): 17281—17285. Bibcode:2011PNAS..10817281L. PMC 3198347 . PMID 21969537. doi:10.1073/pnas.1107573108 . 
  3. ^ „Synthesis of Fe5O6”. 
  4. ^ а б Bykova, E.; Dubrovinsky, L.; Dubrovinskaia, N.; Bykov, M.; McCammon, C.; Ovsyannikov, S. V.; Liermann, H. -P.; Kupenko, I.; Chumakov, A. I.; Rüffer, R.; Hanfland, M.; Prakapenka, V. (2016). „Structural complexity of simple Fe2O3 at high pressures and temperatures”. Nature Communications. 7: 10661. Bibcode:2016NatCo...710661B. PMC 4753252 . PMID 26864300. doi:10.1038/ncomms10661. 
  5. ^ Merlini, Marco; Hanfland, Michael; Salamat, Ashkan; Petitgirard, Sylvain; Müller, Harald (2015). „The crystal structures of Mg2Fe2C4O13, with tetrahedrally coordinated carbon, and Fe13O19, synthesized at deep mantle conditions”. American Mineralogist. 100 (8–9): 2001—2004. Bibcode:2015AmMin.100.2001M. S2CID 54496448. doi:10.2138/am-2015-5369. 
  6. ^ http://www.mindat.org/min-7281.html Mindat
  7. ^ Bretschger, O.; Obraztsova, A.; Sturm, C. A.; Chang, I. S.; Gorby, Y. A.; Reed, S. B.; Culley, D. E.; Reardon, C. L.; Barua, S.; Romine, M. F.; Zhou, J.; Beliaev, A. S.; Bouhenni, R.; Saffarini, D.; Mansfeld, F.; Kim, B.-H.; Fredrickson, J. K.; Nealson, K. H. (20. 7. 2007). „Current Production and Metal Oxide Reduction by Shewanella oneidensis MR-1 Wild Type and Mutants”. Applied and Environmental Microbiology. 73 (21): 7003—7012. Bibcode:2007ApEnM..73.7003B. PMC 2074945 . PMID 17644630. doi:10.1128/AEM.01087-07. 

Spoljašnje veze

uredi