Štimovanje

Štimovanje^[1](ital. accordatura, fr. accordage, engl. musical tuning, nem. Stimmung, rus. строй)^[2] je usaglašavanje tonske visine muzičkih instrumenata prema osnovnom ili kamernom tonu.

Podela instrumenata prema štimovanju

Štimovanje muzičkih instrumenata može biti:

Fiksirano - instrument je izvođaču već naštimovan i on ne treba da ga štimuje. To je slučaj kod klavira, metalofona, zvona.
Slobodno - izvođač mora da štimuje instrument. To je slučaj kod duvačkih, gudačkih i nekih udaračkih instrumenata.

Štimovanje muzičkih instrumenata

Na duvačkim instrumentima štimovanje se vrši izvlačenjem ili uvlačenjem za to predviđenog dela instrumenta (cev, burence, jezičak).

Na žičanim instrumentima štimovanje se vrši okretanjem čivija, tj. zatezanjem i opuštanjem žica.

Štimanje nekih udaračkih instrumenata vrši se okretanjem metalnih leptira koji zatežu i otpuštaju kožu i samim tim podižu ili spuštaju tonsku visinu instrumenta.

Klavir takođe može da se štimuje iako je njegov štim fiksiran. To se čini obično kada mu "popusti štim". Klavire štimaju majstori koji se zovu klavir-štimeri. Kako su žice na klaviru pričvršćene za metalne čivije, njihovim zatezanjem i otpuštanjem vrši se štimovanje klavira.

Orkestarsko štimanje je malo drugačije. U manjim ansamblima, obično se drugi instrumenti štimaju prema prvim. Ako je to gudački orkestar, prva violina odsvira ton a¹, prema kojem ostali članovi zvučno usklađuju istoimeni ton na svom instrumentu. U simfonijskom orkestru obično oboa odsvira ton a¹ po kojem se čitav orkestar štimuje.

Napomena.

U ansamblima gde postoji neki instrument sa fiksiranim štimom (harmonika, klavir, sintesajzer) svi instrumenti se prema njima štimuju.

Prema čemu štimujemo muzičke instrumente

Međunarodnim sporazumom koji je potpisan 1939. godine, dogovoreno je da kamerni ton, kamerton ili normalno a, ima frekvenciju od a¹ = 440 Hz i da služi za što tačnije određivanje odnosa tonova po visini, tj., da bude zvanična standardna visina za štimovanje muzičkih instrumenata^[3] i davanje intonacije pri horskom pevanju.

Sprave za štimovanje instrumenata

Džepni Korg hromatski LCD tjuner sa iglenim indikatorom visine tona.

Kada se zvučna viljuška dovede u stanje vibracije, emituje osnovni ili kamerni ton prema kome se štimuju muzički instrumenti.
Postoje različite vrste štimera u obliku trubica (za gitaru, violinu...) na kojima se ton dobija duvanjem u otvor koji u sebi ima pisak. Svaka trubica daje drugi ton.
Danas postoje različite vrste digitalnih štimera (za gitaru, bas...) koji omogućuju najtačnije štimovanje instrumenata. Mnogi digitalni štimeri imaju ugrađen i mikrofon i ulaz za gitarski kabl i opciju za sniženje štima od pola tona, pregledan ekran itd.

Reference

^ Radivoj Lazić - Vlastimir Peričić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 30. 4. 2013.^{[nepouzdan izvor?]}
^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
^ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012), Pristupljeno 30. 4. 2013.^{[nepouzdan izvor?]}

Vidi još

[1] Radivoj Lazić - Vlastimir Peričić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 30. 4. 2013.^{[nepouzdan izvor?]}

[2] Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina

[3] Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012), Pristupljeno 30. 4. 2013.^{[nepouzdan izvor?]}

[1]

[2]

[3]