Švajghofer

Švajghofer
Švajghofer
	Klavir J. M. Švajghofer i sinova iz 1869. godine
Osnovano	1792
Osnivači	Mihael Švajghofer
Sedište	Beč, Austrijsko carstvo

Porodica Švajghofer je bila proizvođač klavira iz Beča.

Istorija

Švajghofer je jedna od najpoznatijih bečkih klavirskih kuća, kao i njena najstarija, koju je 1792. osnovao Mihael Švajghofer (1771–1809). Kompanija je primenila mnoge inovacije u ranoj istoriji proizvodnje klavira. Švajgofer je osvojio zlatnu medalju na izložbi u Beču 1845. i iste godine je dobio status zvaničnog proizvođača klavira kod cara Austrije.

Mihael Švajghofer je došao u Beč iz Rinče u Bavarskoj. Bio je oženjen Anom Visgil Švajghofer (1780–1822) sa kojom je imao troje dece. U Beču je 1792. otvorio svoju klavirsku kompaniju. Jedini sačuvani instrument koji je napravio nalazi se u Umetničko-istorijskom muzeju u Beču.

Nakon prerane smrti Mihaela Švajghofera 1809. godine, posao je nastavila njegova udovica Ana koja se ponovo udala za proizvođača klavira Jozefa Prombergera. Firma je bila poznata kao Švajghofer i Promberger (nem. Schweighofer und Promberger). Mihaelov sin, Johan Mihael (1806–1852), verovatno je izučio zanat od Prombergera, pre nego što je kao kalfa otputovao u Englesku, Francusku i Nemačku. Johan Mihael se 1832. vratio u Beč da bi se bavio klavirskim poslom pod svojim porodičnim imenom. Johan Mihael Švajgofer je marljivo primenio nova znanja i tehnike u proizvodnji klavira, što je dovelo do osvajanja zlatne medalje na izložbi u Beču 1845. Klaviri koje je napravio nose natpis „J. M. Švajghofer [u Beču]“ (nem. J. M. Schweighofer [in Wien]).^[1]

Nakon smrti Johana Mihaela 1852. godine, posao su nastavile treća i četvrta generacija: njegov najstariji sin Karl Švajghofer (1839–1905) preuzeo je kompaniju. Pod njegovim rukovodstvom, kompanija je osvojila nagrade na nemačkoj industrijskoj izložbi u Minhenu 1854. i na Svetskoj izložbi u Parizu 1867. Iste godine kompaniji se pridružio i Karlov brat Johan Mihael (1840–1899). Na njihovim klavirima stajao je natpis „Sinovi J. M. Švajghofera u Beču“ (nem. J. M. Schweighofer's Söhne in Wien). Kompanija je 1869. godine dobila titulu „k. k. Hof-Pianoforte-Fabrikanten“ bečkog carskog dvora i 1873. godine dobila je Počasnu diplomu Svetske izložbe u Beču. Godine 1906. kompaniju je preuzeo Karlov sin Johan.

1911/1912. godine kompanija Sinovi J. M. Švajghofera je prodata trgovcu klavira Bernhardu Konu i njegovom saradniku Fridrihu Karbahu, muzičaru i kompozitoru, za kojeg se pretpostavlja da je bivši Švajghoferov radnik. Kasnije im se pridružio dr. Oskar Karbah. Otprilike u isto vreme, pretpostavljeni potomak porodice Švajghofer otvorio je svoju fabriku pod imenom Johan Mihael Švajghofer GmbH (nem. Johann Michael Schweighofer GmbH) gde je pravio klavire pod imenom Švajghofer, što je dovodilo do pravnih komplikacija. Da bi razlikovali svoje klavire, Kon i Karbah su negde posle 1920. godine stavili natpis Švajghofer Original na svoje instrumente i dodali ime Karbah na zvučne ploče. 1938. Karbah i Kon, koji su bili Jevreji, stradali su pod nacističkim režimom, a njihova kompanija je eksproprisana i kao takvu ju je do 1940. vodio Fridrih Erbar mlađi, još jedan bečki proizvođač klavira. Druga kompanija, u vlasništvu potomaka porodice Švajghofer, takođe je nestala tokom Drugog svetskog rata.^[2]

Brend

Švajghofer klaviri su i dalje veoma cenjeni zbog svog bogatog, snažnog zvuka i fino izrađene konstrukcije. Tokom svoje duge istorije, kompanija je ostala posvećena najvišim standardima i inkorporirala je nove izume u svoje klavire pre drugih austrijskih proizvođača klavira (kao što su dupleksno skaliranje, anglo-nemačko ponavljanje i dvostruki escapement, okviri od punog livenog gvožđa itd.) Kompanija je proizvodila relativno mali broj klavira godišnje (obično manje od 200), i zbog tog razloga njihovi klaviri danas predstavljaju pravu retkost.^[3]

Grob Karla Švajghofera u Beču

Pominjanje u popularnoj kulturi

Grob Karla Švajghofera, koji se nalazi u Središnjem bečkom groblju, predstavljen je u video snimku i na omotu za singl Viena grupe Altravoks iz 1981. godine.

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Švajghofer na Vikimedijinoj ostavi

Izvori

^ Mobbs, Kenneth; Clinkscale, Martha Novak (2005). „Makers of the Piano, Volume 2: 1820-1860”. The Galpin Society Journal. 54: 402. ISSN 0072-0127. doi:10.2307/842463.
^ Schweighofer, August, Oxford University Press, 2011-10-31, Pristupljeno 2022-09-20
^ „Schweighofer”. schweighofer.tripod.com. Pristupljeno 2022-09-20.

[1] Mobbs, Kenneth; Clinkscale, Martha Novak (2005). „Makers of the Piano, Volume 2: 1820-1860”. The Galpin Society Journal. 54: 402. ISSN 0072-0127. doi:10.2307/842463.

[2] Schweighofer, August, Oxford University Press, 2011-10-31, Pristupljeno 2022-09-20

[3] „Schweighofer”. schweighofer.tripod.com. Pristupljeno 2022-09-20.

[1]

[2]

[3]