Češka hronika

Češka hronika, Kozmova hronika ili Kozmova hronika češke (lat. orig. Chronica Boemorum, u bukvalnom prevodu „Hronika Čeha”), je najstarija češka hronika koja se odnosi na istoriju Čeha. Prvobitan tekst je napisan na latinskom a autor je bio Kozma Praški dekan u crkvi Svetog Vida u Pragu.

Budišinska hronikaChronica Boemorum

Kozmova hronika u kontekstu savremene evropske pismenosti i ideološka namera

Kozma, autor

Kozmova Češka hronika spada u krug srednjovekovnih hronika koje su u svojim shvatanjima reflektovali nastanak srednjovekovnih naroda i država koje su obično označavane kao narodne hronike. Ove hronike nisu samo sadržale istorije ovih naroda i njihovih sranih država već takođe i određen politički program koji je sa tim u vezi spajan. Većina ovih hronika teži da objasni i politički program političkog stanja koji je formiran postavom kneza (kralja) i vlastelinskom političkom reprezentacijom. Zbog tog se ne radi samo o beleženjima faktografija kroz istoriju već najznačajniji deo se odnosi na ideološki značaj. U slučaju Kozme on se trudi da opravda pre svega na pravo Čeha na teritorije koje su zauzeli, da objasni instituciju kneza kao i da objasni kakvu ulodu igra vlastela i on na ovaj način formuliše patriotsku funkciju drževe.

Pored postave kneza, tu je češka vlastela, češko rano plemstvo koja treba da postane oslonac češke državnosti i u doba Kozmine savremenosti kada su se na kneževskim tronovima smenjivali pšemislovićki kneževi i ovo unutrašnje slabljenje iskorišćavali bi rimski carevi respektivno poljski vladari na račun posezanja u češke nadležnosti.

Čitatelji Češke hronike

Pored obrazovanog klera tu se radi pretežno o bogatoj vlastelinskoj eliti koja je stvarala političku istoriju Pšemislovićke države. Neda se pretpostaviti da bi ovi trabali da znaju da čitaju i oni bi spadali pre u slušaoce Kozmove hronike. Kao dokaz uticaja Kozmovog dela na tadašnje političko mišljenje se navodi dekoracija znojemske ratonde Svete Katarine koja je nastala kao podsticaj kneza Konrada II samo kratko posle nastanka hronike gde je saobražena pšemislovićka istorija tačno prema pričama u hronici.

Literarni stil

Kozmino delo se ne može čisto stilski smatrati za hroniku. Tu se pre radi o hibridu između hronike i istorije. Autor je sačuvao hronološki poredak prema godinama i samo u određenim slučajevima u mlađim dobima se razpisuje u dugačke pasuse i pričama koje svojom dužinom i stičom presežu stil hronike.

Literarni i stilski uzori

Kozma je pre svega u Liježu dobio visoko obrazovanje i bio je upoznat sa najvećim literarnim delima svojega doba. Kao glavni uzor mu je poslužičo delo Reginona iz Purma iz koga je preuzimao delove i cele rečenice. Pored ovog upotrebio je i neke pasaže iz „Vita Lamberti” iz 10. veka koje je napisao biskup Štepan. Pored toga sasvim je jasno da je Kozma poznavao dela antike kao Horacija, Ovidija, i Vergilija o ako nije sasvim sigurno da ih je zbilja čitao ili pre koristio kolujuće citate u srednjem veku, komentare i odlomke iz dela ovih autora.

Sadržaj hronike

Hronika je podeljena u tri knjige i počinje gradnjom Vavilonske kule i nastankom čeha pa sve do savremenosti Kozme.

• Prva knjiga je faktografski netačna ali je iz ideološkog gledišta važna koliko daje podatke o gradnji Češke kneževine. Završava se smrću češkog kneza Jaromira 1035. godine i sadrži primanje hrišćanstva za vreme kneza Borivoja I i kratke vesti iz života Vaclava I i Vojteha Praškog i posebno iz doba vladavine Boleslava II

• Druga knjiga opisuje razvoj češke države od 1038. godine kada je nastupio Bratislav II na kneževski tron 1034. godine do smrti kralja Vratislava II godine 1092.

• Treća knjiga opisuje ideal vladara koji je bio Bržetislav II i završava smrću kneza Vladislava I 1125. godine.

Najinteresantniji rukopisi Kosmove hronike

Originalni rukopis nije sačuvan i poznato je ukupno 15 rukopisa.

• Lajpcički rukopis (iz Lajpciga) kraj 12. veka bio je dugo najstariji rukopis nestao je tokom Drugog svetskog rata i danas se smatra uništenim
• Budišinski rukopis (iz Budišina) iz preloma 12. i 13. veka je uskladišten u Narodnom muzeju u Pragu.

• Drezdenski rukopis (iz Drezdena)
• Štrasburški rukopis (iz Štrasburga) (danas uništen)
• Bečki rukopis (iz Beča)

Izvori

Članak se delom ili u potpunosti zasniva na istoimanom članku češke vikipedije

Dodatna literatura

• Marie Bláhová|Bláhová, M. – Karel Hrdina|Hrdina, K. Kosmova kronika česká. Praha – Litomyšl 2005.
• Jiří Sláma|Sláma, Jiří Kosmovy záměrné omyly. In: Dějiny ve věku nejistot. Sborník k příležitosti 70. narozenin Dušana Třeštíka.(ed. Klápště, J.– Plešková, E. – Žemlička, J.). Praha 2003, 261–267.
• Dušan Třeštík|Třeštík, D. Kosmas. Praha 1966.
• Dušan Třeštík|Třeštík, D. Kosmova kronika. Studie k počátkům českého dějepisectví a politického myšlení. Praha 1968.

Vidi još

• Dalimilova hronika

Spoljašnje veze

• Kritická edice Kosmovy kroniky z r. 1923, ed. Bertold Bretholz (latinski tekst sa nemačkim komentarom) – druga verzija
• Heonika- uvod i osam glava
• Kosmov letopis