Četvrti saziv Narodne skupštine Republike Srbije
Četvrti saziv Narodne skupštine Srbije konstituisan je 3. decembra 1997. godine.
Poslanici u ovaj saziv izabrani su na redovnim izborima održanim 21. septembra 1997. godine.
Rad skupštine
urediSkupština o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji
urediTokom 1998, Skupština je u više navrata raspravljala o aktuelnoj bezbednosnoj i socijalno-ekonomskoj situaciji na Kosovu i Metohiji i albanskom separatizmu. Raspisan je i referendum radi izjašnjavanja građana Srbije da li prihvataju učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji. Blizu 95% građana, od 5.297.776 izašlih na referendum, odgovorilo je sa „ne”.
Narodna skupština je početkom februara 1999, najoštrije osudila pretnje NATO pakta Jugoslaviji. Isto je učinila i 23. marta posle razgovora državne delegacije u Rambujeu i Parizu. Dan kasnije, 24. marta 1999, snage NATO pakta izvršile su agresiju na Jugoslaviju.
Za vreme ratnog stanja, Skupština Srbije održala je jednu sednicu, 3. juna 1999. godine. Na njoj je donela odluku o usvajanju dokumenta za postizanje mira koji su doneli najviši predstavnici Evropske unije i Rusije, predsednik Republike Finske Marti Ahtisari i specijalni izaslanik predsednika Ruske federacije Borisa Jeljcina Viktor Černomirdin.[1]
Nov izborni zakon i raspisivanje vanrednih izbora
urediPosle događaja od 5. oktobra 2000, kada je zvanično potvrđena pobeda dr Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Skupština Srbije donela je 9. oktobra 2000. godine Zakon o izboru narodnih poslanika. Po njemu, cela Srbija je jedna izborna jedinica. Izborna lista mogla je biti potvrđena kad je svojim potpisom podrži najmanje 10.000 birača.
Dvadesetpetog oktobra 2000, predsednik Republike Milan Milutinović, doneo je odluku o raspuštanju Narodne skupštine Republike Srbije, izabrane 21. septembra 1997. godine. Obrazovana je privremena vlada sa Milomirom Minićem na čelu.[1]
Raspodela mandata
uredi
Prvi saziv čini 250 narodnih poslanika, a izborne liste imaju sledeći broj mandata:
Izborna lista Mandata Socijalistička partija Srbije-Jugoslovenska levica-Nova demokratija 110 Srpska radikalna stranka 82 Srpski pokret obnove 45 Koalicija Vojvodina 4 Demokratska alternativa 1 
Savez vojvođanskih Mađara4 Koalicija lista za Sandžak3 Demokratska koalicija Preševo Bujanovac1
- - lista nacionalne manjine
Za predsednika Skupštine ponovo je izabran Dragan Tomić a za predsednika vlade Mirko Marjanović po drugi put.[2]
