Časlav Ocić
Časlav Ocić (Dalj, 5. maj 1945) je srpski makroekonomista, univerzitetski profesor u penziji i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.[1]
Časlav Ocić | |
|---|---|
 Akademik Časlav Ocić | |
| Datum rođenja | 5. maj 1945. |
| Mesto rođenja | Dalj, DFJ |
| Obrazovanje | Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu |
| Zanimanje | ekonomista |
Biografija
urediObrazovanje i naučna delatnost
urediRođen je 5. maja 1945. godine u Dalju. Njegov stariji brat je bio književnik Đorđe Ocić. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a zatim je završio gimnaziju u Osijeku. Osnovne studije je završio na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistrirao je na Vilijams Koledžu u Vilijamstaunu, savezna država Masačusets[1], gde je boravio kao stipendista samog univerziteta, a bio je i dobitnik Fulbrajtove stipendije. Potom je doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu[1].
Od 1969. do 1991. godine, radio je kao istraživač, zatim direktor naučnoistraživačke delatnosti i potom vršilac dužnosti direktora Instituta ekonomskih nauka. Tokom 1994. godine je bio angažovan kao naučni savetnik Instituta za socijalnu politiku u Beogradu, a zatim i na Institutu za ekonomiku poljoprivrede[1].
Između 1995. i 1999. godine je radio kao vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini. Zatim je do 2001. godine bio naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Od 2001. do 2003. godine je bio redovni profesor Megatrend univerziteta primenjenih nauka u Beogradu, te od 2004. do 2010. godine na Beogradskoj poslovnoj školi[1].
U školskoj 1983/1984. godini je bio angažovan kao profesor po pozivu na Hokaido univerzitetu u Saporu, a držao je i predavanja u Japanu, Rusiji i Nemačkoj.[2]
Član je brojnim domaćih i inostranih stručnih društava. Bio je urednik brojnih stručnih i akademskih publikacija i zbornika radova. Od 2005. do 2016. godine je bio glavni urednik Zbornika Matice srpske za društvene nauke.[3]
Članstvo u SANU
urediZa dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 30. oktobra 2003. godine, a za redovnog člana 5. novembra 2015. godine. Član je Odeljenja društvenih nauka, kao i Odbora za selo, Odbora za dinamiku klimatskog sistema zemlje i delo Milutina Milankovića, Odbora „Čovek i životna sredina“, Odbora za proučavanje života i dela srpskih naučnika i pisanje istorije SANU, Odbora za proučavanje Kosova i Metohije, Odbora za nauku i Odbora za saradnju sa našim naučnicima i umetnicima u inostranstvu[1].
Akademik Ocić je 2021. godine izjavio da se u okviru SANU sistematski sprečava proučavanje pitanja Kosova i Metohije, a za predsednika SANU Vladimira Kostića je rekao da: "nije samo ideolog secesije i velikoalbanskog ekspanzionizma, nego i vrlo uspešan operativac".[4]
Nagrade i priznanja
urediZa svoj rad Časlav Ocić je nagrađen sledećim nagradama:[1]
- Godišnja nagrada Trećeg programa Radio Beograda za društvene nauke (1982);
- Godišnja nagrada Instituta ekonomskih nauka u Beogradu (1984);
- Godišnja nagrada Instituta ekonomskih nauka u Beogradu (1989).
Reference
uredi- ^ a b v g d đ e „ČASLAV OCIĆ”. sanu.ac.rs. Pristupljeno 28. 1. 2024.
- ^ „Biografija Časlava Ocića”. Srpska akademija nauka i umetnosti.
- ^ „Zbornik Matice srpske za društvene nauke”. Matica srpska.
- ^ „Akademik Časlav Ocić: Ovom izjavom predsednik SANU Kostić podržao je Tiransku deklaraciju”. Pokret za odbranu Kosova i Metohije. Arhivirano iz originala 24. 04. 2022. g. Pristupljeno 26. 03. 2022.
