Cugšpice

Cugšpice (nem. Zugspitze, IPA: /tsukʃpɪtsə/) predstavlja sa 2.962 m (9.718 ft) iznad mora najviši vrh Veterštajngebirgea te najvišu planinu u Nemačkoj. Leži južno od grada Garmiš-Partenkirhena, a austrijsko-nemačka granica prolazi kroz njegov zapadni vrh. Južno se nalazi Cugšpicplat, visoki kraški plato sa mnogobrojnim pećinama. Na bokovima Cugšpicea su tri glečera, uključujući dva u Nemačkoj najveća: severni Šneferner s površinom od 30,7 hektara i Hoentalferner s površinom od 24,7 hektara. Treći je južni Šneferner koji zauzima 8,4 hektara.

Cugšpice
Zugspitze
Pogled sa Ervalda (Tirol, Austrija)
Geografske karakteristike
Ndm. visina	2.962 m
Izraženost	1.746 ↓ Prevoj Fern → Parzajeršpice
Izolacija	25,8 km → Cvelferkogel
Vrh masiva	Finsterarhorn / Monblan
Spisak	najviša tačka zemlje (Nemačka) ultra
Koordinate	47° 25′ 16″ S; 10° 59′ 07″ I
Geografija
Planina Cugšpice Lokacija u Nemačkoj na granici sa Austrijom
Države	Tirol, Austrija Bavarska, Nemačka
Masiv	Veterštajngebirge, Istočni Alpi
Geologija
Orogeneza	trijas
Vrsta planine	veterštajnski krečnjak
Penjanje
Prvi uspon	Jozef Naus, Johan Georg Taušl i pomoćnik Majer; 27. avgust 1820. (1820-08-27)
Najlakši put	reintalna ruta

Prvi uspon na Cugšpice bio je 27. avgusta 1820; u pitanju su Jozef Naus, njegov pomoćnik Majer i planinski vodič Johan Georg Taušl. Danas postoje tri normalne rute do vrha: jedna od doline Helentala na severoistoku; druga od doline Rajntala na jugoistoku; i treća sa zapada preko Esterajhiše Šnekara. Jedna od najpoznatijih grebenskih ruta u Istočnim Alpima prolazi preko nazubljenog Jubileumsgrata do vrha — povezujući Cugšpice, Hohblasen i Alpšpice. Za planinare postoji mnoštvo smeštaja u blizini; na zapadnom vrhu samog Cugšpicea je Minhner haus, a na zapadnim padinama Viner-Nojšteter hite.

Tri žičare idu do vrha Cugšpicea. Prvu (Tirolska žičara, izgrađena 1926) napravila je nemačka kompanija Adolf Blajhert i završava na hrebetu ispod vrha (2.805 metara n. m.) — takozvana Kam stanica, pre nego što je terminus premešten na stvarni vrh (2.951 metar n. m.) — godine 1991. Zupčana uspinjača (Bavarska železnica do Cugšpicea) ide popreko severnog boka planine i završava na Cugšpicplatu — odakle druga žičara preuzima putnike za transport do vrha. Zupčana železnica i žičara Ajbze, treća žičara, prevoze prosečno 500.000 ljudi do vrha svake godine. Zimi, devet ski liftova pokriva skijalište na Cugšpicplatu. Zapadna stanica, otvorena 1900. godine, kao i istraživačka stanica u Šnefernerhausu, uglavnom se koriste za sprovođenje istraživanja klime i prikupljanje podataka.

Galerija

• 
  Pogled na Cugšpice i Helen­talferner sa Alpšpicea
• 
  Cugšpice iznad doline Rajntal
• 
  Pogled s platforme Cugšpicea na Austriju
• 
  Zapadni deo, pogled sa srednjeg Hoentalšpicea
• 
  Severna strana Cugšpicea, pogled s jezera Ajbze
• 
  Jezero Ajbze ispod Cugšpicea, šuma na severnoj obali
• 
  Alpska galka (lat. Pyrrhocorax graculus) na Cugšpiceku
• 
  Krst na vrhu planine Cugšpice
• 
  Minhnerhaus (2005)
• 
  Viner-Nojšteter hut (2006)
• 
  Jozef Naus (1824)
• 
  Cugšpce, ulje Maksa Volfingera (1864)
• 
  Označeni aerosnimak masiva Cugšpice
• 
  Panoramski pogled sa platforme Cugšpcea severno na Nemačku; vidi se Ajbze u sredini i Grajnau desno

Literatura

• Toni Hiebeler (1985). Zugspitze – Von der Erstbesteigung bis heute. Munich: Mosaik. ISBN 978-3-88199-216-9. 
• Helmut Pfanzelt (1966). Alpenvereinsführer Wetterstein. Munich: Bergverlag Rudolf Rother. ISBN 3-7633-1113-0. 
• Bernd Ritschel & Tom Dauer (2007). Faszinierende Zugspitze [Fascinating Zugspitze]. Munich: Bruckmann. ISBN 978-3-7654-4550-7. 
• Heinrich Schott (1987). Die Zugspitze – Gipfel der Technik, Triumphe und Tragödien. Munich: Süddeutscher Verlag. ISBN 978-3-7991-6338-5. 

Spoljašnje veze

• Distantpeak.com
• Sever Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2013), jug Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2012), indeks (panorame)
• BZbB AG
• ZUGSPITZE 360°