Crkva Svetog Nikole Orfanosa

Crkva Svetog Nikole Orfanosa (grč. Αγιος Νικολαος Ορφανος) je saborna crkva manastira Vlatadon, posvećena Svetom Nikolaju Čudotvorcu, u Solunu. Godine 1988, kao deo ranohrišćanskih i vizantijskih spomenika, Solun je uvršten na listu svetske baštine ^[1].

Unutrašnjost crkve

Gradnja crkve, po osobenosti arhitektonskog stila, datira sa početka 14. veka (verovatno 1310-1320). Crkva je oduvek pripadala hrišćanima i u periodu turskih osvajanja nije pretvorena u džamiju, što je obezbedilo dobru očuvanost njenih fresaka. U 17. veku postaje dvorište manastira Vlatadov (to je u pismu potvrdio carigradski patrijarh Joanikije II 1648. godine) i pripada mu do danas ^[2].

Svojevrsni folklorni motivi živopisa ubedljivo potvrđuju blisku duhovnu vezu hrama sa kraljem Srbije iz moćne dinastije Nemanjića Stefanom Urošem Milutinom (1253—1321), čiji je zavisnik bio ukrašen Nikoljdanskom crkvom. Ikonografske jevanđelske scene istog tipa javljaju se u crkvama Srbije u 14. veku ^[3].

Arhitektonske karakteristike

Crkva se u početku sastojala iz tri jednaka dela, sa zajedničkim brodom sa zapada, odnosno imala je oblik trospratne bazilike. Danas se crkva sastoji od izduženog objekta, sa tri strane (osim istočne) okružen galerijom u obliku slova U, koja na istočnoj strani čini dva broda, od kojih jedan služi kao đakonski ^[4].

Unutrašnja dekoracija

Od arhitektonskih ukrasa u crkvi su kapiteli pozajmljeni iz ranije građevine i datiraju iz doba cara Teodosija. Ukrašeni su sa dva reda nazubljenih listova, ofarbanih u različite boje, koji su preživeli do danas. Crkva ima mermerni ikonostas, koji je očuvan skoro netaknut.

Najveće interesovanje predstavljaju freske prve polovine 14. veka, koje su jedan od značajnih primera vizantijske umetnosti Paleologovog doba. Gotovo cela unutrašnjost ove male crkve oslikana je freskama. Postavljeni su u redove duž zidova: donji red zauzimaju slike svetitelja, a iznad njih niz velikih kompozicija sa scenama Dvanaest praznika (svaka zatvorena u crveni okvir), Stradanja Hristovih, žitija svetog Nikolaja, Gerasima Jordanskog (prvi poznati životni ciklus svetitelja) i dr.

Izvori

^ „E. A. Skorobogačeva Эvolюciя obraza svяtogo Nikolaя Čudotvorca v iskusstve Russkogo Severa”. Kulьtura i iskusstvo. 3 (3): 306—313. 2013. ISSN 2222-1956. doi:10.7256/2222-1956.2013.03.7.
^ Μαστροχρήστος, Νικόλαος. Ο ναός του Αγίου Νικολάου στο Φουντουκλί Ρόδου (Teza). National Documentation Centre (EKT).
^ The Oxford dictionary of Byzantium. A. P. Kazhdan, Alice-Mary Maffry Talbot, Anthony Cutler, Timothy E. Gregory, Nancy Patterson Ševčenko. New York: Oxford University Press. 1991. ISBN 0-19-504652-8. OCLC 22733550.
^ The Oxford dictionary of Byzantium. A. P. Kazhdan, Alice-Mary Maffry Talbot, Anthony Cutler, Timothy E. Gregory, Nancy Patterson Ševčenko. New York: Oxford University Press. 1991. ISBN 0-19-504652-8. OCLC 22733550.

[1] „E. A. Skorobogačeva Эvolюciя obraza svяtogo Nikolaя Čudotvorca v iskusstve Russkogo Severa”. Kulьtura i iskusstvo. 3 (3): 306—313. 2013. ISSN 2222-1956. doi:10.7256/2222-1956.2013.03.7.

[2] Μαστροχρήστος, Νικόλαος. Ο ναός του Αγίου Νικολάου στο Φουντουκλί Ρόδου (Teza). National Documentation Centre (EKT).

[3] The Oxford dictionary of Byzantium. A. P. Kazhdan, Alice-Mary Maffry Talbot, Anthony Cutler, Timothy E. Gregory, Nancy Patterson Ševčenko. New York: Oxford University Press. 1991. ISBN 0-19-504652-8. OCLC 22733550.

[4] The Oxford dictionary of Byzantium. A. P. Kazhdan, Alice-Mary Maffry Talbot, Anthony Cutler, Timothy E. Gregory, Nancy Patterson Ševčenko. New York: Oxford University Press. 1991. ISBN 0-19-504652-8. OCLC 22733550.

[1]

[2]

[3]

[4]