Википедија

Cigareta

Cigareta je cilindrični štapić koji sadrži duvan umotan u tanak papir za pušenje a na jednom kraju filter. Cigareta se zapali na jednom kraju, uzrokujući da tinja; dobijeni dim se udiše oralno preko suprotnog kraja. Pušenje cigareta je najčešći način konzumiranja duvana. Termin cigareta, kako se obično koristi, odnosi se na cigaretu duvana, ali se ta reč ponekad koristi za označavanje drugih supstanci, kao što su cigareta od kanabisa ili cigareta na bazi biljaka. Cigareta se razlikuje od cigare obično manjom veličinom, upotrebom obrađenog lista i papirnom ambalažom, koja je tipično bela.

Dve cigarete.
Pakla cigareta.

Od 1920-ih, naučnici i lekari su uspeli da povežu pušenje sa respiratornim bolestima. Istraživači su identifikovali negativne efekte pušenja cigareta na zdravlje, kao što su rak, hronična opstruktivna bolest pluća, bolesti srca i drugi zdravstveni problemi koji se odnose na skoro svaki organ tela. Nikotin, psihoaktivna droga u duvanu, čini cigarete visoko zavisnim. Otprilike polovina pušača cigareta umire od bolesti povezanih sa duvanom i gube u proseku 14 godina života. Svake godine, duvanske cigarete ubiju više od 8 miliona ljudi širom sveta; od kojih je 1,2 miliona nepušača umrlo od posledica izlaganja pasivnom pušenju. Pasivno pušenje cigareta uzrokuje mnoge od istih zdravstvenih problema kao i aktivno pušenje, uključujući rak, što je dovelo do zakonodavstva i politike koja je zabranila pušenje na mnogim radnim mestima i javnim prostorima. Dim cigarete sadrži preko 7.000 hemijskih jedinjenja, uključujući arsen, formaldehid, cijanovodonik, olovo, ugljen monoksid, akrolein i druge otrovne supstance. Preko 70 od njih je kancerogeno. Većina modernih cigareta je filtrirana, iako to ne čini da dim koji se udahne iz njih sadrži manje kancerogenih i štetnih hemikalija. Takođe se pokazalo da upotreba cigareta od strane trudnica izaziva urođene mane kod dece, uključujući nisku porođajnu težinu, abnormalnosti fetusa i prevremeni porođaj. Stopa pušenja je generalno opala u razvijenom svetu, ali nastavlja da raste u nekim zemljama u razvoju.

Zbog njihovog štetnog uticaja na zdravlje, mnoge zemlje imaju stroge zakone koji se odnose na starost duvana u promet i kupovinu. Većina nacija potpuno zabranjuje reklame za cigarete i nametnula je porez na njih kako bi odvratila pušače da nastave sa navikom. Prva zemlja koja je uvela veliku kampanju protiv pušenja bila je nacistička Nemačka i uprkos svom minimalnom uspehu, stvorila je plan za mnoge druge nacije.

U 21. veku razvijen je proizvod nazvan elektronska cigareta (takođe nazvan e-cigareta ili vejp), u kome se supstanca sadržana u njoj (obično tečni rastvor koji sadrži nikotin) isparava pomoću grejnog elementa na baterije, što je protivno spaljivanju. Takve uređaje njihovi proizvođači obično promovišu kao sigurnije alternative konvencionalnim cigaretama, iako postoje određeni zdravstveni rizici povezani sa njihovom upotrebom. Pošto su elektronske cigarete relativno nov proizvod, naučnici ne poseduju podatke o njihovim mogućim dugoročnim efektima na zdravlje. Takođe, zavisno od baterije i same cigarete, mogu se desiti slučajevi pucanja samog uređaja.

Zdravstveni rizici

uredi

Pušenje

uredi

Šteta od pušenja dolazi od mnogih toksičnih hemikalija u prirodnom listu duvana i onih koje nastaju u dimu od sagorevanja duvana.[1] Ljudi nastavljaju da puše jer nikotin, primarna psihoaktivna hemikalija u cigaretama, izaziva veliku zavisnost.[2] Cigarete, kao i narkotici, opisane su kao „strateški zavisne“, pri čemu su svojstva zavisnosti ključna komponenta poslovne strategije. Otprilike polovina pušača umre zbog pušenja.[3][4] Pušenje šteti skoro svakom organu tela. Pušenje najčešće dovodi do bolesti koje pogađaju srce, jetru i pluća, što je glavni faktor rizika za srčani udar, moždani udar, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (uključujući emfizem i hronični bronhitis) i rak[5][6] (naročito rak pluća, rak larinksa i usta i rak pankreasa). Takođe izaziva periferne vaskularne bolesti i hipertenziju. Deca rođena od žena koje puše tokom trudnoće imaju veći rizik od urođenih poremećaja, raka, respiratornih bolesti i iznenadne smrti.[7] Procenjuje se da u proseku svaka popušena cigareta skraćuje život za 11 minuta.[8] Početak pušenja ranije u životu i pušenje cigareta sa većim sadržajem katrana povećava rizik od ovih bolesti. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da duvan ubije 8 miliona ljudi svake godine od 2019. godine i 100 miliona smrtnih slučajeva tokom 20. veka. Cigarete proizvode aerosol koji sadrži preko 4.000 hemijskih jedinjenja, uključujući nikotin, ugljen monoksid, akrolein i oksidativne supstance.[7] Preko 70 od njih su karcinogeni.

Najvažnija hemijska jedinjenja koja izazivaju rak su ona koja proizvode oštećenje DNK, jer se čini da su takva oštećenja primarni uzrok raka.[9] Kaningem i saradnici[10] kombinovali su težinu mikrograma jedinjenja u dimu jedne cigarete sa poznatim genotoksičnim efektom po mikrogramu da bi se identifikovala najkancerogenija jedinjenja u dimu cigarete. Sedam najvažnijih kancerogena u duvanskom dimu prikazano je u tabeli, zajedno sa promenama DNK koje izazivaju.

Supstanca Mikrogrami po cigareti Efekat na DNK Ref.
Akrolein 122.4 Reaguje sa deoksiguaninom i formira DNK ukrštene veze, DNK-protein ukrštene veze i DNK adukte [11]
Formaldehid 60.5 Unakrsne veze DNK-proteina izazivaju brisanje i rearanžiranje hromozoma [12]
Akrilonitril 29.3 Oksidativni stres koji uzrokuje povećanje 8-okso-2'-deoksiguanozina [13]
1,3-Butadien 105.0 Globalni gubitak metilacije DNK (epigenetski efekat) kao i DNK adukata [14]
Acetaldehid 1448.0 Reaguje sa deoksigvaninom i formira DNK adukte [15]
Etilen oksid 7.0 Hidroksietil DNK adukti sa adeninom i guaninom [16]
Izopren 952.0 Jednostruki i dvostruki prekidi u DNK [17]

„Ulcerozni kolitis je stanje kod nepušača u kojem nikotin ima terapeutsku korist.“[18] Nedavni pregled dostupne naučne literature zaključio je da očigledno smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti kod pušača može biti jednostavno jer pušači imaju tendenciju da umru pre nego što dostignu godine kada se ova bolest inače javlja. „Diferencijalni mortalitet će uvek biti problem kada postoji potreba da se istraže efekti pušenja u poremećaju sa veoma niskim stopama incidencije pre 75. godine života, što je slučaj Alchajmerove bolesti“, navodi se, napominjući da su pušači samo upola manja verovatnoća da će preživeti 80 godina od nepušača.[19]

Pasivno pušenje

uredi

Pasivno pušenje je mešavina dima sa zapaljenog kraja cigarete i dima koji se izdiše iz pluća pušača. Nehotično se udiše, zadržava se u vazduhu satima nakon što su cigarete ugašene i može izazvati širok spektar štetnih efekata po zdravlje, uključujući rak, respiratorne infekcije i astmu.[20] Nepušači koji su izloženi pasivnom pušenju kod kuće ili na poslu povećavaju rizik od srčanih bolesti za 25-30%, a rizik od raka pluća za 20-30%. Procenjuje se da pasivno pušenje izaziva 38.000 smrtnih slučajeva godišnje, od kojih je 3.400 smrtnih slučajeva od raka pluća kod nepušača. Sindrom iznenadne smrti odojčadi, infekcije uha, respiratorne infekcije i napadi astme mogu se javiti kod dece koja su izložena pasivnom pušenju.[21][22] Naučni dokazi pokazuju da nijedan nivo izloženosti pasivnom pušenju nije bezbedan.[21][23]

Vidi još

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ Baker, Meghan; Yokoe, Deborah S.; Stelling, John; Kaganov, Rebecca E.; Letourneau, Alyssa R.; O'Brien, Thomas; Kulldorff, Martin; Babalola, Damilola; Barrett, Craig (2015). „Automated Outbreak Detection of Hospital-Associated Infections”. Open Forum Infectious Diseases. 2 (suppl_1). ISSN 2328-8957. doi:10.1093/ofid/ofv131.60. 
  2. ^ „American Heart Association | To be a relentless force for a world of longer, healthier lives”. www.heart.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-07. 
  3. ^ „Tobacco”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-07. 
  4. ^ „Ask every patient about smoking status” (PDF). 2009-12-29. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 12. 2009. g. Pristupljeno 2023-03-07. 
  5. ^ Board, California Environmental Protection Agency: Air Resources (2005-06-24). „Proposed Identification of Environmental Tobacco Smoke as a Toxic Air Contaminant” (na jeziku: engleski). 
  6. ^ Benowitz, Neal L. (2010). „Nicotine Addiction”. New England Journal of Medicine. 362 (24): 2295—2303. ISSN 0028-4793. PMC 2928221  . PMID 20554984. doi:10.1056/NEJMra0809890. .
  7. ^ a b Csordas, Adam; Bernhard, David (2013). „The biology behind the atherothrombotic effects of cigarette smoke”. Nature Reviews Cardiology. 10 (4): 219—230. ISSN 1759-5002. PMID 23380975. S2CID 25491622. doi:10.1038/nrcardio.2013.8. 
  8. ^ „BBC News | HEALTH | Cigarettes 'cut life by 11 minutes'”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 2023-03-07. 
  9. ^ Kastan, Michael B. (2008-04-01). „DNA Damage Responses: Mechanisms and Roles in Human Disease”. Molecular Cancer Research. 6 (4): 517—524. ISSN 1541-7786. PMID 18403632. S2CID 16609333. doi:10.1158/1541-7786.mcr-08-0020. 
  10. ^ Cunningham, F.H.; Fiebelkorn, S.; Johnson, M.; Meredith, C. (2011). „A novel application of the Margin of Exposure approach: Segregation of tobacco smoke toxicants”. Food and Chemical Toxicology. 49 (11): 2921—2933. PMID 21802474. doi:10.1016/j.fct.2011.07.019. .
  11. ^ Liu, Xing-yu; Zhu, Mao-Xiang; Xie, Jian-Ping (2010). „Mutagenicity of acrolein and acrolein-induced DNA adducts”. Toxicology Mechanisms and Methods. 20 (1): 36—44. PMID 20158384. S2CID 8812192. doi:10.3109/15376510903530845. .
  12. ^ Speit, G.; Merk, O. (2002). „Evaluation of mutagenic effects of formaldehyde in vitro: Detection of crosslinks and mutations in mouse lymphoma cells”. Mutagenesis. 17 (3): 183—187. PMID 11971987. doi:10.1093/mutage/17.3.183. Pristupljeno 2023-03-07. 
  13. ^ Pu, Xinzhu; Kamendulis, Lisa M.; Klaunig, James E. (2009). „Acrylonitrile-Induced Oxidative Stress and Oxidative DNA Damage in Male Sprague-Dawley Rats”. Toxicological Sciences. 111 (1): 64—71. PMC 2726299  . PMID 19546159. doi:10.1093/toxsci/kfp133. .
  14. ^ Koturbash, Igor; Scherhag, Anne; Sorrentino, Jessica; Sexton, Kenneth; Bodnar, Wanda; Swenberg, James A.; Beland, Frederick A.; Pardo-Manuel Devillena, Fernando; Rusyn, Ivan; Pogribny, Igor P. (2011). „Epigenetic Mechanisms of Mouse Interstrain Variability in Genotoxicity of the Environmental Toxicant 1,3-Butadiene”. Toxicological Sciences. 122 (2): 448—456. PMC 3155089  . PMID 21602187. doi:10.1093/toxsci/kfr133. .
  15. ^ Garcia, Camila Carrião M.; Angeli, José Pedro F.; Freitas, Florêncio P.; Gomes, Osmar F.; De Oliveira, Tiago F.; Loureiro, Ana Paula M.; Di Mascio, Paolo; Medeiros, Marisa H. G. (2011). „[13C2]- Acetaldehyde Promotes Unequivocal Formation of 1,N2-Propano-2′-deoxyguanosine in Human Cells”. Journal of the American Chemical Society. 133 (24): 9140—9143. PMID 21604744. doi:10.1021/ja2004686. .
  16. ^ Tompkins, Elaine M.; McLuckie, Keith I.E.; Jones, Donald J.L.; Farmer, Peter B.; Brown, Karen (2009). „Mutagenicity of DNA adducts derived from ethylene oxide exposure in the pSP189 shuttle vector replicated in human Ad293 cells”. Mutation Research/Genetic Toxicology and Environmental Mutagenesis. 678 (2): 129—137. PMID 19477295. doi:10.1016/j.mrgentox.2009.05.011. .
  17. ^ Fabiani, Roberto; Rosignoli, Patrizia; De Bartolomeo, Angelo; Fuccelli, Raffaela; Morozzi, Guido (2007). „DNA-damaging ability of isoprene and isoprene mono-epoxide (EPOX I) in human cells evaluated with the comet assay”. Mutation Research/Genetic Toxicology and Environmental Mutagenesis. 629 (1): 7—13. PMID 17317274. doi:10.1016/j.mrgentox.2006.12.007. .
  18. ^ Green, J. T.; Richardson, C.; Marshall, R. W.; Rhodes, J.; Mckirdy, H. C.; Thomas, G. A. O.; Williams, G. T. (2000-11-27). „Nitric oxide mediates a therapeutic effect of nicotine in ulcerative colitis: NICOTINE, NITRIC OXIDE AND ULCERATIVE COLITIS”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics (na jeziku: engleski). 14 (11): 1429—1434. PMID 11069313. S2CID 21358737. doi:10.1046/j.1365-2036.2000.00847.x. 
  19. ^ Almeida, Osvaldo P.; Hulse, Gary K.; Lawrence, David; Flicker, Leon (2002). „Smoking as a risk factor for Alzheimer's disease: Contrasting evidence from a systematic review of case-control and cohort studies”. Addiction. 97 (1): 15—28. PMID 11895267. S2CID 22936675. doi:10.1046/j.1360-0443.2002.00016.x. .
  20. ^ „Secondhand Smoke Fact Sheet - American Lung Association site”. 2009-10-16. Arhivirano iz originala 16. 10. 2009. g. Pristupljeno 2023-03-07. 
  21. ^ a b „Secondhand Smoke and Cancer - NCI”. www.cancer.gov (na jeziku: engleski). 2018-12-10. Pristupljeno 2023-03-07. 
  22. ^ „General Information About Secondhand Smoke”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2022-11-28. Pristupljeno 2023-03-07. 
  23. ^ „Health Risks of Secondhand Smoke”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-03-07. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Cigareta na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Цигарета&oldid=27699727”