Huan Ruis
Huan Ruis (šp. Juan Ruiz), poznat i kao arhiprezviter iz Ite (šp. arcipreste de Hita), bio je španski srednjovekovni pisac, pesnik i klerik. On je najznačajnije ime španske srednjovekovne poezije. Njegovo jedino poznato delo „Knjiga o dobroj ljubavi“(šp. Libro de buen amor) spada u epiku i obično se svrstava u didaktičko-novelističku i alegorijsku epiku.[1]
| Huan Ruis | |
|---|---|
 Spomenik Huanu Ruisu u Iti | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Huan Ruis, arhiprezviter iz Ite (šp. Juan Ruiz, arcipreste de Hita) |
| Datum rođenja | oko 1284. |
| Mesto rođenja |  Alkala de Enares,Madrid  Španija, Španija |
| Datum smrti | oko 1350. (66 godina) |
| Mesto smrti | nepoznato, Španija Španija |
| Zanimanje | pisac, pesnik, klerik |
| Književni rad | |
| Period | Srednjovekovna književnost |
| Najvažnija dela | „Knjiga dobre ljubavi” šp. „Libro de buen amor” |
Značenje titule
urediArhiprezviter je titula sveštenika koji rukovodi parohijom jedne eparhije. Ova reč potiče iz latinskog i grčkog jezika. U prevodu znači prvi među prezviterima ili iznad svih sveštenika. Uglavnom je to najstariji sveštenik po rangu.[2] Prezviteri su određeni za pastirsku ulogu, da propovedaju i poučavaju i rukovode zajednicom u duhovnom životu. Oni su potčinjeni episkopu po službi i vlasti. Ranije, primarna funkcija arhiprezvitera u katoličkoj crkvi bila je da zameni episkopa u ceremonijama, usled npr. bolesti. Ovo zvanje se koristi i katoličkoj, kao i u pravoslavnoj crkvi.[3]
Biografija
urediPostoji vrlo malo informacija o životu Huana Ruisa i sve što se zna o njemu je sakupljeno iz autobiografskih delova njegove Knjige o dobroj ljubavi. Nesumnjivo je bio crkveno lice u Iti (šp. Hita), malom mestu blizu Alkale de Enares (šp. Alcalá de Henares).[1] Huan Ruis je rođen oko 1284. godine najverovatnije u Alkali de Enares, rodnom mestu Migela de Servantesa. Pretpostavlja se da je studirao u Toledu.[4]
Boravak u zatvoru
urediU rukopisu iz Salamanke piše: „Ovo je knjiga Arhiprezvitera iz Ite koji je bio zatvoren po naređenju kardinala Hila, arhiepiskopa Toleda“. Ovaj tekst potpisuje prepisivač Alfonso Paradinas. Zbog toga se veruje da ga je tadašnji nadbiskup iz Toleda Hil de Albornos(šp. Gil de Albornoz) bacio u tamnicu iz danas nedovoljno jasnih razloga. Takođe, u verziji iz 1343. godine se pojavljuju neke strofe na početku i na kraju knjige koje govore o zatvoru u kom se pesnik nalazi. Na osnovu ovih podataka diskutuje se da li je zatvor bio alegoričan ili stvaran. Dva najznačajnija predstavnika jedne i druge teorije, Damaso Alonso i Marija Rosa Lida, priznaju mogućnost da hipoteza suportna od one koje predstavljaju može biti tačna. Damaso Alonso govori kako je moguće da Arhiprezviter iz Ite želi da navede čitaoce da misle kako je on u zatvoru i da se ne može dokazati da li je bio u stvarnosti. Marija Rosa Lida zaključuje da je moguće da pesnik primeni istinitu situaciju u literarnoj formi.[5]
Smrt
urediNemoguće je u ovom trenutku utvrditi hronološku biografiju Huana Ruisa. Dokumentovano je da od 1351. godine više nije bio arhiprezviter iz Ite, već Pedro Fernandes. Pretpostavlja se da je umro nešto ranije, mada to nije sigurno.[6]
Klerička pesnička veština
urediKlerička pesnička veština (šp. Mester de clerecía) javlja se u 13. veku u delima obrazovanih ljudi. Clerecía je označavala obrazovane ljude (šp. clérigos). Dela ove pesničke škole unose u špansku poeziju mnoge tematske i metričke novine.[7] Teme su bile religiozne, uglavnom marijanske, zatim didaktičko-moralističke, kao i zabavne. Najvažnija odlika kleričke pesničke škole je novi metrički oblik koji pripadnici ove škole koriste za svoje pesme. Cuaderna vía predstavlja strofu od četiri stiha. Stihovi su četrnaesterci, a dele se na dva polustiha. Takav stih se naziva aleksandrinac (šp. alejandrino). Najznačajniji predstavnici ove škole su Gonsalo de Berseo (šp. Gonzalo de Berceo)i Huan Ruis (šp. Juan Ruiz).[1]
Knjiga dobre ljubavi
uredi
Poetska knjiga Huana Ruisa, danas poznata pod nazivom Libro de buen amor , predstavlja, i sadržajno, i metrički sintezu epskog i lirskog pesništva. Po svojoj strukturi, sadržini, i metričkoj formi ona prvenstveno pripada epskoj poeziji. Arhiprezviter iz Ite je jedinstvena pojava španske srednjevekovne književnosti. Jedan od prvih pisaca čije je ime ostalo sačuvano sve do danas. On je predstavnik građanske klase koja se polako stvara i njenih pogleda na život. U svome jedinom napisanom delu, veruje se, u četvrtoj deceniji 14. veka, on je izrazio svoju veoma osobenu viziju kastiljanskog društva tog doba.[1] Njegova knjiga se uglavnom tumači kao poetski način razgraničavanja dva tipa ljubavi : buen amor (čista, uzvišena ljubav) i loco amor (ovozemaljska, telesna ljubav) . Ova knjiga je svojim najvećim delom sačinjena od narativnih pesama napisanih u skladu sa pravilima ,, kleričke pesničke veštine ”, u kojima se uočava izuzetna pesnikova obdarenost za živo, neposredno i zanimljivo pripovedanje. Te narativne pesme su uvek napisane u dugom stihu. Knjiga međutim sadrži izvestan broj lirskih pesama, koje su izuzetno značajne, kako zbog svoje neosporne umetničke vrednosti, tako i kao dragoceno svedočanstvo o postojanju izvesnih lirskih vrsta u kastiljanskoj poeziji tog vremena.[8]
Zaostavština
urediRuisov uticaj se može primetiti u delu El Corbacho koje je napisao golijard Alfonso Martines de Toledo (šp. Alfonso Martínez de Toledo), arhiprezviter iz Talavere. Golijardi su bili klerici koji su negovali poeziju napisanu na latinskom, u kojoj su se podrugivali crkvenoj hijerarhiji. Takođe su pisali i pohvale vinu. Markiz od Santiljane (šp. Marqués de Santillana) je veoma poštovao Huana Ruisa, a o tome da je njegov uticaj prelazio granice Španije svedoče nam sačuvani delovi portugalske verzije „Knjige dobre ljubavi“.[9]Ruis se smatra jednim od najbitnijih ličnosti španske srednjovekovne poezije.
Reference
uredi- ^ a b v g Pavlović-Samurović, Ljiljana, Soldatić, Dalibor, Španska književnost 1: Beograd, Sarajevo, Nolit, Svjetlost, 1985.
- ^ Alonso, Martin, Diccionario medieval español: Salamanca, Universidad Pontificia de Salamanca, 1986.
- ^ http://lexicoon.org/es/arcipreste Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. decembar 2014) Huan Ruis, arhiprezviter iz Ite. Poslednji pristup 17. decembar 2014. godine
- ^ Alborg, Juan Luis, Historia de la literatura española, Tomo I Edad media y Renacimiento, Madrid : Gredos, 1997.
- ^ Ruiz, Juan,Arcipreste de Hita, Libro de buen amor: Madrid : Castalia, 1993.
- ^ http://www.biografiasyvidas.com/biografia/a/arcipreste_hita.htm Biografija Huana Ruisa. Poslednji pristup 19. decembar 2014. godine
- ^ Gómez, Redondo, Fernando, Edad media : Juglaría, clerecía y romancero. Barcelona, Critica, 1996;
- ^ R. Menéndez Pidal, Notas al Libro del Arcipreste de Hita,Poesia árabe y poesía europea
- ^ http://encyclopedia.jrank.org/RON_SAC/RUIZ_JUAN_c_1283_c_1350_.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2014) Eniklopedija srednjovekovne književnosti. Huan Ruis. Poslednji pristup 17. decembar 2014. godine
Literatura
uredi- Pavlović-Samurović, Ljiljana, Soldatić, Dalibor, Španska književnost 1: Beograd, Sarajevo, Nolit, Svjetlost, 1985.
- Gariano, Carmelo, «El mundo poético de Juan Ruiz». Gráficas Cóndor, S.A, Sánchez Pacheco, 81: Madrid,1974.
- Alonso, Martin, Diccionario medieval español: Salamanca, Universidad Pontificia de Salamanca, 1986.
- Alborg, Juan Luis, Historia de la literatura española, Tomo I Edad media y Renacimiento, Madrid : Gredos, 1997.
- Ruiz, Juan,Arcipreste de Hita, Libro de buen amor: Madrid : Castalia, 1993.
- Gómez, Redondo, Fernando, Edad media : Juglaría, clerecía y romancero. Barcelona, Critica, 1996;
- R. Menéndez Pidal, Notas al Libro del Arcipreste de Hita,Poesia árabe y poesía europea