Hrišćanski brak
Po hrišćanskom verovanju, Brak je sveta tajna kroz koju Duh Sveti sjedinjuje u jedno biće hrišćane i hrišćanke koji pred sveštenikom nepokolebljivo izjave da će se ceo svoj život uzajamno voleti i jedno drugom biti verni, i koji primaju blagoslov za rađanje i vaspitanje dece. Hrišćani veruju da je Bog u Raju blagoslovio praroditelje Adama i Evu i rekao im: "Rađajte se, i množite se i napunite Zemlju." (Postanje 1,28). Jedinstvo muža i žene je nešto najbliže od svih ljudskih odnosa. "Čovek će ostaviti oca i mater svoju, i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo." (Postanje 2,24).
Po istom verovanju, Isus Hristos je potvrdio ovaj stari zakon o braku. On je ponovio iste reči Starog zaveta, i govoreći protiv razvoda braka, dodao: "Što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja." (Matej 19,6). On je osvetio brak Svojim prisustvom na svadbi u Kani Galilejskoj i pretvaranjem na toj svadbi vode u vino (Jovan 2). On je time dao dublji smisao braku, isto kao što se voda promenila u vino, tako se Njegovim prisustvom telesna ljubav menja u duhovnu ljubav dveju duša. Rađanje dece u prehrišćanskom vremenu imalo je za cilj „napuniti zemlju“, dok hrišćanski brak ima za cilj napuniti Hristovu Crkvu i na zemlji i na nebu, konačno - napuniti Raj.
Hrišćanski brak ima dublji simbolički značaj. Apostol Pavle upoređuje bračnu vezu muškarca i žene s vezom Hrista i Njegove Crkve: "Muž je glava žene kao što je Hristos glava Crkve". Kao što čovek i žena u braku postaju jedno, tako su jedno i nerazdvojni Hristos i Njegova Crkva.
Obred venčanja
urediVenčanje, sveta tajna braka, je molitveni čin, propisan tipikom. Ne može se vršiti u toku posta. Mladenci moraju biti kršteni. Za venčanje je nadležan sveštenik one parohije u kojoj živi verenik. Venčanje se sastoji od dve službe u jednoj:
- Veridba, koja se obično vrši u priprati hrama, i sastoji se od razmene prstenova među verenicima
- Svečanost ulaska u hram u povorci i ovenčanja krunama
Ovaj ulazak u hram jako je značajan, jer otkriva preobražaj braka od nečega što je sasvim prirodno u brak u Hristu. Brak ovde dobija novo značenje, novu dimenziju. Venci (krune) s jedne strane otkrivaju carsku suštinu braka, jer čovek kroz brak postaje car jednog carstva ma koliko malo ono bilo, a s druge strane oni su i mučenički venci. U prvim vekovima hrišćanstva, Sveta Tajna Braka(kao i sve ostale tajne)vršena je u sklopu Liturgije, da bi i brak bio prinesen u Carstvo Božije, čija je ikona Liturgija. Tako je brak dobio svoj puni smisao kao sjedinjenje za večnost, tj. zajednica ljubavi u večnosti Carstva Božijeg. Sve ove pretpostavke upućuju na to da cilj braka po sebi nije rađanje dece, niti poboljšanje nataliteta, već je to prevazilaženje individualnosti, samoće, zatvorenosti i sebičnosti kroz najprisniju zajednicu ljubavi u Hristu, i to ne samo u istorijskom kontekstu, već pre svega u eshatološkom, tj. večnom kontekstu.
Vidi još
urediSpoljašnje veze
uredi- Batrićević Ana, „Brak po pravilima Srpske pravoslavne crkve" (22. mart 2006)
