Heterotrofi (grč. heteros=drugi, razni, različit i trophe=hrana - koji uzima hranu od drugih[1]) ili heterotrofni organizmi su oni organizmi koji nemaju sposobnost da sami (poput autotrofa) stvaraju hranu (organsku materiju) od neorganske materije, već je moraju uzimati gotovu iz prirode,[2] odnosno moraju se osloniti na organski izvor ugljenika koji je nastao kao deo drugog živog organizma. Heterotrofi zavise ili direktno ili indirektno od za hranljivih materija autotrofa.

Uporedni pregled ciklusa ishrane autotrofnih i heterotrofnih organizama. Autotrofi mogu koristiti ugljendioksid i vodu da bi proizveli kiseonik i složena organska jedinjenja, uglavnom kroz proces fotosinteze (zelena strelica). Svi organizmi mogu da koriste ova jedinjenja da ponovo formiraju ugljendioksid i vodu kroz celularno disanje.

U ekološkom smislu, heterotrofi su oni organizmi koji se u lancu ishrane hrane drugim organizmima i direktno ili indirektno zavise od autotrofa.[a][3]

Podela

uredi

U heterotrofne organizme spadaju:


Među heterotrofima izdvajaju se:

  • saprotrofi (saprofiti), u koje spada većina bakterija i gljiva, a koji organske materije uzimaju od uginulih biljaka ili životinja i paraziti, u koje spadaju bakterije, gljive, lišajevi i neke skrivenosemenice, a koji organske materije uzimaju od živih organizama, odnosno njihovih ćelija.[4]

Organizam je heterotrof ako dobija ugljenik iz organskih jedinjenja, ali ako iz organskih jedinjenja dobija azot, ali ne i energiju, i dalje se smatra autotrofom. Takve su na primer biljke mesožderke.[5]

Organizmi koji dobijaju ugljenik iz organskih jedinjenja takođe mogu biti:

  • fotoheterotrofi, organizmi čija energija zavisi uglavnom od svetlosti, a potrebne količine ugljenika dobijaju uglavnom od organskih jedinjenja u svom okruženju. U ovu grupu spadaju neke vrste bakterija;[6]
  • hemoheterotrofi, organizmi koji dobijaju energiju kroz hemijske procese.[7]

Napomene

uredi
  1. ^ Na primer, biljojedi, kao heterotrofni organizmi, u lancu ishrane direktno zavise od autotrofnih organizama, odnosno biljaka. Mesožderi, koji se hrane drugim životinjama (drugim heterotrofima) od autotrofa zavise indirektno. Recimo rakun se može, kao svaštojed, hraniti kukuruzom u polju, ali bi mogao i uloviti nekog glodara koji se oslanjaju na kukuruz kao izvor hrane.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b Vujaklija, Milan (1986). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta. COBISS.SR 30905103
  2. ^ „Biološki rečnik - H”. Bionet škola. Приступљено 8. 8. 2017. 
  3. ^ „Heterotroph”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 8. 8. 2017. 
  4. ^ „heterotrofija”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 8. 8. 2017. 
  5. ^ „Heterotroph”. Biology Online. Приступљено 8. 8. 2017. 
  6. ^ „Photoheterotroph”. Biology Online. Приступљено 8. 8. 2017. 
  7. ^ „Chemoheterotroph”. Biology Online. Приступљено 8. 8. 2017. 

Литература

uredi
  • Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103