Hadži
Hadži (arap. الحجّي, grč. Χατζής) (titula) kod hrišćana onaj koji je išao na poklonjenje u Jerusalim; kod muslimana onaj koji je išao na poklonjenje u Meku. Hadži znači onaj koji je bio na poklonjenju. S obzirom da je hrišćanstvo nastalo u prvom a islam u 7. veku, prvi poklonici ili hadžije u Jerusalimu su bili hrišćani. Kasnije u sedmom veku Muhamedovi sledbenici stvaraju svoj Jerusalem, odnosno Meku. Najstarije carstvo — Vizantija je imala svoje hodočasnike, pretežno Grke koje su bili Hadži, nakon odlaska u Svetu zemlju. Sveti Kiril Jerusalimski govori da je hodočašće u Jerusalim radi poklonjenja svetim moštima počelo za vreme apostola a o tome govori i Teodorit Kirski.[1]
Da bi dobio titulu — hadži — mora se otići na hodočašće u Svetu zemlju, obići tačno određeni broj svetinja, ispuniti sedmodnevni post, pričestiti se u Jerusalimu, dobiti saglasnost pravoslavnog patrijarha, patrijaršije i svog duhovnika. U Jerusalimskoj patrijaršiji se dobije i gramata,[2] tj. jedna vrsta potvrde o poklonjenju Hristovom grobu i ostalim svetinjama Svete zemlje. Svako ko poseti Jerusalim i pokloni se svetim mestima dobija titulu hadži, tako da može dodati hadži ispred svog imena, njegovi potomci ispred svog prezimena.[3]
Reference
uredi- ^ „Istorija hodočašća”. Arhivirano iz originala 25. 02. 2014. g. Pristupljeno 07. 03. 2014.
- ^ „Gramata-dokument titule Hadži”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2014. g. Pristupljeno 07. 03. 2014.
- ^ Prvi koji ode u Jerusalim stiče Hadži ispred imena a njegovi potomci ispred prezimena