Filip II Moskovski
Sveti Filip II Moskovski (11. februar 1507 — 23. decembar 1569)[1] je pravoslavni ruski svetitelj. Bio je moskovski mitropolit u 16. veku, tokom vladavine Ivana Groznog. Bio je jedan od retkih mitropolita koji su se otvoreno usuđivali da protivreče kraljevskoj vlasti i veruje se da ga je car zbog toga ubio. Poštovan je kao svetac i mučenik u Pravoslavnoj crkvi.
| Sveti Filip II Moskovski | |
|---|---|
 Ikona svetog Filipa Moskovskogg | |
| Lični podaci | |
| Svetovno ime | Fjodr Stepanovič Količev |
| Datum rođenja | 11. februar 1507. |
| Mesto rođenja | Galič, Rusija |
| Datum smrti | 23. decembar 1569. (62 god.) |
| Mesto smrti | Tver, Rusko carstvo |
| Mitropolit moskovski | |
| Godine | 1566–1568 |
| Prethodnik | German |
| Naslednik | Ćiril |
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 9. januara po crkvenom, a 22. januara po gregorijanskom kalendaru.
Biografija
urediRođen je kao Fjodor Stefanovič Količov u jednoj od najplemenitijih bojarskih porodica Moskovije, u gradu Galiču (u današnjoj Kostromskoj oblasti). Međutim, prema nekim izvorima, rođen je u Moskvi.[2] Veliki knez Vasilij III poveo je mladog Teodora na carski dvor. Kažu da je Teodor od detinjstva bio u prijateljskim odnosima sa Ivanom IV Ruskim („Ivan Grozni“).
Prema drugim pričama, on je bio umešan u zaveru kneza Andreja od Starice protiv Elene Glinske i, kada su njihovi planovi otkriveni, pobegao je u Solovecki manastir na Belom moru. Još jedan izveštaj kaže da je njegova odluka da se zamonaši dogodila u nedelju 5. juna 1537. godine, dok je stajao u crkvi na Božanskoj Liturgiji, kada je čuo Isusove reči: „Niko ne može služiti dvojici gospodara“ (Matej 6:24) . Prema ovom izveštaju, on je tajno napustio Moskvu obučen kao mužik (seljak), a neko vreme se skrivao daleko od sveta u selu Hizna, blizu Onješkog jezera, zarađujući za život kao pastir, a kasnije se pridružio manastiru u Soloveck. U svakom slučaju, sa 30 godina stupio je u manastir na Solovcima, a godinu i po kasnije je postrižen (položio monaški postrig), primivši religiozno ime Filip. U manastiru je radio u kovačnici gvožđa i kao pekar.
Jedanaest godina kasnije, Filip je postavljen za igumena (igumana) manastira. Za vreme njegovog mandata izgradili su dve katedrale, ciglanu, mnoge vodenice i magacine i mrežu kanala koji povezuju 72 jezera. Priča se da je Filip učestvovao u svim tim trudovima zajedno sa drugim monasima. Kao rezultat toga, manastir je doživeo duhovni preporod. Takođe je usvojio novo monaško pravilo (Tipik) za zajednicu. Većina Filipovih projekata u Solovki opstaje do danas.[traži se izvor]
Car je čuo za neumornog monaha i zamolio ga da popuni upražnjenu moskovsku mitropoliju. Filip je pristao pod uslovom da Ivan ukine Opričninu. 25. jula 1566. godine Filip je posvećen za episkopa i ustoličen za mitropolita moskovskog i cele Rusije.[3] Međutim, nakon samo dve godine, Ivan Grozni je istrajao u ubistvima pod okriljem Opričnine. Tokom Velikog posta, u Krstopoklonu nedelju, 2. marta 1568. godine, kada je car došao u saborni hram na Liturgiju, Filip je odbio da ga blagoslovi i javno ga je prekorio zbog pokolja koji je u toku. Usledio je Novgorodski masakr, a usledila je i Filipova osuda.[traži se izvor]
Ivan je na kraju svrgnuo Filipa sa funkcije podigavši neverovatne optužbe za čarobnjaštvo i raskalašen život. Filip je uhapšen na Liturgiji u Uspenskom Sabornom hramu i zatvoren u prljavu keliju manastira Teofanije (Bogojavlenski), okovan lancima, sa teškom kragnom oko vrata, i nekoliko dana uzastopno je lišen hrane. Potom je premešten i zazidan u manastir Otaca (manastir Otroč) u Tveru. U novembru 1568. car je sazvao Sveti sinod, koji je zbacio Filipa. Godinu dana kasnije, 23. decembra 1569. godine, dva dana pre Božića zadavio ga je carski sluga Maljuta Skuratov u Otroču. Kao da je znao da mu se približava smrt, Filip je tri dana ranije zatražio da se pričesti.[4]
Posle njegovog mučeništva, monasi iz manastira Solovki tražili su dozvolu da prenesu telo Svetog Filipa u svoj manastir. Kada su otvorili grob, otkrili su da je telo arhijereja netruleno, i počela su da se javljaju razna isceljenja. Prenos njegovih posmrtnih ostataka iz Tvera u manastir Solovki obavljen je 1590. godine.[traži se izvor]
Patrijarh Nikon je 1652. godine nagovorio cara Aleksija da donese Filipove mošti u Moskvu, gde je kasnije iste godine bio proslavljen (proglašen za sveca). Njegovo sećanje se slavi tri puta godišnje.
Komemoracija kao svetitelj
uredi
Posle njegovog mučeništva, monasi iz manastira Solovcki tražili su dozvolu da prenesu telo Svetog Filipa u svoj manastir. Kada su otvorili grob, otkrili su da je telo arhijereja netruleno, i počela su da se javljaju razna isceljenja. Prenos njegovih ostataka iz Tvera u manastir Solovcki izvršen je 1590. godine.[traži se izvor]
Patrijarh Nikon je 1652. godine nagovorio cara Aleksija da donese Filipove mošti u Moskvu, gde je kasnije iste godine bio proslavljen (proglašen za sveca). Njegov spomen praznuje se tri puta godišnje[traži se izvor]:
- Njegov glavni praznik pada 9. januara (za one crkve koje prate tradicionalni julijanski kalendar, 9. januar pada 22. januara po savremenom gregorijanskom kalendaru).
- Praznik Prenosa njegovih moštiju praznuje se 3. jula (16. jula).
- 5. oktobra (18. oktobra) slavi se kao jedan od Arhijereja moskovskih. Proslavu posebnog dana (Sinaksisa) u čast svetih Petra, Aleksija i Jone kao „mitropolita i čudotvoraca sve Rusije“ ustanovio je patrijarh Jov 1596. godine. biti uključeni sa ostalima.
Napomene
uredi- Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.
Reference
uredi- ^ „Sveti Filip Moskovski | Srpska pravoslavna crkva [Zvanični sajt]”. www.spc.rs. Arhivirano iz originala 23. 01. 2022. g. Pristupljeno 19. 2. 2019.
- ^ S. Bulgakov, Handbook for Church Servers, January 9 Arhivirano 2008-05-09 na sajtu Wayback Machine, (Kharkov, 1900), p. 22
- ^ "Hieromartyr Philip, Metropolitan of Moscow and All Russia", Orthodox Church in America
- ^ "Hieromartyr Philip, Metropolitan of Moscow and All Russia", Orthodox Church in America
