Uneskov institut za celoživotno učenje

Uneskov institut za celoživotno učenje, skraćeno UIL (engl. UNESCO Institute for Lifelong Learning), i to je jedan od šest obrazovnih instituta Uneska. Institut uključuje neprofitno međunarodno istraživanje, obuke, informacije, dokumentaciju i izdavački centar o pismenosti, neformalnom obrazovanju, celoživotnom i učenju u trećem dobu^[1]. Povezujući obrazovna istraživanja, politiku i praksu u ovim oblastima, UIL daje poseban doprinos unapređenju pristupa učenju i poboljšanju okruženja i kvaliteta učenja za sve u svim regionima sveta^[2]. UIL pruža usluge pismenosti, neformalnog obrazovanja, obrazovanja odraslih i celoživotnog obrazovanja za države članice Uneska, nevladine organizacije i lokalne organizacije, ali i partnerima u civilnom društvu i privatnom sektoru. Čineći to, Institut je u uskoj saradnji sa sedištem u Parizu, sa terenskim kancelarijama Uneska u različitim zemljama, sa sestrinskim institutima i sa nacionalnim i međunarodnim partnerima^[3].

UIL se nalazi u Hamburgu u Nemačkoj. Skupština grada Hamburga Institutu pruža prostorije blizu Univerziteta, u istorijskoj vili, koja je sagrađena za magnata Alberta Balina. U februaru 2007. godine potpisan je sporazum o zemlji koji definiše uslove i zahteve pod kojima je Savezna republika Nemačka dlomaćin UIL-a^[4].

Istorija

UIL je osnovan 27. maja 1952. godine u Hamburgu kao fondacija pod nazivom Uneskov institut za obrazovanje (skraćeno UIP), od strane prvog direktora instituta, Valtera Merka.Zadaci UIP-a (današnjeg UIL-a) definisani su statutom iz 1952. godine: „Uspostaviti centralnu kancelariju u Nemačkoj za povezivanje između prosvetnih radnika iz različitih zemalja, bez predrasuda zbog nacionalnih, rasnih ili kulturnih razlika“. Institut je osnovan radi promovisanja međunarodnog razumevanja kroz obrazovanje. Institut se ubrzo specijalizovao za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje, sa fokusom na zemlje u razvoju^[5].

Celoživotno učenje

Izveštajem Uneskove komisije za obrazovanje iz 1972. godine, Edgara Fora, "Učiti biti"^[5], celoživotno učenje postalo je glavni fokus instituta. Tokom 1980-ih, institut je stekao međunarodnu reputaciju svojim radom na polju naknadne pismenosti.

Značajni događaji

1986: Prva panevropska konferencija o pismenosti

1997: Peta međunarodna konferencija o obrazovanju odraslih (KONFINTEA 5) - Usvajanje Hamburške deklaracije i dnevnog reda za budućnost, uspostavljanje mreže ALADIN (Dokumentacija i mreža za učenje odraslih)^[6]

Preimenovanje

Od 1. jula 2006. godine, pravni oblik instituta se promenio. Nemačka fondacija Uneskovog instituta za pedagogiju usklađena je sa međunarodnim pravnim statusom ostalih Uneskovih instituta i pretvorena u međunarodni institut. Promena imena u Uneskov institut za celoživotno učenje (UIL) rezultira izmenjenim tematskim fokusom^[5].

Misija

Misija UIL-a je da se pobrine da svi oblici obrazovanja i učenja - formalni, neformalni i informalni - budu prepoznati, vrednovani i dostupni za ispunjavanje potreba pojedinaca i zajednica širom sveta. UIL odgovara na ove zahteve i pomaže u suočavanju sa izazovima sa kojima je suočeno čovečanstvo (mir i demokratija, održivi razvoj i iskorenjivanje siromaštva, negovanje različitosti, borba sa HIV-om, zaštita životne sredine) istraživanjem, izgradnjom kapaciteta, umrežavanjem, publikacijama i tehničkim istraživanjima za države članice i nevladine organizacije i organizacije civilnog društva^[7].

Ciljevi i zadaci

Cilj instituta je da omogući obrazovanje - formalno, neformalno i informalno - svima u svetu. Pored analize i daljeg razvoja koncepata, metoda, političkih pristupa i socio-kulturnog konteksta obrazovanja, uključuje se i učešće u razvoju nacionalnih i lokalnih kapaciteta u zemljama članicama UNESKO-a, kao i promociju mreža i partnerstava. Drugi važan deo rada UIL-a je pokretanje i koordinacija istraživačkih projekata na saradnji^[8].

Istraživanje

Istraživanje UIL-a pokriva odgovarajuće koncepte, dobru praksu, povoljne uslove i inovativne pristupe u oblastima pismenosti, neformalnog obrazovanja, učenja odraslih i celoživotnog učenja u različitim kulturnim kontekstima, uključujući sve načine učenja (formalno, neformalno i informalno), sa pogledom na stvaranje okruženja za celoživotno učenje, stvaranje pismenih društava i izgradnju društava učenja. Sve istraživačke aktivnosti imaju za cilj promovisanje učenja odraslih i učenja tokom celog života i isticanje doprinosa učenju smanjenju siromaštva, održivom ljudskom razvoju, demokratiji i kritičkom mišljenju^[9].

Istraživanje je podeljeno u četiri oblasti: pismenost; celoživotno učenje; obrazovanje odraslih; Afrika.

Istraživački rad je uglavnom orijentisan na politiku i akciju. Istraživanje koje sprovodi Institut može biti u obliku pojedinačnih studija slučaja i zemalja, uporednih analiza, regionalnih i međuregionalnih sinteza, međunarodnih istraživanja, konceptualnih i pozicijskih radova, kooperativnih i zajedničkih istraga sa akademicima, partnerskim institucijama, vladama organizacije, nevladinim organizacijama itd^[10].

Specifična istraživačka pitanja i teme odnose se na sledeće:

Teorije i prakse pismenosti
Osnove celoživotnog učenja
Stvaranje pismenih društava
Stvaranje potporne politike i zakonodavnog okruženja / uslova za celoživotno učenje;
Stvaranje pismenog okruženja, posebno u multikulturalnim i višejezičnim okruženjima;
Integracija formalnog, neformalnog i informalnog obrazovanja: priznavanje, akreditacija i validacija neformalnog, informalnog i iskustvenog učenja; kvalifikacioni okviri;
Učenje odraslih za održivi razvoj sa fokusom na borbu protiv HIV-a, zaštitu životne sredine, demokratsko učešće, sprečavanje sukoba, kritično građanstvo i dobro upravljanje;
Rodno integrisanje u pismenost, neformalno obrazovanje, obrazovanje odraslih i tokom celog života sa fokusom na budžetiranje, praćenje i evaluaciju;
Razvoj pokazatelja koji su ravnopravni prema polovima i kulturi;
Uticaj pismenost, neformalnog obrazovanja i učenja odraslih^[11];

Trenutni projekti i mreže

Inicijativa pismenosti za osnaživanje - LIFE (Literacy Initiative for Empowerment)
Koordinacija šeste međunarodne konferencije o obrazovanju odraslih - KONFINTEA 6 (Conférence Internationale sur l’Education des Adultes)
Mreža ALADIN (Adult LeArning Documentation and Information Network)
Koordinacija Nedelje učenja odraslih širom sveta
Uska saradnja sa Udruženjem za razvoj obrazovanja u Africi - ADEA (Association for the Development of Education in Africa)^[12]
Agencija za upravljanje finansiranjem Federalnog ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke - BMBF (Bundesministerium für Bildung und Forschung) usmerena je na pismenost i osnovno obrazovanje^[13].

Spisak referenci

^ „UNESCO Institute for Lifelong Learning”. Pristupljeno 2. 1. 2020.
^ „Eldis”. Arhivirano iz originala 02. 01. 2020. g. Pristupljeno 2. 1. 2020.
^ „We make scholars”. Pristupljeno 2. 1. 2020.
^ Jarvis, Peter (1995). The Routledge International Handbook of Learning. New York: Routledge.
^ ^a ^b ^v Faure, E. (1972). Learning to be. Paris: UNESCO.
^ „ALADIN”. Arhivirano iz originala 23. 09. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2020.
^ „UNESCO”.
^ „50 Jahre UNESCO Institut für Pädagogik: auf dem Weg zu einer lernenden Welt”. UNESCO. Pristupljeno 2. 1. 2020.
^ „Recommendation on Adult Learning and Education” (PDF). 2015. Pristupljeno 2. 1. 2020.
^ „Nurturing the treasure: Vision and Strategy 2002-207”. UNESCO. Pristupljeno 2. 1. 2020.
^ „Literacy for all: making a difference”. UNESCO. Pristupljeno 2. 1. 2020.
^ „Lifelong learning” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 01. 2020. g. Pristupljeno 2. 1. 2020. Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
^ Martens, K. (2002). „Comparing governance of international organisations: the EU, the OECD and educational policy”. TransState Working Papers. University of Bremen.

Spoljašnje veze

[1] „UNESCO Institute for Lifelong Learning”. Pristupljeno 2. 1. 2020.

[2] „Eldis”. Arhivirano iz originala 02. 01. 2020. g. Pristupljeno 2. 1. 2020.

[3] „We make scholars”. Pristupljeno 2. 1. 2020.

[4] Jarvis, Peter (1995). The Routledge International Handbook of Learning. New York: Routledge.

[:0-5] v Faure, E. (1972). Learning to be. Paris: UNESCO.

[6] „ALADIN”. Arhivirano iz originala 23. 09. 2019. g. Pristupljeno 2. 1. 2020.

[7] „UNESCO”.

[8] „50 Jahre UNESCO Institut für Pädagogik: auf dem Weg zu einer lernenden Welt”. UNESCO. Pristupljeno 2. 1. 2020.

[9] „Recommendation on Adult Learning and Education” (PDF). 2015. Pristupljeno 2. 1. 2020.

[10] „Nurturing the treasure: Vision and Strategy 2002-207”. UNESCO. Pristupljeno 2. 1. 2020.

[11] „Literacy for all: making a difference”. UNESCO. Pristupljeno 2. 1. 2020.

[12] „Lifelong learning” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 01. 2020. g. Pristupljeno 2. 1. 2020. Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)

[13] Martens, K. (2002). „Comparing governance of international organisations: the EU, the OECD and educational policy”. TransState Working Papers. University of Bremen.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]