Turkmenistan

Turkmenistan
*Türkmenistan* (turkmenski)
Түркменистан (turkmenski)
Turkmenistan; Türkmenistan (turkmenski) Түркменистан (turkmenski)
	Zastava Grb
	Himna: Химна независне, неутралне, државе Туркменистана; Garaşsyz, bitarap, Türkmenistanyň döwlet gimni
Glavni grad	Ašhabad
Službeni jezik	turkmenski
Vladavina
Oblik države	Predsednička republika pod totalitarnom diktaturom
— Predsednik	Serdar Berdimuhamedov
— Potpredsednik	Rašit Meredov
— Predsedavajući Medžlisa	Gulšat Mamedova
Istorija
Nezavisnost	od Sovjetskog Saveza
— proglašena	27. oktobar 1991.
— priznata	8. decembar 1991.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	488.100 km2 (52)
— voda (%)	4,9
Stanovništvo	‍
— 2014.	5.171.943 (117)
— gustina	9,9 st./km2 (208.)
Privreda
BDP / PKM	≈ 2016
— ukupno	$93,271 milijardi (86.)
— po stanovniku	$17.072
Valuta	Manat
— kod valute	TMM
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +5
Internet domen	‍.tm‍
Pozivni broj	+993

Turkmenistan (turkmenski: Türkmenistan, Түркменистан), poznata i kao Turkmenija, je država u centralnoj Aziji^[10]. Graniči se sa Avganistanom, Iranom, Kazahstanom, Uzbekistanom i izlazi na Kaspijsko more.

Istorija

Teritorija Turkmenistana ima dugu i promenljivu istoriju, jer su armije raznih carstava prolazile kroz ovu zemlju na putu ka poželjnijim teritorijama.

Aleksandar Veliki je osvojio teritoriju u 4. veku pre nove ere, na svom putu ka Indiji. Nakon 150 godina, Persijsko carstvo je postavilo svoju prestonicu u Nisi, oblasti koja se nalazi u predgrađima današnjeg Ašhabada. U 7. veku nove ere, Arapi su osvojili region, i sa sobom doneli islam i bliskoistočnu kulturu. Otprilike u ovo doba je uspostavljen čuveni Put svile kao glavna trgovačka ruta između Azije i Evrope.

Oblast Turkmenistana je uskoro postala poznata kao prestonica Velikog Horasana kada je kalif Al-Mamun premestio svoju prestonicu u Merv.

Sredinom 11. veka, moćni Turci Seldžuci su skoncentrisali svoju snagu u teritoriji Turkmenistana u pokušaju da se prošire u Avganistan. Carstvo Seldžuka se srušilo u drugoj polovini 12. veka, i Turkmeni su izgubili svoju nezavisnost kada je Džingis-kan preuzeo kontrolu nad Kaspijskim morem na svom putu na zapad. U narednih sedam vekova, Turkmeni su živeli pod raznim carstvima i vodili konstantne među-plemenske ratove.

Do 1894. carska Rusija je preuzela kontrolu nad Turkmenistanom. Oktobarska revolucija 1917. i politički nemiri koji su usledili doveli su do proglašenja Turkmenske Sovjetske Socijalističke Republike kao jedne od 15 republika Sovjetskog Saveza 1925. godine. U ovo vreme su formirane moderne granice Turkmenistana.

Godine 1991, raspadom Sovjetskog Saveza, Turkmenistan je postao nezavisan. Bivši komunistički vođa, Saparmurat Nijazov, je ostao na vlasti sve do svoje smrti 2006. godine.

Politika

Doživotni predsednik Saparmurat Nijazov, bivši birokrata komunističke partije Sovjetskog Saveza, je vladao Turkmenistanom od 1985, kada je postao vođa lokalnog ogranka komunističke partije. Držao je apsolutnu kontrolu nad zemljom, toliko da je ceo državni budžet išao preko njegovih privatnih računa. Predsednikova Demokratska partija Turkmenistana (bivši komunisti), je jedina zakonom dozvoljena stranka, pa je opozicija u ilegali. Turkmenistanom dominira sveprožimajući kult ličnosti koji uzdiže predsednika Nijazova kao Turkmenbaši ("vođa svih Turkmena"). Njegov lik je oslikan po celoj državi, od novčanica do flaša votke. Logo turkmenske nacionalne televizije je njegov profil. Dve knjige koje je on napisao su obavezna lektira u školama, auto-klubovima i domovima. Institucije koje ne mogu biti nazvane po njemu su nazvane po njegovoj majci. Svi satovi moraju da nose njegov lik na sebi. Divovska pozlaćena statua, visoka 15 m, stoji na rotirajućem postolju, tako da je licem uvek okrenuta prema suncu, i baca svetlo na prestonicu. Nijazov je inače veoma nizak, ima jedva 150 cm.

Među Turkmenima je popularan slogan "Halk! Watan! Türkmenbashi!" što znači „Narod! Otadžbina! Vođa!" i podseća na nacistički slogan "Ein Volk, ein Reich, ein Führer" (Jedan narod, jedna država, jedan vođa). Nijazov je napisao novu turkmensku himnu/odu samom sebi. Nacionalnu himnu/odu je osudilo nekoliko međunarodnih grupa koje se bave zaštitom ljudskih prava, jer njen tekst ohrabruje progon homoseksualaca.

Strane kompanije koje žele da eksploatišu velike izvore prirodnog gasa Turkmenistana su sarađivale sa Nijazovim. Njegovu knjigu Ruhnama, koja se u Turkmenistanu poštuje gotovo kao sveto pismo, su upravo zbog ovog razloga strani industrijalci preveli na mnoge jezike, uključujući poljski, mađarski i bantu.

Ljudska prava

Pitanja ljudskih prava u Turkmenistanu kao autoritarnoj državi, uključuju i pitanja verskih sloboda.^[11] Prema Forumu 18, uprkos međunarodnom pritisku, vlasti pažljivo motre na sve religijske grupe, a pravni okvir je toliko stegnut da se mnoge grupe odlučuju na delovanje u podzemlju umesto da prolaze kroz sve službene procese koji deluju poput barijera. Pristalice protestantizma su pogođene, kao i grupe poput Jehovinih svedoka i Hare Krišne. Pripadnicima Hare Krišne nije dopušteno da traže donacije na glavnom aerodromu.

Prema Svetskom indeksu slobode štampe Reportera bez granica za 2005, Turkmenistan ima treće po redu najlošije uslove za slobodu štampe u svetu. Nikome nije dopušteno da opisuje predsednika ili njegovu porodicu u negativnom svetlu. Takođe, nije dopušteno pominjanje da je predsednik veoma nizak čovek, niti da nosi tupe.

Administrativna podela

Turkmenistan je administrativno podeljen na 5 pokrajina ili vilajeta (welayat) i jedan nezavisni grad, Ašhabad.

Ime	ISO 3166-2	Glavni grad	Površina^[12]	Stanovništvo (2005)^[12]	Ključ
Grad Ašhabad	/	Ašhabad	470 km²	871.500	/
Pokrajina Ahal	TM-A	Anau	97.160 km²	939.700	1
Pokrajina Balkan	TM-B	Balkanabat	139.270 km²	553.500	2
Pokrajina Dašoguz	TM-D	Dašoguz	73.430 km²	1.370.400	3
Pokrajina Lebap	TM-L	Turkmenabat	93.730 km²	1.334.500	4
Pokrajina Mari	TM-M	Mari	87.150 km²	1.480.400	5

Geografija

Mapa Turkmenistana

Položaj

Države sa kojima se Turkmenistan graniči su: Kazahstan, Uzbekistan, Avganistan i Iran. Površina države iznosi 491.210 km².

Geologija i reljef

90% zemlje pokriva pustinja Karakum. Središtem zemlje dominiraju depresija Turan i pustinja Karakum koje su mahom ravničarske. Planinski venac Kopet Dag duž jugozapadne granice dostiže 2.912 m. Turkmenske balkanske planine na dalekom zapadu i venac Kugitang na dalekom istoku su jedina ostala primetna uzvišenja.

Vode

Neke od reka su Amu Darja, Murgap, i Hari Rud.

Flora i fauna

Klima

Klime je suptropska, pustinjska, sa malo padavina. Zime su blage i suve, uz najviše padavina između januara i maja. Najveće padavine su u vencu Kopetdag.

Među ostalim značajnijim gradovima su: Turkmenbaši (ranije Krasnovodsk) i Dašoguz.

Privreda

Polovina navodnjene zemlje je pod pamukom, što Turkmenistan čini desetim najvećim proizvođačem u svetu; Turkmenistan poseduje 5. po redu najveće rezerve prirodnog gasa kao i značajne rezerve nafte. Godine 1994, Rusija je odbila da izvozi turkmenski gas na tržišta sa čvrstom valutom, a uz to su se gomilali dugovi glavnih potrošača u bivšem Sovjetskom Savezu. Ovo je doprinelo oštrom padu industrijske proizvodnje, i dovelo je do prelaska iz budžetskog suficita do blagog deficita.

Turkmenistan je oprezno prišao ekonomskoj reformi, u nadi da će prodajom gasa i pamuka održati svoju neefikasnu privredu. Privatizacija je ograničena. Između 1998. i 2002, Turkmenistan je patio od hroničnog nedostatka adekvatnih izvoznih ruta za prirodni gas, i od obaveza na osnovu velikog kratkoročnog spoljnjeg duga. Istovremeno je, međutim, vrednost ukupnog izvoza izrazito porasla usled viših međunarodnih cena nafte i gasa. Ekonomska očekivanja u bliskoj budućnosti su obeshrabrujuća usled raširenog siromaštva i tereta stranog duga.

Predsednik Nijazov je protraćio veliki deo bogatstva svoje zemlje na slavljenje samog sebe. Gradovi, Ašhabad posebno, su znatno renovirani, dok se ljudi izvan prestonice bore sa siromaštvom. Nijazov je obećao besplatnu vodu, struju i gas; međutim, nestašice su česte.

Stanovništvo

Turkmen u tradicionalnoj odeći, oko 1905—1915.

Većina građana Turkmenistana su Turkmeni.^[13]

Etnički sastav

Procena za 2006. godinu govori o 4.899.000 stanovnika, od čega na Turkmene^[14] otpada 3.936.000. Ostali narodi (ima ih 40) su: Uzbeci (443.000); Rusi (141.000); Kazasi (126.000); Tatari (50.000); Azeri (49.000); Beludži (40.000); Jermeni (20.000); Ukrajinci (12.000); Iranci (11.000); Lezgini (11.000). Manje od 10.000 broje: Karakalpaci (5.500); Tadžici (4.300); Belorusi (4.000); Korejci (3.500); Kurdi (2.900); Baškiri (2.600); Čuvaši (2.400); Nemci (2.200); Oseti (1.900); Paštuni (1.800); Moldavci (1.700); Mordvini (1.700); Braguji (1.600); Darginci (1.600); Lakci (1.600); Ujguri (1.400); Gruzini (1.000); Čečeni (700); Kirgizi (700); Poljaci (700); Avari (600); Bugari (600); Istočni Čeremisi (500); Grci (500); Jevreji (500); Letonci (300); Litvanci (200); Tabasarani (200); Udi (20).

Turkmenski je službeni jezik, mada je ruski i dalje u širokoj upotrebi kao „jezik među-etničke komunikacije“ (po ustavu iz 1992). Ime Turkmen verovatno potiče iz perioda kad su Rusi prvi put sreli ovaj narod, a znači verovatno Tūrk-men, ili „Ja sam Turk“ (Tūrk).

Obrazovanje je univerzalno i obavezno kroz sekundarni nivo, čija je ukupna dužina nedavno smanjena sa 11 na 9 godina.

Kultura

Sport

Prvu medalju za Turkmenistan na Olimpijskim igrama je osvojila dizačica tegova Polina Gurjeva. Osvojila je srebrnu medalju u kategoriji do 59 kilograma u Tokiju 2020. godine.^[15]

Vidi još

Reference

^ „Turkmenistan's Constitution of 2008” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 15. 5. 2019. g. Pristupljeno 17. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^
*Gore, Hayden (2007). „Totalitarianism: The Case of Turkmenistan” (PDF). Human Rights & Human Welfare. Denver: Josef Korbel School of International Studies (Human Rights in Russia and the Former Soviet Republics): 107—116. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 2. 2020. g. Pristupljeno 29. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
- Williamson, Hugh (24. 3. 2022). „The internet is crucial”. Human Rights Watch. Arhivirano iz originala 4. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. „Turkmenistan stands out as a totalitarian state. It gives absolutely no scope to dissident opinions and independent media. The regime censors the internet heavily.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
- Horák, Slavomír; Šír, Jan (mart 2009). Dismantling totalitarianism?: Turkmenistan under Berdimuhamedow (PDF). Washington, D.C.: Paul H. Nitze School of Advanced International Studies. ISBN 9789185937172. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 8. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
- „Turkmenistan: New president, old ideas”. Eurasianet. 15. 3. 2022. Arhivirano iz originala 15. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
- „Nations in Transit: Turkemistan”. Freedom House. 2016. Arhivirano iz originala 23. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
- Stronski, Paul (30. 1. 2017). „Turkmenistan at Twenty-Five: The High Price of Authoritarianism” (PDF). Washington, D.C.: Carnegie Endowment for International Peace. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 1. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „"Turkmenistan is the motherland of Neutrality" is the motto of 2020 | Chronicles of Turkmenistan”. En.hronikatm.com. 28. 12. 2019. Arhivirano iz originala 8. 6. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Turkmen parliament places Year 2020 under national motto "Turkmenistan – Homeland of Neutrality" – tpetroleum”. Turkmenpetroleum.com. 29. 12. 2019. Arhivirano iz originala 8. 6. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Gosudarstvennый komitet Turkmenistana po statistike : Informaciя o Turkmenistane: O Turkmenistane Arhivirano 7 januar 2012 na sajtu Wayback Machine : Turkmenistan — odna iz pяti stran Centralьnoй Azii, vtoraя sredi nih po ploщadi (491,21 tыsяč km2), raspoložen v юgo-zapadnoй časti regiona v zone pustыnь, severnee hrebta Kopetdag Turkmeno-Horasanskoй gornoй sistemы, meždu Kaspiйskim morem na zapade i rekoй Amudarья na vostoke.
^ World Population Prospects, Table A.1 [http://www.un.org/esa/population/publications/wpp. 2008/wpp. 2008_text_tables.pdf
^ „"Ilat ýazuwy — 2022": Türkmenistanyň ilaty 7 million 57 müň 841 adama deň boldy | Jemgyýet”. avgust 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Turkmenistan)”. IMF.org. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Pristupljeno 14. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (na jeziku: engleski). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 9. 2022. g. Pristupljeno 8. 9. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 04. 2014.
^ „Turkmenistan”. 3. 8. 2022. Arhivirano iz originala 10. 1. 2021. g. Pristupljeno 10. 8. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b Statistical Yearbook of Turkmenistan 2000–2004, National Institute of State Statistics and Information of Turkmenistan, Ashgabat, 2005.
^ „The results of census in Turkmenistan | Chronicles of Turkmenistan”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Dual Citizenship”. Ashgabat: U.S. Embassy in Turkmenistan. Arhivirano iz originala 23. 5. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Turkmenistan osvojio prvu olimpijsku medalju u istoriji”. sport.avaz. Pristupljeno 27. 7. 2021.

Literatura

Unknown Sands: Journeys Around the World's Most Isolated Country Džon Kropf
Brummel, Paul (2006). Bradt Travel Guide: Turkmenistan. Bradt Travel Guides. ISBN 978-1-84162-144-9.
Abazov, Rafis (2005). Historical Dictionary of Turkmenistan. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5362-1.
Clammer, Paul; Kohn, Michael; Mayhew, Bradley (2014). Lonely Planet Guide: Central Asia. Lonely Planet. ISBN 978-1-74179-953-8.
Hopkirk, Peter (1992). The Great Game: The Struggle for Empire in Central Asia. Kodansha International. ISBN 978-1-56836-022-5.
Blackwell, Carole (2001). Tradition and Society in Turkmenistan: Gender, Oral Culture and Song. Routledge. ISBN 978-0-7007-1354-7.
Kaplan, Robert (2001). Eastward to Tartary: Travels in the Balkans, the Middle East, and the Caucasus. Vintage. ISBN 978-0-375-70576-2.
Kropf, John (2006). Unknown Sands: Journeys Around the World's Most Isolated Country. Dusty Spark Publishing. ISBN 978-0-9763565-1-6.
Rall, Ted (2006). Silk Road to Ruin: Is Central Asia the New Middle East?. NBM Publishing. ISBN 978-1-56163-454-5.
Rasizade, Alec (2003). Turkmenbashi and his Turkmenistan. = Contemporary Review (Oxford), October 2003. . 283 (1653): 197—206 https://web.archive.org/web/20070106030453/http://www.highbeam.com/doc/1G1-110266765.html. Arhivirano iz originala 06. 01. 2007. g. Pristupljeno 20. 02. 2019. Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).]
Theroux, Paul (28. 05. 2007). „The Golden Man: Saparmurat Niyazov's reign of insanity.”. The New Yorker.
Vilmer, Jean-Baptiste (2009). Turkménistan (na jeziku: French). Editions Non Lieu. ISBN 978-2352700685.

Spoljašnje veze

Vlada Turkmenistana
„Turkmenistan”. The World Factbook (2025 izd.). Central Intelligence Agency.
Modern Turkmenistan photos
Turkmenistan
Turkmenistan na sajtu Curlie (jezik: engleski)
Turkmenistan profile from the BBC News
Turkmenistan (Vikiatlas)
Key Development Forecasts for Turkmenistan
Chief of State and Cabinet Members
Tourism Committee of Turkmenistan
"Chronicles of Turkmenistan". Publication of Turkmen Initiative for Human Rights. Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2015)
Official photo gallery from Turkmenistan and Ashgabat
daily news and analysis in Turkish English and Turkmen Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2015)

[constitution-1] „Turkmenistan's Constitution of 2008” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 15. 5. 2019. g. Pristupljeno 17. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[2] *Gore, Hayden (2007). „Totalitarianism: The Case of Turkmenistan” (PDF). Human Rights & Human Welfare. Denver: Josef Korbel School of International Studies (Human Rights in Russia and the Former Soviet Republics): 107—116. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 2. 2020. g. Pristupljeno 29. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Williamson, Hugh (24. 3. 2022). „The internet is crucial”. Human Rights Watch. Arhivirano iz originala 4. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. „Turkmenistan stands out as a totalitarian state. It gives absolutely no scope to dissident opinions and independent media. The regime censors the internet heavily.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Horák, Slavomír; Šír, Jan (mart 2009). Dismantling totalitarianism?: Turkmenistan under Berdimuhamedow (PDF). Washington, D.C.: Paul H. Nitze School of Advanced International Studies. ISBN 9789185937172. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 8. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

„Turkmenistan: New president, old ideas”. Eurasianet. 15. 3. 2022. Arhivirano iz originala 15. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

„Nations in Transit: Turkemistan”. Freedom House. 2016. Arhivirano iz originala 23. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Stronski, Paul (30. 1. 2017). „Turkmenistan at Twenty-Five: The High Price of Authoritarianism” (PDF). Washington, D.C.: Carnegie Endowment for International Peace. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 1. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[3] Williamson, Hugh (24. 3. 2022). „The internet is crucial”. Human Rights Watch. Arhivirano iz originala 4. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. „Turkmenistan stands out as a totalitarian state. It gives absolutely no scope to dissident opinions and independent media. The regime censors the internet heavily.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] Horák, Slavomír; Šír, Jan (mart 2009). Dismantling totalitarianism?: Turkmenistan under Berdimuhamedow (PDF). Washington, D.C.: Paul H. Nitze School of Advanced International Studies. ISBN 9789185937172. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 8. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[5] „Turkmenistan: New president, old ideas”. Eurasianet. 15. 3. 2022. Arhivirano iz originala 15. 3. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[6] „Nations in Transit: Turkemistan”. Freedom House. 2016. Arhivirano iz originala 23. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[7] Stronski, Paul (30. 1. 2017). „Turkmenistan at Twenty-Five: The High Price of Authoritarianism” (PDF). Washington, D.C.: Carnegie Endowment for International Peace. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 1. 2022. g. Pristupljeno 4. 5. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[3] „"Turkmenistan is the motherland of Neutrality" is the motto of 2020 | Chronicles of Turkmenistan”. En.hronikatm.com. 28. 12. 2019. Arhivirano iz originala 8. 6. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[4] „Turkmen parliament places Year 2020 under national motto "Turkmenistan – Homeland of Neutrality" – tpetroleum”. Turkmenpetroleum.com. 29. 12. 2019. Arhivirano iz originala 8. 6. 2020. g. Pristupljeno 26. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[5] Gosudarstvennый komitet Turkmenistana po statistike : Informaciя o Turkmenistane: O Turkmenistane Arhivirano 7 januar 2012 na sajtu Wayback Machine : Turkmenistan — odna iz pяti stran Centralьnoй Azii, vtoraя sredi nih po ploщadi (491,21 tыsяč km2), raspoložen v юgo-zapadnoй časti regiona v zone pustыnь, severnee hrebta Kopetdag Turkmeno-Horasanskoй gornoй sistemы, meždu Kaspiйskim morem na zapade i rekoй Amudarья na vostoke.

[6] World Population Prospects, Table A.1 [http://www.un.org/esa/population/publications/wpp. 2008/wpp. 2008_text_tables.pdf

[7] „"Ilat ýazuwy — 2022": Türkmenistanyň ilaty 7 million 57 müň 841 adama deň boldy | Jemgyýet”. avgust 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[IMFWEO.TM-8] „World Economic Outlook Database, October 2023 Edition. (Turkmenistan)”. IMF.org. International Monetary Fund. 10. 10. 2023. Pristupljeno 14. 10. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[HDI-9] „Human Development Report 2021/2022” (PDF) (na jeziku: engleski). United Nations Development Programme. 8. 9. 2022. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 9. 2022. g. Pristupljeno 8. 9. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[10] „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 04. 2014.

[11] „Turkmenistan”. 3. 8. 2022. Arhivirano iz originala 10. 1. 2021. g. Pristupljeno 10. 8. 2022. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[yb2005-12] Statistical Yearbook of Turkmenistan 2000–2004, National Institute of State Statistics and Information of Turkmenistan, Ashgabat, 2005.

[13] „The results of census in Turkmenistan | Chronicles of Turkmenistan”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2016. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[usembassy-14] „Dual Citizenship”. Ashgabat: U.S. Embassy in Turkmenistan. Arhivirano iz originala 23. 5. 2020. g. Pristupljeno 23. 5. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[15] „Turkmenistan osvojio prvu olimpijsku medalju u istoriji”. sport.avaz. Pristupljeno 27. 7. 2021.

[10]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

Turkmenistan Türkmenistan (turkmenski) Түркменистан (turkmenski)
Zastava Grb
Himna: Химна независне, неутралне, државе Туркменистана Garaşsyz, bitarap, Türkmenistanyň döwlet gimni

Glavni grad	Ašhabad
Službeni jezik	turkmenski^[1]
Vladavina
Oblik države	Predsednička republika pod totalitarnom diktaturom^[2]
— Predsednik	Serdar Berdimuhamedov
— Potpredsednik	Rašit Meredov
— Predsedavajući Medžlisa	Gulšat Mamedova
Istorija
Nezavisnost^[3]^[4]	od Sovjetskog Saveza
— proglašena	27. oktobar 1991.
— priznata	8. decembar 1991.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	488.100^[5] km² (52)
— voda (%)	4,9
Stanovništvo	‍
— 2014.^[6]^[7]	5.171.943 (117)
— gustina	9,9 st./km² (208.)
Privreda
BDP / PKM	≈ 2016
— ukupno	$93,271 milijardi^[8]^[9] (86.)
— po stanovniku	$17.072
Valuta	Manat
— kod valute	`TMM`
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +5
Internet domen	‍.tm‍
Pozivni broj	`+993`