Tuga
Tuga (ili žalost) je primarna emocija koja se javlja kao reakcija na gubitak nečeg dragocenog, važnog, čemu pojedinac pridaje poseban značaj. Prema psihoanalizi, žalost je normalan odgovor na gubitak voljenog objekta. Za tugu je karakteristično bolno neraspoloženje, prolazni prekid interesovanja za spoljašnji svet, gubitak sposobnosti za ljubav, bezvoljnost. Na planu ponašanja, žalost se manifestuje u usporenom hodu, odsustvu gestikulacije, tihom i monotonom govoru, izbegavanju kontakata i sl. Plakanje može biti pokazatelj tuge.[1]
Tuga je jedna od šest osnovnih emocija koje opisuje Pol Ekman, zajedno sa srećom, besom, iznenađenjem, strahom i gađenjem.[2]:271–4
Detinjstvo
uredi_-_BEIC_6363533.jpg)
Tuga je uobičajeno iskustvo u detinjstvu. Ponekad tuga može dovesti do depresije. Neke porodice mogu imati (svesno ili nesvesno) pravilo da tuga „nije dozvoljena“,[3] ali Robin Skiner je sugerisao da to može da izazove probleme, tvrdeći da kada se tuga „zakloni“, ljudi mogu postati plitki i manični.[4]:33; 36 Pedijatar T. Beri Brazelton sugeriše da priznavanje tuge može olakšati porodicama da se bave ozbiljnijim emocionalnim problemima.[5]:46; 48
Tuga je deo normalnog procesa odvajanja deteta od rane simbioze sa majkom i osamostaljivanja. Svaki put kada se dete malo više odvoji, moraće da se nosi sa malim gubitkom. Ako majka ne može da dozvoli manju žalost koja je uključena, dete možda nikada neće naučiti kako da se samo nosi sa tugom.[4]:158–9 Brazelton tvrdi da previše oraspoloženja deteta obezvređuje emociju tuge za njih;[5]:52 a Selma Frejberg sugeriše da je važno poštovati pravo deteta da doživi gubitak u potpunosti i duboko.[6]
Margaret Maler je takođe videla sposobnost osećanja tuge kao emocionalno dostignuće, za razliku od, na primer, odvraćanja od nje kroz nemirnu hiperaktivnost.[7] D. V. Vinikot je na sličan način video u tužnom plakanju psihološki koren vrednih muzičkih iskustava u kasnijem životu.[8]
Neuroanatomija
urediO neuronauci tuge sprovedeno je znatno istraživanje.[9] Prema American Journal of Psychiatry, utvrđeno je da je tuga povezana sa „povećanjem bilateralne aktivnosti u blizini srednjeg i zadnjeg temporalnog korteksa, bočnog malog mozga, malog mozga, srednjeg mozga, putamena i kaudata“.[10] Hoze V. Pardo, M.D i Ph.D, vodi istraživački program iz kognitivne neuronauke. Koristeći pozitronsku emisionu tomografiju (PET) Pardo i njegove kolege uspeli su da izazovu tugu kod sedam normalnih muškaraca i žena tražeći od njih da razmišljaju o tužnim stvarima. Oni su primetili povećanu moždanu aktivnost u bilateralnom inferiornom i orbitofrontalnom korteksu.[11] U studiji koja je izazvala tugu kod ispitanika prikazivanjem emocionalnih filmskih klipova, osećaj je bio u korelaciji sa značajnim povećanjem regionalne moždane aktivnosti, posebno u prefrontalnom korteksu, u regionu zvanom Brodmanova oblast 9 i talamusu. Značajno povećanje aktivnosti je takođe primećeno u bilateralnim prednjim temporalnim strukturama.[12][13][14][15]
Mehanizmi suočavanja
uredi
Ljudi se nose sa tugom na različite načine, i to je važna emocija jer pomaže da se motivišu ljudi da se izbore sa svojom situacijom. Neki mehanizmi suočavanja uključuju: dobijanje društvene podrške i/ili provođenje vremena sa kućnim ljubimcem,[16] pravljenje liste ili angažovanje u nekoj aktivnosti za izražavanje tuge.[17] Neki pojedinci, kada se osećaju tužno, mogu se isključiti iz društvenog okruženja, kako bi odvojili vreme da se oporave od tog osećaja.
Biti pažljiv prema nečijoj tuzi i strpljiv prema njoj može takođe biti način da ljudi uče kroz samoću;[18] dok emocionalna podrška koja pomaže ljudima da ostanu sa svojom tugom može biti od dodatne pomoći.[4]:164 Takav pristup je podstaknut osnovnim verovanjem da gubitak (kada se oseća svim srcem) može dovesti do novog osećaja života i ponovnog angažovanja sa spoljnim svetom.[19]
Zenična empatija
urediVeličina zenice može biti pokazatelj tuge. Tužan izraz lica sa malim zenicama se ocenjuje kao intenzivniji kako se veličina zenice smanjuje.[20] Veličina zenice posmatrača takođe odražava ovo i postaje manja kada gleda tužna lica sa malim zenicama. Ne postoji paralelni efekat kada ljudi gledaju neutralne, srećne ili ljute izraze lica.[20] Veći stepen u kome se zenice neke osobe ogledaju u drugom, predviđa veće učešće neke osobe na empatiji.[21] Kod poremećaja kao što su autizam i psihopatija, izrazi lica koji predstavljaju tugu mogu biti suptilni, što može pokazati potrebu za više nejezičkom situacijom koja bi uticala na njihov nivo empatije.[21]
Vokalni izraz
urediPrema DIPR naučniku Svati Džoharu,[22]:VII tuga je emocija „identifikovana trenutnim govornim dijalogom i sistemima za obradu“.[22]:12 Merenja za razlikovanje tuge od drugih emocija u ljudskom glasu uključuju kvadratnu sredinu (RMS) energije, tišine među rečima i brzina govora.[23] To se saopštava uglavnom snižavanjem srednje vrednosti i varijabilnosti osnovne frekvencije (f0), osim što je povezano sa nižim intenzitetom glasa, i sa smanjenjem f0 tokom vremena.[24][25] Džohar tvrdi da, „kada je neko tužan, proizvodi se spor, niski govor sa slabom visokom audio frekvencijom”. Slično tome, „nisko energetsko stanje tuge se pripisuje sporom tempu, manjoj brzini govora i srednjoj visini tona“.[22]:10; 13
Tuga je, kako navodi Klaus Šerer, jedna od „najbolje prepoznatljivih emocija u ljudskom glasu“, iako je „generalno nešto niža od izraza lica“. U studiji Šerera, otkriveno je da je u zapadnim zemljama tuga imala 79% tačnosti za prepoznavanje lica i 71% za vokalne inidikacije, dok su u nezapadnim zemljama rezultati bili 74% i 58%.[26]
Kulturna istraživanja
urediTokom renesanse, Edmund Spenser u The Faerie Queene podržava tugu kao marker duhovne posvećenosti.[27]
U Gospodaru prstenova, tuga se razlikuje od nesreće,[28] da bi se ilustrovalo Tolkinovo preferiranje tužne, ali utvrđene odlučnosti, za razliku od onoga što je on video kao plića iskušenja bilo očaja ili nade.[29]
Julija Kristeva je smatrala da su „raznovrsnost raspoloženja, raznolikost u tuzi, prefinjenost u tuzi ili žalosti otisak čovečanstva koje sigurno nije trijumfalno već suptilno, spremno za borbu i kreativno“.[30]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Jellesma, F.C.; Vingerhoets, Ad J.J.M. (1. 1. 2012). „Crying in Middle Childhood: A Report on Gender Differences”. Sex Roles. 67 (7): 412—21. PMC 3432210
. PMID 22962516. doi:10.1007/s11199-012-0136-4.
- ^ Goleman, Daniel (1996). Emotional Intelligence. London, United Kingdom. Arhivirano iz originala 2018-06-21. g. Pristupljeno 2018-06-21.
- ^ Masman, Karen (21. 7. 2010). The Uses of Sadness: Why Feeling Sad is No Reason Not to be Happy. Allen & Unwin. str. 8. ISBN 9781741757576.
- ^ a b v Skynner, Robin; Cleese, John (1994). Families and How to Survive Them.
- ^ a b Brazelton, T. Berry (1992). To Listen to a Child.
- ^ Fraiberg, Selma H. (1987). The Magic Years. New York, United States. str. 274.
- ^ Mahler, Margaret S.; Pine, Fred; Bergman, Annl (1975). The Psychological Birth of the Human Infant: Symbiosis and Individuation
. London, United Kingdom. str. 92. ISBN 9780465066599.
- ^ Winnicott, D.W. (1973). The Child, the Family, and the Outside World. United Kingdom: Penguin Books. str. 64.
- ^ Arias, Juan A.; Williams, Claire; Raghvani, Rashmi; Aghajani, Moji; Baez, Sandra; Belzung, Catherine; Booij, Linda; Busatto, Geraldo; Chiarella, Julian; Fu, Cynthia HY; Ibanez, Agustin; Liddell, Belinda J.; Lowe, Leroy; Penninx, Brenda W.J.H.; Rosa, Pedro; Kemp, Andrew H. (april 2020). „The neuroscience of sadness: A multidisciplinary synthesis and collaborative review”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews. 111: 199—228. PMID 32001274. doi:10.1016/j.neubiorev.2020.01.006 .
- ^ Lane, R.D.; Reiman, E.M.; Ahern, G.L.; Schwartz, G.E.; Davidson, R.J. (jul 1997). „Neuroanatomical Correlates of Happiness, Sadness, and Disgust”. American Journal of Psychiatry. 154 (7): 926—33. PMID 9210742. doi:10.1176/ajp.154.7.926 .
- ^ Pardo, J.V.; Pardo, P.J.; Raichle, M.E. (maj 1993). „Neural correlates of self-induced dysphoria”. American Journal of Psychiatry. 150 (5): 713—9. PMID 8480815. doi:10.1176/ajp.150.5.713.
- ^ George, M.S.; Ketter, T.A.; Parekh, J.I.; Horwitz, B.; Herscovitch, P.; Post, R.M. (mart 1995). „Brain activity during transient sadness and happiness in healthy women”. American Journal of Psychiatry. 152 (3): 341—51. CiteSeerX 10.1.1.468.2440 . PMID 7864258. doi:10.1176/ajp.152.3.341.
- ^ „Robert Plutchik's Psychoevolutionary Theory of Basic Emotions” (PDF). Adliterate.com. Arhivirano (PDF) iz originala 2017-06-09. g. Pristupljeno 2017-06-05.
- ^ Jonathan Turner (1. 6. 2000). On the Origins of Human Emotions: A Sociological Inquiry Into the Evolution of Human Affect . Stanford University Press. str. 76. ISBN 978-0-8047-6436-0. Pristupljeno 9. 1. 2019.
- ^ Atifa Athar; M. Saleem Khan; Khalil Ahmed; Aiesha Ahmed; Nida Anwar (jun 2011). „A Fuzzy Inference System for Synergy Estimation of Simultaneous Emotion Dynamics in Agents”. International Journal of Scientific & Engineering Research. 2 (6). Arhivirano iz originala 2016-11-12. g. Pristupljeno 2019-01-09.
- ^ Bos, E.H.; Snippe, E.; de Jonge, P.; Jeronimus, B.F. (2016). „Preserving Subjective Wellbeing in the Face of Psychopathology: Buffering Effects of Personal Strengths and Resources”. PLOS ONE. 11 (3): e0150867. Bibcode:2016PLoSO..1150867B. PMC 4786317 . PMID 26963923. doi:10.1371/journal.pone.0150867 .
- ^ „Why It's Import to Express Your Sadness”. Free Online Therapy. oktobar 2018. Arhivirano iz originala 2018-11-29. g.
- ^ Barnstone, Aliki (2000). „New England Review (1990–)”. Spring. 21 (2): 19. ISSN 1053-1297. JSTOR i40009359.
- ^ Parsons, Michael (13. 8. 2000). The Dove that Returns, the Dove that Vanishes: Paradox and Creativity in Psychoanalysis . London, United Kingdom: Routledge. str. 4. ISBN 978-0415211826.
- ^ a b Harrison, Neil A.; Singer, Tania; Rotshtein, Pia; Dolan, Ray J.; Critchley, Hugo D. (1. 6. 2006). „Pupillary contagion: central mechanisms engaged in sadness processing”. Social Cognitive and Affective Neuroscience. 1 (1): 5—17. PMC 1716019 . PMID 17186063. doi:10.1093/scan/nsl006.
- ^ a b Harrison, Neil A.; Wilson, C.E.; Critchley, H.D. (novembar 2007). „Processing of observed pupil size modulates perception of sadness and predicts empathy”. Emotion. 7 (4): 724—9. PMID 18039039. doi:10.1037/1528-3542.7.4.724.
- ^ a b v Johar, Swati (22. 12. 2015). Emotion, Affect and Personality in Speech: The Bias of Language and Paralanguage. SpringerBriefs in Speech Technology. Springer. ISBN 978-3-319-28047-9. Arhivirano iz originala 21. 6. 2018. g. Pristupljeno 21. 6. 2018.
- ^ Yildirim, Serdar; Bulut, Murtaza; M. Lee, Chul; Kazemzadeh, Abe; Busso, Carlos; Deng, Zhigang; Lee, Sungbok; Narayanan, Shrikanth (2004). „An acoustic study of emotions expressed in speech” (PDF). ISCA: 1. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 10. 2020. g. Pristupljeno 20. 6. 2018.
- ^ Stolarski, Łukasz (2015). „Pitch Patterns in Vocal Expression of "Happiness" and "Sadness" in the Reading Aloud of Prose on the Basis of Selected Audiobooks”. Research in Language. 13 (2): 141—162. S2CID 52998542. doi:10.1515/rela-2015-0016 .
- ^ Bachorowski, Jo-Anne (20. 4. 1999). „Vocal Expression and Perception of Emotion” (PDF). Current Directions in Psychological Science. 8 (2): 53—57. S2CID 18785659. doi:10.1111/1467-8721.00013. Arhivirano (PDF) iz originala 30. 8. 2017. g. Pristupljeno 21. 6. 2018.
- ^ Scherer, Klaus R. (2003). „Vocal communication of emotion: A review of research paradigms”. Speech Communication. 40 (1–2): 235—6. doi:10.1016/S0167-6393(02)00084-5.
- ^ Trevor, Douglas (30. 9. 2004). The Poetics of Melancholy in Early Modern England. Cambridge Studies in Renaissance Literature and Culture. United Kingdom: Cambridge University Press. str. 48. ISBN 9780521834698.
- ^ Tolkien, J.R.R. (1991). The Lord of the Rings. London, United Kingdom: HarperCollins. str. 475. ISBN 9780261102309.
- ^ Sippey, Tom A. (1992). The Road to Middle-Earth: How J.R.R. Tolkien Created a New Mythology. London, United Kingdom: HarperCollins. str. 143. ISBN 9780261102750.
- ^ Phillips, Adam (1994). On Flirtation. London, United Kingdom: Harvard University Press. str. 87. ISBN 9780674634404. Arhivirano iz originala 2018-06-21. g. Pristupljeno 2018-06-21.
Literatura
uredi- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- Karp DA (1997). Speaking of Sadness . ISBN 978-0195113860.
- Keltner D; Ellsworth PC; Edwards K (maj 1993). „Beyond simple pessimism: effects of sadness and anger on social perception”. J Pers Soc Psychol. 64 (5): 740—52. PMID 8505705. doi:10.1037/0022-3514.64.5.740.
- Tiedens LZ (januar 2001). „Anger and advancement versus sadness and subjugation: the effect of negative emotion expressions on social status conferral”. J Pers Soc Psychol. 80 (1): 86—94. PMID 11195894. doi:10.1037/0022-3514.80.1.86.
- Forgas JP (mart 1998). „On feeling good and getting your way: mood effects on negotiator cognition and bargaining strategies”. J Pers Soc Psychol. 74 (3): 565—77. PMID 11407408. doi:10.1037/0022-3514.74.3.565.
- Forgas JP (avgust 1998). „On being happy and mistaken: mood effects on the fundamental attribution error”. J Pers Soc Psychol. 75 (2): 318—31. PMID 9731311. doi:10.1037/0022-3514.75.2.318.
- Forgas JP (1994). „The role of emotion in social judgments: an introductory review and an Affect Infusion Model (AIM)”. Eur J Soc Psychol. 24 (1): 1—24. doi:10.1002/ejsp.2420240102.
- Forgas JP; Bower GH (jul 1987). „Mood effects on person-perception judgments”. J Pers Soc Psychol. 53 (1): 53—60. PMID 3612493. doi:10.1037/0022-3514.53.1.53.
- Isen AM; Daubman KA; Nowicki GP (jun 1987). „Positive affect facilitates creative problem solving”. J Pers Soc Psychol. 52 (6): 1122—31. PMID 3598858. doi:10.1037/0022-3514.52.6.1122.
- Keltner D; Kring AM (1998). „Emotion, social function, and psychopathology” (PDF). Review of General Psychology. 2 (3): 320—342. CiteSeerX 10.1.1.315.1265 . S2CID 247805. doi:10.1037/1089-2680.2.3.320. Arhivirano iz originala (PDF) 2007-06-11. g.
