Triptolem

Triptolem (grč. Τριπτόλεμος) je u grčkoj mitologiji bio sin eleusinskog kralja Keleja i Metanire.

Triptolem stoji između Demetre i Kore, reljef iz 440. do 430. p. n. e. Nacionalni arheološki muzej u Atini

Etimologija

Njegovo ime ima značenje „onaj koji tri puta pokušava“ i možda je predstavljalo titulu koja se davala svetim kraljevima.

Mitologija

Njegovo poreklo se razlikuje prema različitim autorima. Osim da je sin Keleja i Metanire ili Polimnije, postoje i verzije u kojima je sin Eleusina i Kotoneje, Kinteneje ili Hione, potom sin Okeana i Geje, kao i mlađi brat ili rođak Keleja, sin Trohila koji ga je dobio sa nekom ženom iz Eleusine, sin Rara i Amfiktionove kćerke, te konačno sin Disaula.

Pošto su Triptolemovi roditelji primili boginju Demetru i lepo je ugostili, ona je njihovog sina nagradila bogatim darovima. Prema nekim izvorima, on joj je otkrio da je Had ugrabio njenu kćerku Persefonu. Podarila mu je žito, ali uz nalog da ljude nauči gajenju žitarica. Takođe mu je darovala i kola sa krilatim zmajevima. Pripisivalo mu se da je pronašao plug i započeo poljoprivrednu delatnost, čime je on zapravo začetnik civilizacije. Takođe je smatran velikim herojem eleusinskih misterija. Pausanija je izveštavao da je on prvi posejao ječam u ravnici Rarije, odakle se gajenje ove kulture raširilo po čitavoj zemlji, a gde su u kasnijim vremenima prikazivani oltar i gumno posvećeni Triptolemu. Prema istom autoru, Triptolem je u svojoj kočiji sa zmajevima krenuo po zemlji da ljudima prenosi znanje o poljoprivredi. Idući po svetu, sretao je mnoge ljudi, od kojih je većina bila zla. Ipak, bilo je i onih koji su ga srdačno primili i slavili. Arkada je naučio obradi zemlje i pečenju hleba, a Eumel je prvi čovek koji je od Triptolema dobio kultivisani kukuruz. Međutim, skitski kralj Link je hteo da ga ubije, a getski, Karnabon, ubio mu je jednog od zmajeva. Dok je boravio u Ahaji, Anteja je upregao njegove kočije i tom prilikom izgubio život. Triptolemovo najpoznatije delo je svakako deljenje semena po svetu, ne zato što je to bilo njegovo najveće delo, već zato što su ostali darovi koje je dobio od boginje morali da ostanu tajni. Zato se sve priče odnose upravo na tu njegovu delatnost.

U Homerovim himnama Demetri, Triptolem je bio jedan od glavnih plemića u zemlji, koji je bio upućen u Demetrine misterije, ali se ne pominje bilo kakva veza sa Kelejem. U priči koja je u vezi sa Higinovim viđenjem, zapravo je Triptolem, a ne njegov brat, dečak koga je Demetra želela da učini besmrtnim, ali je Eleusin, koji je u ovoj priči njegov otac, zatekao boginju pri tom činu i dečak je kažnjen smrću. U drugom predanju, gde je Triptolemov otac takođe Eleusin, Kelej je bio njegov neprijatelj. On je u Triptolemovom odsustvu zbacio njegovog oca sa prestola, a spremao se i da ubije Triptolema čim se vrati u zavičaj. Međutim, sprečila ga je Demetra i na presto postavila svog ljubimca. Triptolem je u čast svog oca prestonicu nazvao Eleusina, a u čast svoje zaštitnice uspostavio praznik Tezmoforija. Nakon smrti, zajedno sa Eakom, Minojem i Radamantom, postavljen je za sudiju u Podzemlju. Triptolemovi sinovi su bili Krokon i Kojron, a kćerka Dejopa.

Umetnost

Prema Pausaniji, imao je svoje hramove sa statuama u Eleusini i Atini. U umetnosti je predstavljan kao mladi heroj, ponekad sa petasom (šešir za sunce), u kočijama koje vuku zmajevi sa skiptrom i listovima kukuruza u ruci. Na antičkim vazama je predstavljan kako sedi u krilatim kočijama i u društvu Demetre, Persefone i Hekate, ali i u društvu eleusinskih bogova. I sam je smatran polubogom eleusinskih misterija.