Todorac

Todorci su bili, u slovenskoj mitologiji, pola ljudi, a pola konji. Ali oni nimalo ne liče na grčke kentaure i ne treba ih mešati sa njima.

Oni izgledaju kao da su izrasli iz konjskih leđa, nose plaštove koji se za njima vijore dok jure kroz noć, i niko im nikad nije video lice. Todorci su zli demoni i spadaju u najmoćnija i najsurovija mitska bića Balkana. Dok prolaze putevima i naseljima, oni svojim kopitama izgaze i ubijaju sve što im se nađe na putu.

Jednom godišnje, negde pred kraj zime, na dan koji se u narodu zove Todorova subota, kad se spusti mrak, ponekad se iz daljine čuje topot kopita od kojih se ukućanima ledi krv u žilama. Todorci imaju i svog vođu. Njegovo ime je Veliki Todor. Od drugih todoraca se razlikuje po tome što jaše belog konja, ogrnut je belim čaršavom, hrom je, a u ruci nosi lanac kojim zvecka. Legende o todorcima su veoma stare. Čak i pre dolaska Slovena, na prostoru Balkana postojalo je verovanje vezano za tajanstvene noćne konjanike.

Pre Slovena na prostoru Balkana živeo je narod Tračana, koji je verovao u Tračkog konjanika, prinosio mu žrtve i podizao mu spomenike. I stari Srbi verovali su u todorce. Neki običaji u vezi sa njima su zadržani u obredima vezanim za slavu Svetog Todora, koji sa demonskim jahačima nije imao nikakve veze.

Ti obredi su svršeni sa ciljem da se ovi noćni demoni umilostive i oteraju. Na praznik Todorova subota, oni se, navodno, pojavljuju i na taj dan žene peku naročite kolače u obliku konjski kopita, koji se zovu todorčići ili kopitnjaci. Deo ovog kolača obavezno se daje konjima. Običaj je da se na taj dan ništa ne radi, a deci je zabranjeno da izlaze iz kuće.

Literatura

Školarac za treći razred br. 114

Vidi još

• Trački konjanik