Tihomir (bugarski: Tihomir) je bio jedan od vođa slovenskog ustanka iz 1040. godine.

Tihomir i Petar Deljan

Biografija

uredi

Slovenski ustanak protiv vizantijske vlasti izbio je 1040. godine u Beogradu i u oblasti Morave. Na njegovo čelo stao je Petar Deljan koji se izdavao za Samuilovog unuka tj. sina Gavrila Radomira. Za kratko vreme ustanak je zahvatio Niš i Serdiku. Stanovništvo je bilo nezadovoljno uvođenjem dažbina u novcu i zloupotrebama činovnika. U Makedoniji se Odeljanu pokušao suprotstaviti strateg gračke teme Vasilije Sinadin, ali je on tokom ustanka svrgnut i zbačen sa položaja. Novi strateg bio je ozloglašen među lokalnim stanovništvom koje se, na vest da je on unapređen u stratega Drača, diglo na ustanak. Vođstvo je preuzeo Sloven Tihomir koga su ustanici izvikali za cara. Ustanak je sada imao dvojicu vođa. Odeljan je osvojio Drač, napadao Solun i prodirao u Grčku. Deljan je Tihomiru poslao pismo kojim ga je ubedio da mu se pridruži kao saveznik. Dvojica vođa su se sastala. Na sastanku je Deljan, pozivajući se na lozu Komitopula, pozvao ustanike da ubiju Tihomira. Ustanici su stali na stranu Deljana. Tihomir je kamenovan.

Izvori

uredi
  • Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom 3, Naučno delo, Beograd (1966), str. 145-8
  • Istorija srpskog naroda 1, grupa autora, Srpska književna zadruga, Beograd (1999), drugo izdanje, str. 182