Tejlorov polinom

израз функције као бесконачан збир

Tejlorovi redovi se koriste u analizi da se predstavi data funkcija u okolini neke tačke po izboru kao beskonačna suma članova koji se izračunavaju iz vrednosti izvoda funkcije u toj tačci.[1][2][3] Ovi redovi su dobili ime po matematičaru Bruku Tejloru. Srodne tema je naravno Tejlorova formula, kojom se služimo da funkciju predstavimo kao beskonačan red.

Kako stepen Tejlorovog polinoma raste, on se sve više približava funkciji koju aproksimira. Slika pokazuje funkciju i Tejlorove aproksimacije polinomom razvijenog do sledećih redova stepenima 1, 3, 5, 7, 9, 11 i 13.
Eksponencijalna funkcija (plavo), i suma prvih n+1 članova njenog Tejlorovog reda u 0 (crveno).

Definicija

uredi

Tejlorov red za neku stalnu funkciju   sa beskonačno puno izvoda za izabranu tačku   jeste definisan ovako:

 
 

Tejlorovim ostatkom   polinoma nazivamo deo za koji se razlikuje funkcija i Tejlorov polinom, tj. grešku koja se pri takvoj aproksimaciji funkcije polinomom pravi, i on iznosi:

 

Tako se svaka funkcija može predstaviti kao zbir odgovarajućeg Tejlorovog polinoma za tačku   koju smo mi sami izabrali i greške koju smo napravili tom aproksimacijom:

 

Kada funkcija ima više argumenata, primenjujemo:

 

U slučaju da dobijemo višedimenzionalnu funkciju, koristimo se sledećom metodom:

 

gde je   gradijent, a   Hesova matrica.

Izvod nultog reda od f se definiše kao sama f i (xa)0 i 0! su po definiciji jednaki 1. Kad je a = 0, serija se isto tako naziva Maklorenov red.[4]

Konvergentnost

uredi

Tejlorov red ne mora po pravilu da konvergira za sve  . U stvari, on konvergira samo onda kada ostatak,  , konvergira prema 0.

Kada je   sama stepeni red oko tačke  , onda je Tejlorov red identičan sa njim.

Primeri

uredi

Maklorenov red za bilo koji polinom je ponovo polinom. Maklorenov red za (1 − x)−1 je geometrijski red

 

tako da Tejlorov red za x−1 u a = 1

 

Integracijom gornjeg Maklorenovogreda pronalazi se Maklorenov red za −log(1  − x), gde log označava prirodni logaritam:

 

a odgovarajući Tejlorov red za log(x) u a = 1 je

 

Tejlorov red za eksponencijalnu funkciju   u   je

 

Gornji izraz važi zato što je derivacija od ex takođe ex, a e0 jednako je 1. Ovo ostavlja članove (x − 0)n u brojiocu, a n! ostaju u imeniocu za svaki član u beskonačnoj sumi.

Primer funkcije koja se ne da aproksimirati uz pomoć Tejlorovih redova

uredi

Tejlorov red ne konvergira uvek ka funkciji. U sledećem primeru Tejlorov red ne odgovara funkciji ni u jednoj tački:

 

Za vrednosti   izvod gornje funkcije je 0. To znači da za svako izabrano   dobijamo Tejlorov polinom koji je uvek nula. Za slučaj   dobijamo red koji konvergira samo u intervalu  .

Tejlorov red sa radijusom konvergencije većim od nule

uredi

Mnoge funkcije možemo predstaviti kao stepene redove, koji su istovremeno i Tejlorov red te iste funkcije.

 
 

U praksi ovaj red konvergira često presporo, te se zato koristi sledeća varijanta:

 
Kada izaberemo   za neko  , ovaj red konvergira ka  .

Za   dobijamo sledeće redove:

 
 
 , pritom je     po redu Bernulijev broj.
 , gde je     po redu Ojlerov broj.

Spisak Tejlorovih redova nekih uobičajenih funkcija

uredi
Takođe pogledajte: Spisak matematičkih redova
 
Kosinusna funkcija u kompleksnoj ravni.
 
Osmi stepen aproksimacije kosinusne funkcije u kompleksnoj ravni.
 
Dve gornje krive postavljene zajedno.

Sledi nekoliko važnih proširenja Maclaurinovih redova. Sva ova proširenja važe za kompleksne argumente  .

Eksponencijalna funkcija:

 

Prirodni logaritam:

 
 

Konačan geometrijski red:

 

Beskonačan geometrijski red:

 

Varijante beskonačnih geometrijskih redova:

 
 

Kvadratni koren:

 

Binomni red (uključujući kvadratni koren za α = 1/2 i beskonačan geometrijski red za α = −1):

 

sa opštim binomnim koeficijentima

 

Trigonometrijske funkcije:

 
 
 
Gde je B Bernulijev broj.
 
 
 

Hiperbolička funkcija:

 
 
 
 
 

Lambertova W funkcija:

 

Brojevi Bk, koji se pojavljuju u sumiranju pri razvijanju tan(x) i tanh(x) predstavljaju Bernulijev broj. Ek u razvijanju sec(x) je Ojlerov broj.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Neither Newton nor Leibniz – The Pre-History of Calculus and Celestial Mechanics in Medieval Kerala” (PDF). MAT 314. Canisius College. Arhivirano (PDF) iz originala 23. 02. 2015. g. Pristupljeno 9. 07. 2006. 
  2. ^ S. G. Dani (2012). „Ancient Indian Mathematics – A Conspectus”. Resonance. 17 (3): 236—246. doi:10.1007/s12045-012-0022-y. 
  3. ^ Ranjan Roy, The Discovery of the Series Formula for π by Leibniz, Gregory and Nilakantha, Mathematics Magazine 63  (5):  291-306.
  4. ^ Thomas & Finney 1996, §8.9

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi