Tejlorov polinom
Tejlorovi redovi se koriste u analizi da se predstavi data funkcija u okolini neke tačke po izboru kao beskonačna suma članova koji se izračunavaju iz vrednosti izvoda funkcije u toj tačci.[1][2][3] Ovi redovi su dobili ime po matematičaru Bruku Tejloru. Srodne tema je naravno Tejlorova formula, kojom se služimo da funkciju predstavimo kao beskonačan red.
Definicija
urediTejlorov red za neku stalnu funkciju sa beskonačno puno izvoda za izabranu tačku jeste definisan ovako:
Tejlorovim ostatkom polinoma nazivamo deo za koji se razlikuje funkcija i Tejlorov polinom, tj. grešku koja se pri takvoj aproksimaciji funkcije polinomom pravi, i on iznosi:
Tako se svaka funkcija može predstaviti kao zbir odgovarajućeg Tejlorovog polinoma za tačku koju smo mi sami izabrali i greške koju smo napravili tom aproksimacijom:
Kada funkcija ima više argumenata, primenjujemo:
U slučaju da dobijemo višedimenzionalnu funkciju, koristimo se sledećom metodom:
gde je gradijent, a Hesova matrica.
Izvod nultog reda od f se definiše kao sama f i (x − a)0 i 0! su po definiciji jednaki 1. Kad je a = 0, serija se isto tako naziva Maklorenov red.[4]
Konvergentnost
urediTejlorov red ne mora po pravilu da konvergira za sve . U stvari, on konvergira samo onda kada ostatak, , konvergira prema 0.
Kada je sama stepeni red oko tačke , onda je Tejlorov red identičan sa njim.
Primeri
urediMaklorenov red za bilo koji polinom je ponovo polinom. Maklorenov red za (1 − x)−1 je geometrijski red
tako da Tejlorov red za x−1 u a = 1
Integracijom gornjeg Maklorenovogreda pronalazi se Maklorenov red za −log(1 − x), gde log označava prirodni logaritam:
a odgovarajući Tejlorov red za log(x) u a = 1 je
Tejlorov red za eksponencijalnu funkciju u je
Gornji izraz važi zato što je derivacija od ex takođe ex, a e0 jednako je 1. Ovo ostavlja članove (x − 0)n u brojiocu, a n! ostaju u imeniocu za svaki član u beskonačnoj sumi.
Primer funkcije koja se ne da aproksimirati uz pomoć Tejlorovih redova
urediTejlorov red ne konvergira uvek ka funkciji. U sledećem primeru Tejlorov red ne odgovara funkciji ni u jednoj tački:
Za vrednosti izvod gornje funkcije je 0. To znači da za svako izabrano dobijamo Tejlorov polinom koji je uvek nula. Za slučaj dobijamo red koji konvergira samo u intervalu .
Tejlorov red sa radijusom konvergencije većim od nule
urediMnoge funkcije možemo predstaviti kao stepene redove, koji su istovremeno i Tejlorov red te iste funkcije.
U praksi ovaj red konvergira često presporo, te se zato koristi sledeća varijanta:
- Kada izaberemo za neko , ovaj red konvergira ka .
Za dobijamo sledeće redove:
- , pritom je po redu Bernulijev broj.
- , gde je po redu Ojlerov broj.
Spisak Tejlorovih redova nekih uobičajenih funkcija
uredi- Takođe pogledajte: Spisak matematičkih redova
Sledi nekoliko važnih proširenja Maclaurinovih redova. Sva ova proširenja važe za kompleksne argumente .
Konačan geometrijski red:
Beskonačan geometrijski red:
Varijante beskonačnih geometrijskih redova:
Binomni red (uključujući kvadratni koren za α = 1/2 i beskonačan geometrijski red za α = −1):
sa opštim binomnim koeficijentima
- Gde je B Bernulijev broj.
Brojevi Bk, koji se pojavljuju u sumiranju pri razvijanju tan(x) i tanh(x) predstavljaju Bernulijev broj. Ek u razvijanju sec(x) je Ojlerov broj.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ „Neither Newton nor Leibniz – The Pre-History of Calculus and Celestial Mechanics in Medieval Kerala” (PDF). MAT 314. Canisius College. Arhivirano (PDF) iz originala 23. 02. 2015. g. Pristupljeno 9. 07. 2006.
- ^ S. G. Dani (2012). „Ancient Indian Mathematics – A Conspectus”. Resonance. 17 (3): 236—246. doi:10.1007/s12045-012-0022-y.
- ^ Ranjan Roy, The Discovery of the Series Formula for π by Leibniz, Gregory and Nilakantha, Mathematics Magazine 63 (5): 291-306.
- ^ Thomas & Finney 1996, §8.9
Literatura
uredi- Dušan Adnađević, Zoran Kadelburg: Matematička analiza 1, Studentski trg, Beograd, 1995.
- Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A. (1970), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover Publications, Ninth printing
- Thomas, George B., Jr.; Finney, Ross L. (1996), Calculus and Analytic Geometry (9th izd.), Addison Wesley, ISBN 978-0-201-53174-9
- Greenberg, Michael (1998), Advanced Engineering Mathematics (2nd izd.), Prentice Hall, ISBN 978-0-13-321431-4
- Lewis, David W. (1991). Matrix Theory. Singapore: World Scientific. ISBN 978-981-02-0689-5.
- de Bondt, Michiel; Essen, Arno van den (1. 01. 2005). „Hesse and the Jacobian conjecture”. Affine Algebraic Geometry: Special Session on Affine Algebraic Geometry at the First Joint AMS-RSME Meeting, Seville, Spain, June 18-21, 2003. Contemporary Mathematics. 369. str. 63—76. ISBN 978-0-8218-3476-3. ISSN 1098-3627. doi:10.1090/conm/369/06804.
- de Bondt, Michiel; van den Essen, Arno (2004). „Singular Hessians”. Journal of Algebra. 282 (1): 195—204. doi:10.1016/j.jalgebra.2004.08.026.
- Apostol, Tom (1967), Calculus, Wiley, ISBN 978-0-471-00005-1
- Apostol, Tom (1974), Mathematical analysis, Addison–Wesley
- Bartle, Robert G.; Sherbert, Donald R. (2011), Introduction to Real Analysis (4th izd.), Wiley, ISBN 978-0-471-43331-6
- Hörmander, L. (1976), Linear Partial Differential Operators, Volume 1, Springer, ISBN 978-3-540-00662-6
- Kline, Morris (1972), Mathematical thought from ancient to modern times, Volume 2, Oxford University Press
- Kline, Morris (1998), Calculus: An Intuitive and Physical Approach, Dover, ISBN 978-0-486-40453-0
- Pedrick, George (1994), A First Course in Analysis, Springer, ISBN 978-0-387-94108-0
- Stromberg, Karl (1981), Introduction to classical real analysis, Wadsworth, ISBN 978-0-534-98012-2
- Rudin, Walter (1987), Real and complex analysis (3rd izd.), McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-054234-1
- Tao, Terence (2014), Analysis, Volume I (3rd izd.), Hindustan Book Agency, ISBN 978-93-80250-64-9
Spoljašnje veze
uredi- Hazewinkel Michiel, ur. (2001). „Taylor series”. Encyclopaedia of Mathematics. Springer. ISBN 978-1556080104.
- Weisstein, Eric W. „Taylor Series”. MathWorld.
- Taylor polynomial - practical introduction
- Madhava of Sangamagramma
- Discussion of the Parker-Sochacki Method Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2005)
- Another Taylor visualisation — where you can choose the point of the approximation and the number of derivatives
- Taylor series revisited for numerical methods at Numerical Methods for the STEM Undergraduate
- Cinderella 2: Taylor expansion
- Taylor series
- Inverse trigonometric functions Taylor series
- „Essence of Calculus: Taylor series” — preko YouTube.