Википедија

Teologija

„Bogoslovlje” preusmerava ovde. Takođe pogledajte i Bogoslovlje (časopis).

Teologija (grč. Θεός [Theós] — „Bog“ i λόγος [lógos] — „nauka“) ili bogoslovlje, bogoslovija,[1] jeste učenje o bogovima ili Bogu.[2] Ona je sistematsko i racionalno, proučavanje koncepata Boga ili bogova i njihovog uticaja na prirodu religijskih istina. Teologijom se takođe naziva zvanje stečeno po završetku specijalizovanih religijskih studija, obično na univerzitetima, bogoslovskim fakultetima ili bogoslovijama (semeništima ili seminarijama.[3])

Teologijom se naziva i visoka škola na kojoj se odvijaju studije te naučne discipline.[4]

Stručnjaci u bogoslovlju ili teologiji se nazivaju bogoslovi ili teolozi.

Definicija

uredi

Avgustin je latinski pojam theologia definisao kao „rasuđivanje ili rasprava o Bogu”;[5] Ivan Cvitković, sociolog religije, teologiju definiše kao „teorijski sistematizovano učenje o Bogu i njegovom odnosu prema svetu”.[6] Ričard Huker „teologiju” je definisao kao „nauku o božanskim stvarima”.[7] Alister E. Makgraft nudi specifično hrišćansku definiciju teologije: „Ako postoji samo jedan Bog i ako je taj Bog 'Bog hrišćana' (prema izreci Tertulijana, pisca iz 2. veka), tada su narav i delokrug teologije poprilično dobro određeni: teologija je razmišljanje o Bogu kojega hrišćani poštuju i obožavaju.”[8]

Teolozi koriste razne oblike analize i argumentacije (filozofski, etnografski, istorijski, duhovni i druge) kako bi razumeli, objasnili, testirali, kritikovali, branili ili promovisali bilo koju od mnoštva religijskih tema. Teolog se teologijom bavi kako bi:

  • došao do dubljeg i boljeg razumevanja vlastite religijske tradicije,[9]
  • bolje razumeo neku drugu religijsku tradiciju,[10]
  • upoređivao religijske tradicije,[11]
  • branio ili pravdao neku religijsku tradiciju (apologija),
  • pomogao reformu neke određene tradicije,[12]
  • pomogao širenje neke religijske tradicije,[13]
ili
  • koristio sadržaj neke tradicije s ciljem njegove primene na neku sadašnju situaciju ili potrebu,[14]
  • koristio sadržaj neke tradicije s ciljem istraživanja mogućih načina tumačenja sveta,[15] ili
  • istraživao prirodu božanstva bez pozivanja na neku određenu tradiciju,
  • doveo u pitanje (npr. biblijski kriticizam) ili se suprotstavio (npr. nereligioznost) određenoj religijskoj tradiciji ili religijskom svetonazoru.

Istorija pojma

uredi
 
Avgustin (354-430), latinski teolog. Njegovi spisi o slobodnoj volji i istočnom grehu i dalje su uticajni u zapadnom hrišćanstvu.

Reč teologija je izvorno iz grčkog jezika. Grčka reč theología (θεολογία) je nastala od reči theós (θεός), u značenju: „Bog”, i nastavka -logía (-λογία), u značenju: „govor”, „učenje”, „nauka” (izvedenog iz reči lógos [λόγος] koja znači: reč, govor, smisao, načelo, zakon, nauka), te je preuzeta u latinski kao theologia, a kasnije i u druge jezike (eng. theology, franc. théologie, špan. teología, ital. teologia, nem. Theologie, ruski теоло́гия itd.). Značenje koje danas ova reč ima u srpskom jeziku uveliko zavisi od značenja koje su njeni latinski i grčki ekvivalenti dobili njihovom upotrebom u hrišćanskoj patristici i srednjovekovlju, iako se u novije vreme ovaj pojam koristi i izvan hrišćanskog konteksta. Pojam boga (theós) u definicijama teologije u zapadnoeuropskoj tradiciji je sve donedavno bio identičan hrišćanskom pojmu Boga i teolozi nisu osećali potrebu da izričito naglašavaju da se radi o hrišćanskom Bogu. To se jednostavno podrazumevalo.[16]

Teologija u antičkoj filozofiji

uredi

Prva upotreba termina teologija susreće se kod grčkog filozofa Platona, u njegovom delu „Država“.[17][18] On teologiju određuje kao produbljivanje onoga u šta se veruje, kao racionalno preispitivanje verovanja u bogove, dakle, kao nauku o bogovima.

U svom delu „Metafizika“,[19] Aristotel teologiju naziva „prvom filozofijom“, naukom o apsolutnom biću, „prvom pokretaču“, neprouzrokovanom. Pojam „prvi pokretač“ kod Aristotela identičan je pojmu „bog“, pa će Aristotelova terminologija kasnije ući u hrišćansku teologiju. To će dovesti do bogoslovskih sporova, ali će sveti oci Crkve koristiti tu terminologiju, dajući joj hrišćanski smisao.

Oslanjajući se na grčke stoičke izvore, latinski pisac Varon je razlikovao tri oblika teološkog diskursa: mitski (bavi se mitovima o grčkim bogovima), racionalni (filozofska analiza bogova i kozmologije) i građanski (bavi se obredima i dužnošću vršenja javnih religijskih činova).[20]

Teologija u hrišćanstvu

uredi
Glavni članak: Hrišćanska teologija

U Starom i Novom zavetu, teologija se ne pominje. Ni Sveti Apostol Pavle nije upotrebljavao pojam teologija, imajući na umu opasnost koja bi pretila ako bi se on shvatio kao kod Platona, jer hrišćanstvo je monoteizam, za razliku od platonskog politeizma. Zato Sveti apostol Pavle govori o „filozofiji ljudskoj“ i „filozofiji po Hristu“ (Kol. 2,8). „Filozofija po Hristu“ po njemu prava, bogootkrivena teologija.

Pojam theologos, koji je usko povezan s pojmom theología, javlja se jedanput u nekim biblijskim rukopisima u naslovu Knjige Otkrivenja: apokalypsis ioannou tou theologou, „otkrivanje Jovana theologosa”. Međutim, reč theologos se na tom mestu ne odnosi na Jovana „teologa” u modernom srpskom značenju te reči, nego – koristeći malo drukčije značenje korena lógos, ne u smislu „racionalnog diskursa” nego u značenju „reči” ili „poruke” – na onoga ko govori reči Božje, logoi tou theou.[21]

Rano hrišćanstvo i patristika

uredi

Neki latinski hrišćanski pisci, među kojima su i Tertulijan i Avgustin, su prihvatili Varonovu trostruku upotrebu,[22] iako je Avgustin pojam teologija koristio i u jednostavnom značenju „razmišljanja ili rasprave o božanstvu”.[5]

Srednji vek

uredi

U nekim srednjovekovnim grčkim i latinskim izvorima pojam theologia (u smislu „iznošenja ili svedočanstva Božjeg nauma”) jednostavno se odnosio na Bibliju.[23]

Latinski pisac Boetije početkom 6. veka koristio je pojam theologia da označi jedan odsek filozofije kao predmet akademskih studija koje se bave nepokretnom, netelesnom stvarnošću (nasuprot odseku physica koji se bavi telesnim, pokretnim stvarnostima).[24] Boetijeva definicija je uticala na kasniju latinsku upotrebu.[25]

U skolastičkim latinskim izvorima pojam je dobio značenje racionalnih studija doktrina hrišćanske religije ili (preciznije) akademsku disciplinu koja je ispitivala koherentnost i implikacije jezika i tvrdnji Biblije i teološke tradicije (pri čemu je za sadržaj tradicije najčešće bile relevantne Sentencije Petra Lombardskog, koje se pak oslanjaju na Crkvene Oce.)[26] Teologija je tako postala „disciplina svete nauke, obuhvaćajući celovitu hrišćansku nauku, a ne samo nauku o Bogu.”[8]

Renesansa i kasnije

uredi

U renesansi, pogotovo s firentinskim platonističkim apologetama Danteove poezije, razlikovanje „poetičke teologije” (theologia poetica) i „objavljene” ili biblijske teologije poslužilo je kao temelj za oživljavanje filozofije kao nauke nezavisne od teološkog autoriteta.

Od 17. veka naovamo, takođe je postalo moguće da se koristi pojam „teologija” za proučavanje religijskih ideja i učenja koja nisu specifično hrišćanska (na primer, u izrazu „naturalistička teologija” koji je označavao teologiju utemeljenu na zaključivanju iz prirodnih činjenica nezavisnih od specifično hrišćanskoj objavi)[27] ili ideja i učenja koja su svojstvena nekoj drugoj religiji (vidi ispod). Teologija tako postaje analiza religijskih verovanja.[28]

„Teologija” se danas u izvedenom smislu može koristiti kao naziv za „sistem teoretskih principa; (nepraktičnu ili rigidnu) ideologiju”[29].

Karl Bart pojam teologije kao „ljudskog govora o Bogu” proširuje tako što mu daje i teleološko značenje „Božjeg govora ljudima”.[30]

Teologija u pravoslavlju

uredi

Sveti oci Pravoslavne crkve (Sv. Atanasije Veliki, Sv. Vasilije Veliki) dovode značenje Platonovog pojma teologije u vezu sa mitologijom, ili ga jednostavno nazivaju „igra reči“, jer oni ne samo da odriču mogućnost izražavanja o Bogu, već smatraju da čovek nije u stanju ni da zamisli suštinu Božju.

U spisima svetih otaca, teologija ima mnogo značenja:

Danas se u pravoslavlju teologija smatra objavljivanjem i delovanjem Reči Božje, pa sa tog aspekta ona označava:

  • Reč od Boga — Otkrivenje Božje preko prirode, starozavetnih događaja i Gospoda Isusa Hrista;
  • Reč o Bogu — posmatrajući sebe i prirodu dolazimo do saznanja o Bogu;
  • Reč ka Bogu — molitva je dijalog s Bogom;
  • Reč u Bogu — kada u čoveku dođe do mističnog sjedinjavanja s Bogom. To je tzv. sozercanje — nadlogički, nadracionalni akt duše.

U prilog tome idu i bitne karakteristike teologije (realizam, ortodoksnost, apofatizam, sotiriologičnost, eshatologizam itd.), pa se može zaključiti da teologija u pravoslavnom hrišćanstvu ima široko značenje.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. 2011. str. 93. 
  2. ^ Higgleton, Elaine (2003). Chambers Pocket Dictionary (na jeziku: engleski). Allied Publishers. ISBN 978-81-86062-03-6. 
  3. ^ "semìnār (...) 4. škola s internatom u kojoj se obrazuju budući svećenici; sjemenište", Hrvatski jezični portal (preuzeto 25. septembra/rujna 2013).
  4. ^ Na primer: Franjevačka teologija Sarajevo, visokoškolska ustanova bosanskih franjevaca (službena web-stranica).
  5. ^ a b De civitate Dei VIII. i. "de divinitate rationem sive sermonem"
  6. ^ "Teologija", u: Ivan Cvitković, Rječnik religijskih pojmova, DES, Sarajevo 2005, str. 447. ISBN 9958-728-59-1
  7. ^ Of the Laws of Ecclesiastical Polity, 3.8.11 (PDF). Preuzeto 23. septembra/rujna 2013. (језик: енглески)
  8. ^ а б Alister E. McGrath, Uvod u hrišćansku teologiju, Ex libris, Rijeka 2007, str. 155.
  9. ^ Vidi, npr., Daniel L. Migliore, Faith Seeking Understanding: An Introduction to Christian Theology, 2nd ed.(Grand Rapids: Eerdmans, 2004). (језик: енглески)
  10. ^ Vidi, npr., Michael S. Kogan, "Toward a Jewish Theology of Christianity", u: The Journal of Ecumenical Studies 32. 1  89–106. (језик: енглески)
  11. ^ Vidi, npr., David Burrell, Freedom and Creation in Three Traditions (Notre Dame: University of Notre Dame Press, 1994). (језик: енглески)
  12. ^ Vidi, npr., John Shelby Spong, Why Christianity Must Change or Die (New York: Harper Collins, 2001). (језик: енглески)
  13. ^ Vidi, npr., Duncan Dormor et al (eds), Anglicanism, the Answer to Modernity (London: Continuum, 2003). (језик: енглески)
  14. ^ Vidi, npr., Timothy Gorringe, Crime, Changing Society and the Churches Series (London:SPCK, 2004).
  15. ^ Vidi, npr., komentar Anne Hunt Overzee o Ricœurovom (1913–2005) stavu o ulozi "teologa": "Paul Ricœur o teologu govori kao o hermeneutičaru čija zadaća jest da interpretira multivalentne, bogate metafore koje izviru iz simboličnih temelja tradicije kako bi ti simboli mogli ponovo 'govoriti' našoj egzistencijalnoj situaciji." (Anne Hunt Overzee, The body divine: the symbol of the body in the works of Teilhard de Chardin and Rāmānuja. ISBN 978-0-521-38516-9. , Cambridge studies in religious traditions 2 (Cambridge: Cambridge University Press, 1992), , str. 4. Izvor: http://books.google.com.au/books?id=EiYEktsURVAC&printsec=frontcover&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false, preuzeto 23. septembra/rujna 2013). (језик: енглески)
  16. ^ "Pretpostavka da postoji samo jedan bog te da je taj bog istovetan hrišćanskomu Bogu postala je toliko proširena da je u Evropi do ranoga srednjeg veka postala sama po sebi razumljivom." (Alister E. McGrath, Uvod u hrišćansku teologiju, Ex libris, Rijeka 2007, str. 155.)
  17. ^ -(језик: српски) - Платон, Држава. Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2013)
  18. ^ "Liddell and Scott's Greek-English Lexicon”.
  19. ^ -(језик: енглески) - The Metaphysics of Aristotle
  20. ^ Navod iz: Augustin, De civitate Dei, knjiga 6, glava 5.
  21. ^ Ovaj se naslov javlja poprilično kasno u rukopisnoj tradiciji Knjige Otkrivenja: najranija dva citata data u biblijskom komentaru Davida Aunea, Word Biblical Commentary 52: Revelation 1–5 (Dallas: Word Books, 1997), su oba iz 11. veka – Gregory 325/Hoskier 9 and Gregory 1006/Hoskier 215. Međutim, ovakav naslov cirkuliše već u 6. veku – vidi: Allen Brent, "John as theologos: the imperial mysteries and the Apocalypse", Journal for the Study of the New Testament 75 (1999), 87–102. (језик: енглески)
  22. ^ Vidi: Augustin, De civitate Dei, knjiga 6, glava 5; Tertulijan, Ad Nationes, knjiga 2, glava 1.
  23. ^ Hugo od Sv. Viktora, Commentariorum in Hierarchiam Coelestem, Expositio libri 9: "theologia, id est, divina Scriptura" (u: Migne, Patrologia Latina vol.175, 1091C).
  24. ^ "Boethius, On the Holy Trinity" (PDF). Preuzeto 23. septembra/rujna 2013. (језик: енглески)
  25. ^ G. R. Evans, Old Arts and New Theology: The Beginnings of Theology as an Academic Discipline (Oxford: Clarendon Press, 1980), str. 31-32. (језик: енглески)
  26. ^ Na primer, naslov dela Petra Abelarda Theologia Christiana i, možda najznamenitije teološko delo, Summa Theologica Tome Akvinskog.
  27. ^ Tako u: Oxford English Dictionary, sense 1. (језик: енглески)
  28. ^ Alister E. McGrath, Uvod u hrišćansku teologiju, Ex libris, Rijeka 2007, str. 156.
  29. ^ Tako teologiju, između ostalog, definiše: Oxford English Dictionary, 1989, 'Theology' sense 1(d), i 'Theological' sense A.3; najranija zabeležena upotreba pojma teologija u tom smislu zabeležena je 1959 u: Times Literary Supplement 5 June 329/4: "The 'theological' approach to Soviet Marxism ... proves in the long run unsatisfactory." ("'Teološki' pristup sovjetskom marksizmu... se na duge staze pokazuje nezadovoljavajućim." (језик: енглески)
  30. ^ "Gottes Rede zu den Menschen" (vidi: Biblische (christlich – jüdische) Gottesbilder, preuzeto 24. septembra 2013) (језик: немачки)

Литература

uredi
  • Karl Rahner i Herbert Vorgrimler. Teološki rečnik. , Forum bogoslova Đakovo, Đakovo 1992.
  • Rahner, Karl (2007). Temelji kršćanske vjere: Uvod u pojam kršćanstva. Rijeka: Ex Libris. ISBN 978-953-6932-28-3. 
  • McGrath, Alister E. (2007). Uvod u kršćansku teologiju. Teološki fakultet "Matija Vlačić Ilirik". ISBN 978-953-6932-24-5. 

Спољашње везе

uredi

  Медији везани за чланак Теологија на Викимедијиној остави

Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Теологија&oldid=28825091”