Википедија

Televizijska mreža

Televizijska mreža (skraćeno: TV mreža) je naziv za mrežu koja distribuira televizijski sadržaj u obliku televizijskih programa koji se emituju preko pojedinačnih televizijskih stanica.

Sve do sredine 1980-ih televizijski program širom sveta bio je skoro u isključivo domenu malog broja strogo centralizovanih radiodifuznih mreža u pojedinim državama, a te mreže su svoje poreklo često imale u nekadašnjim radio mrežama. U mnogim od država pojedinačne televizijske stanice nisu bile ništa drugo do odašiljači za program nacionalne televizijske mreže. Zbog toga se danas ponekad izraz televizijski kanal meša sa izrazom televizijska mreža.

S vremenom je razvitak satelitske,[1] kablovske[2] i digitalne televizije[3] doveo do stvaranja televizijskih stanica koje na širokom prostoru mogu emitovati specifični program za specifično gledaoce (Em-Ti-Vi, Si-En-En, Eurosport).

Pregled

uredi

U zemljama u kojima većina mreža emituje identičan, centralno nastali sadržaj na svim svojim stanicama i gde većina pojedinačnih televizijskih predajnika[4][5][6] stoga rade samo kao velike „repetitorske stanice“, termini „televizijska mreža“, „televizija kanal" (numerički identifikator ili radio frekvencija) i „televizijska stanica” postali su uglavnom zamenljivi u svakodnevnom jeziku, mada profesionalci u zanimanjima vezanim za televiziju nastavljaju da prave razliku između njih. Unutar industrije, ponekad se stvara više nivoa među grupama mreža na osnovu toga da li njihovo programiranje istovremeno potiče iz centralne tačke i da li glavna kontrola mreže ima tehničku i administrativnu mogućnost da preuzme programiranje njihovih filijala u realnom vremenu kada smatra da je to neophodno – najčešći primer je tokom nacionalnih informativnih događaja.

Konkretno, u Severnoj Americi, mnoge televizijske mreže dostupne preko kablovske i satelitske televizije su označene kao „kanali“ jer se donekle razlikuju od tradicionalnih mreža u gore definisanom smislu, pošto su jedinstvene operacije – nemaju filijale ili komponente, ali umesto toga se distribuiraju javnosti putem kablovskih ili satelitskih provajdera za direktno emitovanje.[7][8] Takve mreže se obično nazivaju terminima kao što su „specijalni kanali“ u Kanadi ili „kablovske mreže“ u SAD.[9][10]

Mreža može, ali ne mora da proizvodi sve svoje programe. Ako ne, produkcijske kompanije (kao što su Varner Bros televizija, Univerzal televizija, Soni pikčers televizija i TriStar televizija) mogu distribuirati svoj sadržaj na različite mreže, a uobičajeno je da data produkcijska kuća može imati programe koji se emituju na dva ili više rivalske mreže. Slično tome, neke mreže mogu da uvoze televizijske programe iz drugih zemalja ili da koriste arhivirane programe da dopune svoje rasporede.

Neke stanice imaju mogućnost prekidanja mreže putem lokalnog umetanja televizijskih reklama, identifikacije stanica i hitnih upozorenja. Druge se potpuno odvajaju od mreže radi sopstvenog programiranja, metodom poznatom kao regionalna varijacija. Ovo je uobičajeno kada su male mreže članovi većih mreža. Većina komercijalnih televizijskih stanica je u sopstvenom vlasništvu, iako je niz ovih instanci imovina televizijske mreže koja ih poseduje i njima upravlja. Komercijalne televizijske stanice se takođe mogu povezati sa nekomercijalnom obrazovnom agencijom za emitovanje. Takođe je važno napomenuti da su neke zemlje pokrenule nacionalne televizijske mreže, tako da pojedine televizijske stanice mogu da deluju kao zajednički repetitori programa širom zemlje.

S druge strane, televizijske mreže takođe prolaze kroz predstojeće iskustvo velikih promena u skladu sa kulturnim varijetetima. Pojava kablovske televizije učinila je dostupnim na glavnim medijskim tržištima programe poput onih koji su namenjeni američkim bikulturalnim Latinoamerikancima. Ovako raznolika publika predstavlja priliku za mreže i pridružene kompanije da reklamiraju najbolji program koji treba da se emituje.

Ovo objašnjava autor Tim P. Vos u svom apstraktnom Kulturološkom objašnjenju ranog emitovanja, gde određuje ciljane grupe/neciljane grupe, kao i kulturnu specifičnost koja se koristi u entitetu televizijske mreže. Vos napominje da kreatori politike nisu izričito nameravali da stvore red emitovanja kojim dominiraju komercijalne mreže. Zapravo, učinjeni su zakonodavni pokušaji da se ograniči preferirani položaj mreže.

Što se tiče pojedinačnih stanica, savremeni mrežni operativni centri obično koriste automatizaciju emitovanja za obavljanje većine zadataka. Ovi sistemi se ne koriste samo za programiranje i reprodukciju video servera, već koriste tačno atomsko vreme iz sistema za globalno pozicioniranje ili drugih izvora da bi održali savršenu sinhronizaciju sa uzvodnim i nizvodnim sistemima, tako da se programiranje čini besprekornim za gledaoce.

Globalna zastupljenost

uredi

Vodeća međunarodna televizijska mreža je Britiš Broadkasting korporacija (BBC), koja je možda najpoznatija po svojoj novinskoj agenciji BBC News. U vlasništvu Krune, Bi-Bi-Si radi prvenstveno u Ujedinjenom Kraljevstvu. Finansira se iz televizijske licence koju plaćaju britanski stanovnici koji gledaju bilo koju televiziju dok se emituje, i kao rezultat toga, na njenim mrežama se ne pojavljuje komercijalno oglašavanje. Izvan Velike Britanije, oglašavanje se emituje jer se licencna naknada odnosi samo na britanske operacije BBC-ja. Oko 23.000 ljudi širom sveta je zaposleno u Bi-Bi-Si i njegovoj filijali, BBC Studios. Eksperimentalno televizijsko emitovanje počelo je 1929. godine, koristeći elektromehanički sistem od 30 redova koji je razvio Džon Logi Berd.[11] Ograničeno redovno emitovanje programa korišćenjem ovog sistema počelo je 1934. godine, a proširena usluga (sada nazvana Bi-Bi-Si televizijski servis) počela je iz Aleksandra palate u novembru 1936. godine.[12]

Reference

uredi
  1. ^ Bruce R. Elbert (2008). „9 Earth Stations and Network Technology”. Introduction To Satellite Communications. Artech House. ISBN 9781596932111. 
  2. ^ Eisenmann, Thomas R., "Cable TV: From Community Antennas to Wired Cities" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. новембар 2020), Harvard Business School Weekly Newsletter, July 10, 2000
  3. ^ „The Origins and Future Prospects of Digital Television”. Benton Foundation. 
  4. ^ Bernard Grob,Charles E.Herndon: Television and video systems, Glencoe McGraw-Hill
  5. ^ Reference data for Radio Engineers, Chapter 30, Howard W.Sams Co Inc., Indianapolis,1977, ISBN 0-672-21218-8
  6. ^ FARWAY IRFC, TV and Radio Transmission , Radio Data System Encoders , Broadcasting Technologies
  7. ^ „Installing Consumer-Owned Antennas and Satellite Dishes”. FCC. Pristupljeno 2008-11-21. 
  8. ^ „Analog Channel List”. sathint.com. Arhivirano iz originala 2022-04-08. g. Pristupljeno 2018-05-25. 
  9. ^ Coopersmith, Jonathan (1998). „Pornography, Technology and Progress”. Icon. 4: 94—125. JSTOR 23785961. 
  10. ^ „The Road to Cisco Infinite Broadband” (PDF). Cisco. 2017. Arhivirano (PDF) iz originala 8. 8. 2020. g. Pristupljeno 28. 2. 2022. 
  11. ^ „1920s”. bbc.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 5. 2020. g. Pristupljeno 18. 11. 2020. 
  12. ^ Norman, Bruce (1984). Here's Looking at You: The Story of British Television 1908–1939. str. 99. ISBN 978-0-563-20102-1. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Televizijska mreža na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Телевизијска_мрежа&oldid=28934368”