Tverski ustanak

Tverski ustanak 1327. godine (ruski: Tverskoe vosstanie) je bio prvi veći ustanak Vladimirske kneževine protiv Zlatne horde. Nasilno je ugušen kombinovanim snagama Zlatne horde, Velike Moskovske kneževine i Suzdaljske kneževine. U to vreme, Moskva i Vladimir su se borili za prevlast u regionu, a totalni poraz Vladimirske kneževine okončao je njihovo dvadeset petogodišnje rivalstvo. Zlatna horda je kasnije postala neprijatelj Moskve, a Rusija se nije oslobodila mongolske prevlasti sve do Ugorščine, ili Velikog stajanja na reci Ugri, 1480. godine.

Tverski ustanak 1327
Minijatura koja opisuje ustanak, iz Ilustrovanog letopisa Ivana Groznog
Vreme 1327 Mesto Tver, Rusija Ishod presudna rusko-mongolska pobeda
Sukobljene strane
Aleksandar Tverski	Zlatna horda Kneževina Moskva Kneževina Suzdalj
Komandanti i vođe
Aleksandar Tverski	Fedorčuk Turalik Ivan I Kalita Aleksandar Vasiljevič Suzdaljski
Jačina
Tverski narod	50.000 mongolskih ratnika zajedno sa snagama Moskve i Suzdalja

Pozadina

U ranom trinaestom veku, mongolsko carstvo je pokorilo Kijevsku Rusiju i uspostavila hegemoniju nad ruskim kneževinama. U to vreme, Vladimirska kneževina bila je najmoćnija ruska država. Mongolska prevlast je bila toliko duboka da su kanovi Zlatne horde imali moć da posebnim dekretima dopuste ruskim kneževima da vladaju nad svojim posedima, samo ukoliko se zakunu na odanost kanu. Kada je narod počeo da gubi veru u moć Vladimirskih kneževa, odvojile su se razne fakcije unutar same države, koja se podelila na manje kneževine, među kojima su bile i Tver i Moskva. Sve su, iako nominalno, priznavale prevlast Vladimirske kneževine.

Na jesen 1326. godine, Aleksandar Mihailovič, tverski knez, dobio je od Uzbeg-kana dekret da vlada Vladimirom. Oko godinu dana kasnije, Čol-kan, Uzbeg-kanov rođak, došao je u Tver sa velikom družinom i zbacio Aleksandra sa prestola, naizgled poništavajući raniji dekret. Takođe, Čol-kan se nastanio u Aleksandrovom bivšem domu i započeo progon tverskih hrišćana, u kome je mnogo grozota počinjeno; između ostalog silovanja, pljačkanja i linčovanja. Pročulo se da mongoli planiraju da pobiju sve narodne glavare Vladimirske kneževine na Veliku Gospojinu, zvanično postave Čol-kana za vladara Tvera i prisile stanovništvo da pređe u Islam, ali je pouzdanost ovih glasina osporavana. Tverski narod se okrenuo Aleksandru da reši problem, ali ih je on podsticao da „istrpe“.

Događaji

Do pobune je došlo 15. avgusta 1327. godine, kada su Čol-kanovi ljudi pokušali da konfiskuju kobilu lokalnog đakona po imenu Dudko; narod se okupio da zaštiti Dudka, a ubrzo se situacija razvila u napad na mongole po celom gradu. Čol-kan je pokušao da se u palati utvrdi protiv gomile koja se nakupila, međutim, poginuo je kada je zgrada zapaljena. Tatari po celom Tveru bili su ubijani, pa čak i tatarski trgovci. Neki letopisi i savremeni istoričari smatraju da je Aleksandar zapravo bio iza ovog ustanka, ali je prihvaćeno da je to malo verovatno u skladu sa posledicama koje bi takav poduhvat nosio. Međutim, on takođe nije ni pokušao da spreči pobunu.

Knez Moskve, Ivan I Kalita, dugoročni rival tverskih kneževa, je ubrzo iskoristio ustanak da uspostavi svoju nadmoć. Ivan je ušao u savez sa Zlatnom hordom i dobrovoljno se obavezao da pomogne mongolima da povrate vladavinu nad Tverom. Zauzvrat, Uzbeg-kan je obećao Ivanu da će ga načiniti Velikim knezom i dodatno mu pružio potporu u vidu pedeset hiljada mongolskih ratnika pod komandom pet mongolskih generala. Suzdaljski knez se takođe priključio rusko-mongolskoj kaznenoj ekspediciji, koju je počinila armija koja je postala poznata pod imenom „Fedorčukova armija“, nazvana po tatarskom komandantu Fedorčuku.

Kao odmazdu, rusko-mongolska armija je uzela desetine zarobljenika i spalila čitava sela. Aleksandar je pobegao u Novgorod, međutim, utočište tamo mu je bilo odbijeno. Nakon toga se uputio u Pskov, gde su ga načinili knezom, da bi izbegao zatočeništvo od strane Ivana. Ivan i njegovi saveznici su zahtevali da Pskov preda Aleksandra, a mitropolit Teognost Kijevski je izopštio kneza i celo pskovsko stanovništvo iz crkve. Da bi umanjio pretnju invazije na svoju kneževinu, Aleksandar je opet pobegao, ovog puta u Litvaniju, gde je ostao duže od godinu dana.

Razrešenje

Ustanak je značajno umanjio uticaj Tverske kneževine na severoistočnim ostacima Kijevske Rusije. Godine 1328. Uzbeg-kan je podario Ivanu Kaliti kneževine Novgorod i Kostromu. Aleksandar Vasiljevič, Suzdaljski knez, dobio je Vladimir i oblast koja se pruža duž današnjeg Nižnjeg Novgoroda i Gorodeca. Pružajući prestižni Vladimir slabijim od dva kneza, Uzbeg-kan se pridržao principa „zavadi pa vladaj“, rezonujući da će ljubomora Moskve prema Suzdalju sprečiti njihovo eventualno ujedinjenje protiv Zlatne horde.

Aleksandar je otišao u Švedsku nakon provedenog vremena u Litvaniji, a zatim se vratio nazad u Pskov pošto je izopštenje iz crkve bilo poništeno, pod pokroviteljstvom Gedimina, velikog kneza Litvanije. Godine 1335. je dobio zvanični oproštaj od Uzbeg-kana, i dopušteno mu je da se vrati na svoj položaj u Tveru, mada je do tada država izgubila većinu svog značaja i moći, zamenjena Moskvom. Ovaj povratak, međutim, nije dugo trajao. On i njegov sin Fjodor bili su 1339. godine odvedeni u Saraj Batu, gde su bili pogubljeni.

Nakon pogubljenja suzdaljskog kneza Aleksandra Vasiljeviča 1331. godine, Ivan je dobio titulu kneza Vladimira i postao jedinstveni vladar severoistočne Rusije. Naklonost kana Zlatne horde je dopustila Moskvi da brzo stekne moć na račun Tvera, uz krajnji ishod da je Tver predao sav svoj uticaj Moskvi. Međutim, novo rivalstvo je bilo formirano između kneževa Suzdalj-Nižnjeg Novgoroda i Moskve. Moć Moskve i njihov prisni odnos sa Zlatnom hordom je doveo do relativno mirnog perioda u Rusiji koji nije bio prekinut sve do vladavine Dmitrija Donskog, prvog kneza Moskve koji se suprotstavio hordi. Kasnije ih je i pobedio u bitci na Kulikovom polju 1380. godine.