Википедија

Tarot

карте које се користе за игре или прорицање
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Tarot (višeznačna odrednica).

Tarot, taro ili tarok (fr. Le Tarot, ital. Tarocchi) ilustrovani je špil karata, nastao sredinom 15. veka u zapadnoj Evropi. Prvobitno je osmišljen kao špil za igranje društvenih igara. Između ostalih, njime se igraju tarokini, tarok, taro i kenigrufen. Od 18. veka tarot počinje da se koristi i za predviđanje sudbine. Vremenom je zauzeo široku primenu u okultizmu.

Tarot

Broj karata u špilu varirao je od zemlje do zemlje.[1] Danas špil obično obuhvata 78 karata koje se dele na veliku i malu arkanu. Velika arkana sastoji se od 22 karte koje su numerički poređane od „Lude” (označena nulom) do „Univerzuma” (označenog brojem 22). Mala arkana ima 56 karata i one su podeljene na četiri grupe: mačeve. pehare, dinare i štapove. Svaka od ovih grupa sastoji se iz 14 karata - četiri dvorske karte (kralj, kraljica, vitez i paž) i deset karata numerički poređanih od jedan do deset. Najpoznatiji špilovi tarota za gatanje su Marsejski i Rajder-Vajtov špil, ali su danas na tržištu prisutni različito dizajnirani špilovi. Okultisti veruju da se tarot: ...služi jezikom simbola - jezikom nesvesnog koji nam, ukoliko mu pravilno pristupimo, može otvoriti skrivene odaje naše duše. Um koji se bavi tarotom razotkriva značenja koja često ne mogu biti jasno definisana u svetlu i svetu razuma. Tarot tako spaja čovekovu realnost s realnošću duha, povezujući različite nivoe stvarnosti i otvarajući nam vrata kroz koja ranije nismo mogli prolaziti."[2] Ne postoje nikakvi naučni dokazi da se tarotom može predvideti budućnost.

Među zemljama engleskog govornog područja u kojima se ove igre ne igraju u velikoj meri, dostupne su samo posebno dizajnirane kartomantične tarot karte i one se prvenstveno koriste za novine i gatačke svrhe.[1] Rani francuski okultisti su tvrdili da tarot karte imaju ezoterične veze sa drevnim Egiptom, Kabalom, indijskom tantrom ili aj čingom i ove tvrdnje su od tada često ponavljali autori o proricanju karata. Međutim, naučna istraživanja su pokazala da su tarot karte izmišljene u severnoj Italiji sredinom 15. veka i potvrdila da ne postoje istorijski dokazi o upotrebi tarot karata za proricanje sve do kasnog 18. veka.[1][3] U okultnoj tradiciji, tarot karte se pominju kao 'arkane'; pri čemu se glupan i 21 adut nazivaju velika arkana, a set karata mala arkana.[4] Međutim, ove termine ne koriste igrači tarot igara.

Tarot karte, svojevremeno poznate kao taroki, prvi put su se pojavile u Ferari i Milanu u severnoj Italiji, sa glupanom i 21 aduta (tada nazvan trionfi) koji su dodati standardnom italijanskom paketu od četiri odela: palice, monete, pehari i mačevi.[5] Naučnici su utvrdili da su rane evropske karte verovatno bile zasnovane na špilu egipatskih mameluka koji je usledio nakon prenosa pronalaska papira iz Azije u zapadnu Evropu, a izumljen u ili pre 14. veka.[6] Do kasnih 1300-ih Evropljani su proizvodili sopstvene karte, a najraniji obrasci su bili zasnovani na špilu Mameluka, ali sa varijacijama simbola odela i dvorskih karata.[6]

Distribucija

uredi

Upotreba tarot karata za igranje je jedno vreme bila rasprostranjena u celoj Evropi sa izuzetkom Britanskih ostrva i Pirinejskog poluostrva. Nakon što su do 20. veka gubile popularnost, poslednjih decenija su doživele renesansu u nekim zemljama i regionima. Na primer, francuski tarot je bio u velikoj meri ograničen na Provansu u 18. veku, ali je 1950-ih postao popularan u tolikoj meri da je 1973. godine formirano Francusko udruženje tarota (Fédération Française de Tarot) i sam francuski tarot je sada druga najpopularnija igra kartama u Francuskoj.[7][8] Tarotske igre kao što je Kenigrufen doživele su značajan rast u Austriji gde se održavaju međunarodni turniri sa drugim nacijama, posebno iz istočne Evrope koje još uvek igraju takve igre, uključujući Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju.[9] Smatra se da je Danska jedina skandinavska zemlja u kojoj se još uvek igraju tarot igre,[9] danski tarot je derivat istorijskog nemačkog Grostaroka. Igra kego ponovo raste u popularnosti u južnoj nemačkoj oblasti Baden.[9] Italija nastavlja da igra regionalno popularne igre sa svojim prepoznatljivim paketima. To uključuje: otokento u Bolonji i sicilijanski tarok u delovima Sicilije.[9] U međuvremenu, Trokas i Trogu se i dalje igraju lokalno u delovima Švajcarske.[9]

Istorija

uredi

Karte su prvi put ušle u Evropu krajem 14. veka, ali poreklo je nepoznato. Prvi zapisi datiraju iz 1367. godine u Bernu i izgleda da su se veoma brzo proširile širom Evrope, kao što se može videti iz zapisa, uglavnom o zabranjenim kartaškim igrama.[10][11][12] Malo se zna o izgledu i broju ovih karti; jedinu značajnu informaciju pruža tekst Džona od Rajnfeldena iz 1377. iz Frajburga u Brajsgau, koji, pored drugih verzija, opisuje osnovni paket kao koji sadrži još uvek aktuelne 4 boje od 13 karata, pri čemu su dvorovi obično kralj, ober i anter („maršali“), iako su dame i kraljice već tada bili poznate.

Prvi sačuvani špilovi tarota potiču iz 15. veka i služili su za igranje društvenih igara.[13][14] Tek od 18. veka zabeleženi su prvi slučajevi predviđanja sudbine uz pomoć špila. Vremenom, pojedini okultisti su postavili hipotezu po kojoj su Templari preuzeli ove simboličke pločice od tajnog bratstva Druza u Libanu. Tarot započinje sa egipatskim piramidama, put ga vodi preko Balbeka, Akre sve do Pariza, stecišta reda Templara. Kristijan Pitoa, bibliotekar u Ministarstvu obrazovanja (u vreme vladavine Napoleona), napisao je da su najveće naučne tajne bile ugravirane na malim tablicama tarota. Sam naziv „Nabi“ otkriva proročku dimenziju tarota. Ovakve tvrdnje o staroegipatskom i templarskom poreklu tarota nisu utemeljene na naučnim činjenicama i zvanična istorija ih odbacuje.

Mnogi ljubitelji ezoteričnih znanja, pa i Jungu,[traži se izvor]. smatraju da je ključ enigme tarota sadržan u dvadesetprvoj karti, karti Svet ili Univerzum. Poslednja karta, XXI - Svet, ima „glavne“ znake Zodijaka - Vodoliju, Škorpiju, Lava i Bika u četiri ugla karte u liku Ribe, Orla, Lava i Bika, koji su bili dobro poznati Egipćanima. Karta uspostavlja istorijsku vezu sa Egiptom. Sfinga je bila naslikana na starim freskama u ljudskom liku, sa telom bika, nogama lava i krilima orla koji korespondiraju sa četiri Zodijačka znaka karte Univerzum, ova „kosmička“ karta sa zodijačkim znacima i slikama Isusa, Univerzuma ili Kosmičke Majke predstavlja i astrološko značenje tarota. Zodijački krug predstavlja četiri elementa u njihova tri stanja: Rađanje ili početak evolucije, kulminaciju i pad ili involuciju. Znakovi vatre, zemlje, vazduha i vode koji se rađaju sa Ovnom, Bikom, Blizancima i Rakom kulminiraju u Lavu, Devici, Vagi i Škorpiji, a kreću se u smeru pada sa Strelcem, Jarcem, Vodolijom i Ribama.

U delu La Monde Primet (1773-1783) Antuan Kur de Žebelen, sa Kraljevske Akademije u Rošelu, poziva se na staru egipatsku knjigu koja je spašena iz požara u aleksandrijskoj biblioteci u vreme Cezarove invazije na Egipat. „Ona sadrži njihovo učenje o neprestanom preobražaju ličnosti i prirode. Ova knjiga dnevnog Egipta jeste drevna i za tarot, koji mi imamo u kartama, samo što mi u kartama umesto sfinginog lika stavljamo lik Papese. Ime Tarot se dovodi u vezu sa Istokom, gde je Visoki Sveštenik u drevno doba bio pripadnik državnog kulta.“

Antonio Dragoni pisao je, 1814. godine da je Pitagora preneo egipatsku okultnu doktrinu i pretočio je u tarot. Ako se ne broji karta Luda, sa brojem 0, ostaje u tarotu 77 karata, dakle 11h7. Tih 77 karata su podeljene u dve grupe - 3x7=21 karta sa simbolima ili Velika Arkana i 8h7=56, Mala Arkana.

Elifas Levi je objavio 1856. godine knjigu „Dogma i ritual visoke magije“ u kojoj dovodi u vezu slova hebrejske azbuke sa kartama Velike Arkane, a povezao je i 4 boje sa pentagrama i simbolici istinitog imena Božijeg.

Mek Gregor Maters 1888. godine u knjizi „tarot“ navodi nekoliko anagrama za reči Taro:

  • Tora - Zakon na hebrejskom
  • Troa - Vrata na hebrejskom
  • Rota - Točak na latinskom
  • Orat - Govor, moliti, hvaliti na latinskom
  • Taor/Taur - Egipatska boginja tame
  • Ator/Athor - Egipatska boginja radosti - Hathor

Martijano da Tortona u svom tekstu koji je napisan 1418. godine tvrdi da su se karte za igranje pojavile u Evropi negde oko 1377. godine, a Tarot karte 40 godina kasnije. On napominje da su te karte bile, u simboličkom smislu povezane sa Grčkom mitologijom, i da su se na kartama nalazili crteži Grčkih božanstava.

U drugim umetnostima

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v Dummett, Michael A. E; Mann, Sylvia (1980). The game of Tarot: From Ferrara to Salt Lake City. ISBN 9780715610145. 
  2. ^ Douglas, Alfred (1974). The Tarot: The Origins, Meaning and Uses of the Cards. Penguin Books. 
  3. ^ Semetsky, Inna (2011). Re-Symbolization of the Self: Human Development and Tarot Hermeneutic. Rotterdam: Sense Publishers. str. 33. ISBN 978-94-6091-421-8. 
  4. ^ Decker, Depaulis & Dummett (1996), p. 38.
  5. ^ Decker, Depaulis & Dummett (1996), pp. 28 & 31.
  6. ^ a b Early History of Playing Cards at wopc.co.uk. Retrieved 21 November 2022.
  7. ^ Daynes 2000, str. 6.
  8. ^ Tarot Hors Ligne - Jeu de Cartes Individuelle Arhivirano 2022-10-29 na sajtu Wayback Machine at apkpure.com. Retrieved 29 October 2022.
  9. ^ a b v g d Card Games: Tarot Games Arhivirano 2019-11-29 na sajtu Wayback Machine at pagat.com. Retrieved 20 October 2022.
  10. ^ Peter F. Kopp: Die frühesten Spielkarten in der Schweiz. In:Zeitschrift für schweizerische Archäologie und Kunstgeschichte. 30: 130—145. 1973.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), here 130.
  11. ^ Hellmut Rosenfeld: Zu den frühesten Spielkarten in der Schweiz. Eine Entgegnung. In:Zeitschrift für schweizerische Archäologie und Kunstgeschichte. 32: 179—180. 1975.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  12. ^ Detlef Hoffmann: Kultur- und Kunstgeschichte der Spielkarte. Marburg: Jonas Verlag 1995, p. 43.
  13. ^ Pratesi, Franco (2012). „In Search of Tarot Sources”. The Playing-Card. 41 (2): 100. 
  14. ^ Pratesi, Franco. Studies on Giusto Giusti Arhivirano 2021-02-24 na sajtu Wayback Machine at trionfi.com. Retrieved 4 February 2018.
  15. ^ C J Ackerley (1. 1. 2007). T S Eliot: 'The Love Song of J. Alfred Prufrock' and 'The Waste Land'. Humanities-Ebooks. str. 36—. ISBN 978-1-84760-015-8. 
  16. ^ Galerija tarot Ivan Pavić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. april 2019), khazars.com (Pristupljeno: 29. 4. 2019)

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Tarot na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Тарот&oldid=28907156”