Sciofite

Sciofite (σκιά – senka, φυτό – biljka) ili sciofilne biljke su one kojima je dovoljan samo manji deo uobičajene količine svetlosti neophodne za fotosintezu i stoga mogu da rastu na senovitim mestima. Kod sciofita kompenzaciona tačka uspostavlja se pri relativno niskoj osvetljenosti zahvaljujući povoljnom odnosu između disanja i fotosinteze. Na taj način one i u senci produkuju dovoljne količine organske materije za rast i razviće. Na primer, dugoigličavoj jeli, da bi dostigla primarnu fotosintetičku produkciju, treba intenzitet svetlosti od 600 lx, a tisi svega 300 lx. Za sciofite svetlosni užitak (L) je uvek samo neki deo pune dnevne svetlosti otvorenog polja, što znači da su i L_max i L_min manji od 1. Pa je tako, na primer, svetlosni užitak mlađe (Corydalis cava Schweigg. & Kort.) 25-50%, breberine 20-40%, mrtve koprive 12-47%, a žive trave (Geranium robertianum L.) 4-74%.

Senoljubive vrste su u odnosu na vodni režim mezofilne ili higrofilne – prilagođene vlažnim uslovima, pa se često govori o sciomezofitima ili sciohigrofitima. Ova biološka osobina im onemogućava život na otvorenom polju gde su kserotermni uslovi. Hlorofilni aparat, sa druge strane, nije u potpunosti prilagođen visokoj temperaturi i intenzivnoj sunčevoj radijaciji. Listovi su sciomorfni što znači da su krupni, tanki, bez odgovarajuće periferne zaštite (goli su, bez dlačica, voštane prevlake, a kutikula je tanka) sa rastresitim tkivima bogatim hlorofilom. Mnogi primeri sciofilnih biljaka mogu se naći u tropskim kišnim šumama, ili među paprati i mahovinama. Jedna od najizrazitijih sciofita je mahovina Schistostega pennata (Hedw.) F.Weber & D.Mohr koja raste u pećinama u uslovima skoro potpunog odsustva svetlosti.

Senoljubive vrste naših geografskih širina su: zečja soca i nedirak, koje rastu u uslovima u koje prodire samo oko jedan odsto sunčeve svetlosti, i veliki broj biljaka koje čine prizemni sprat šuma sa gustim sklopom. Takav je bršljan, petrov krst, mlađa, breberina, živa trava i druge. Od sciofitnog drveća mogu se navesti: smrča, jela i bukva koje formiraju tamne četinarske, lišćarske ili mešovite šume. Ukrasne perene tipične sciofite su hoste, ivica, kandilka, astilbe itd.

Literatura

Rot, H. (1973): Enciklopedijski leksikon mozaik znanja - Biologija, Tom 19. Interpres, Beograd