Страдања младог Вертера

Stradanja mladog Vertera (nem. Die Leiden des jungen Werthers) je epistolarni roman Johana Volfganga Getea iz 1774. godine, a revidirano izdanje je objavljeno 1787. godine. Roman je objavljen iz dva dela i pripada periodu predromantizma.

Stradanja mladog Vertera
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Die Leiden des jungen Werthers
Autor	Johan Volfgang Gete
Zemlja	Nemačka
Jezik	nemački jezik
Žanr / vrsta dela	epistolarni roman
Izdavanje
Izdavač	Weygand'sche Buchhandlung
Datum	septembar 1774.

Ceo roman se sastoji od pisama koja je Verter pisao svom prijatelju Vilijemu gde mu piše o svojoj unutrašnjoj borbi i nesrećnoj ljubavi kao i o njegovim nagonima da počini samoubistvo.

Roman je prvi put objavljen u Srbiji 1905. godine u prevodu Branka Mušickog.

U ovom romanu Gete je prvi put zabeležio narodni izraz španska sela koji je danas odomaćen u srpskom jeziku kao idiom za nešto nerazumljivo govorniku.

Radnja

Lotta

Mladi pravnik Verter još uvek ne zna sigurno čime bi želeo da se bavi u životu. Svom prijatelju Vilijemu piše kako se preselio u mali grad kako bi mogao da se posveti slikarstvu i prirodi, za šta inspiraciju nalazi u obližnjem selu. Govori kako ne obavlja mnogo posla i kako je upoznao mnoge seljake uključujući i dvojicu braće Hansa i Filipa koje je čak i skicirao. U pismima dalje piše da je selo Valhajm koje posećuje najšarmantnije mesto na svetu. Smatra da je život tih seljaka mnogo bolji od njegovog, naziva ih neznalicama i da su takvi puno srećniji. Jednog dana je pozvan na seoski bal i tom prilikom upoznaju Lotu, ćerku upravnika kneževog vlastelinstva koja vodi brigu o svojih osmoro braće i sestara nakoj smrti majke. On njenim izgledom i unutrašnjom lepotom biva odmah očaran njom. Iako saznaje da ima verenika on se u nju zaljubljuje. Narednih nedelja počinje dosta vremena da provodi sa njom, a u međuvremenu upoznaje i njenog verenika Alberta koji se vraća sa puta sa kojim se isto sprijateljuje. Uviđa da je Albert simpatičan i inteligentan čovek otvorenog uma, ali ipak ne može da odoli osećaju da bi Lota bila sretnija sa njim nego sa Albertom. Za rođendan Verter dobija jednu Homerovu knjigu i crvenu traku sa Lotine haljine koju je nosila kad su se upoznali na balu. Verter je svakim danom sve opčinjeniji Lotom i njegova ljubav je sve jača, ali je istotako svestan da je ona verna i da neće da napusti verenika. Da bi je zaboravio i prestao da pati on na Vilijamovu preporuku prihvata posao u drugom gradu i postaje sekretar kod jednog diplomate. Verter i njegov nadređeni su bili dosta različiti i to je kod njega ubilo i ono malo volje koje je imao za taj posao, a takođe i prezire društvo na poslu u kome aristokratsko društvo vlada nad svima. Tad napušta taj posao i odlazi kod drugog prijatelja kneza na njegovom seoskom imanju, ali se ni tu ne zadržava dugo.

Neispunjen zbog neuspeha u pokušaju da poslom potisne svoja osećanja prema Loti koja se u međuvremenu udala za Alberta vraća se u Valhajm gde postaje još nesrećniji. Lota shvata da ni njena osećanja prema njemu nisu tako bezazlena i zamoljava Vertera da je narednih dana ne posećuje zbog priprema za Božić. Tokom njegove poslednje posete Loti on joj čita prevode pesama gde se oni poistovećuju sa likovima i radnjama u pesmama koje govore o nesretnoj ljubavi i oboje plaču. Onda on zagrli i poljubi Lotu nakon čega mu ona govori da ode i da više ne želi da ga vidi. Ta situacija učvršćuje njegove namere da se ubije i šalje slugu kod Alberta sa pismom da mu ovaj pozajmi njegov lovački pištolj pošto mora da ide na put. Kada dobije pištolj piše Loti oproštajno pismo i izvršava samoubistvo.

Sledećeg jutra ga pronalaze u plavo žutom odelu koje ga je podsećalo na dan kada su se Lota i on upoznali. Njegova smrt izaziva žaljenje kod svih meštana kojima je bio drag. U oproštajnom pismu navodi poslednju želju da ga sahrane između dve lipe na groblju sa crvenom trakom koju je dobio na poklon od Lote.

Analiza likova

Verter — glavni lik, simpatičan i inteligentan. Vešt i pažljiv sagovornik koji potiče iz bogate porodice. Njegova pisma Vilijemu ukazuju na njegova osećanja prema Loti, njegovo emocionalno stanje i opsednutost njome.

Lota — očaravajuća sa posebnom unutrašnjom lepotom, brine se za svoju braću i sestre. Iako verena ne može da ne oseti povezanost i osećanja prema Verteru. Njen lik je zasnovan na Geteovoj drugarici Šarlot Buf u koju je bio zaljubljen, ali mu osećanja nisu bila uzvraćena.

Albert — inteligentan i ugodan čovek koji sa strpljenjem i ljubaznošću toleriše Verterove emocije prema Loti i pruža mu svoje prijateljstvo. Često sa njim vodi diskusije nudeći mu racionalne odgovore na njegova neracionalna pitanja.

Kulturni uticaj romana

Stradanja mladog Vertera je bio Geteov prvi veliki uspeh koji ga je ujedno i proslavio. Jedan od najvećih obožavalaca ovog dela je bio i Napoleon Bonaparta koji je delo smatrao jednim od najvećih dela evropske književnosti, čak je i njegovo delo poneo kad je krenuo na svoj pohod u Egipat.

Takođe, u evropi dolazi do fenomena poznatog kao Verterova groznica zbog koje se mladići oblače kao i Verter opisan u knjizi.

Laza Lazarević 1881. godine u časopisu Otadžbina predstavlja i svojevrsnu parodiju ovog Geteovog dela pod nazivom Verter gde mladi čovek dolazi na lečenje u banju gde se nesrećno zaljubi u udati ženu zbog čega odlučuje da izvrši samoubistvo, ali ga njen muž uspešno odgovara od te namere. 1976. godine po ovoj Lazinoj priči RTV Beograd snima i film pod nazivom U banji jednog dana.

Spoljašnje veze

• Besplatna knjiga - projekat Gutenberg Pristupljeno 16. 11. 2021.
• Književnost - analiza dela Pristupljeno 16. 11. 2021.