Staša Zajović
Stanislava Staša Zajović (rođena 25. januara 1953. godine u Nikšiću) je antiratna, feministička aktivistkinja koja u svom radu sledi principe zalaganja za mir i ljudska prava. Jedna je od osnivačica i koordinatorka beogradske nevladine organizacije Žene u crnom. Cvojim dugogodišnjim aktivističkim radom, edukativnim projektima, brojnim tekstovima i zbornicima koje je uredila, učešćem na međunarodnim i regionalnim konferencijama o važnim društvenim pitanjima, kao i stvaranjem regionalne antiratne mreže Žena u crnom osvojila je poverenje i poštovanje žrtava ratnih sukoba iz 90ih širom regiona, kao i brojne međunarodne nagrade i priznanja za svoj rad, Bila je i među nominovanima za Nobelovu nagradu za mir. Njen angažman obuhvata širok spektar aktivnosti od solidarnosti sa prigovaračima savesti i dezerterima; kontinuirane borbe protiv ratnih zločina, naoružavanja, militarizma, patrijarhata; do povezivanja žrtava sa različitih strana ratnih sukoba dugotrajnim i dubokim prijateljskim vezama, uključujući edukativni i politički rad na prevazilaženju ratnih trauma kroz aktivistički angažman žrtava; zatim borbu za prava žena da odlučuju o svojim reproduktivnim pravima, itd.
Biografija
urediStaša Zajović je 1997. godine diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je studirala romansku grupu jezika, španski jezik i književnost.[1]
U aktivizam ulazi kao simpatizerka levog disidentskog pokreta, okupljenog oko Otvorenog univerziteta. Incident koji se desio 28. aprila 1984. godine, kada je zajedno s drugim polaznicima Otvorenog univerziteta bila uhapšena, bio je prekretnica koja je duboko uticala na njen dalji aktivistički angažman.[2]
Od ranih osamdesetih aktivno sudeluje u radu feminističke grupe Žena i društvo u Beogradu, gde je bila jedna od osnivačica SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja.[3]
U toku ratova u Jugoslaviji, 1991. postaje jedna od osnivačica beogradske nevladine organizacije Žene u crnom, u okviru koje učestvuje u mnogim antiratnim demonstracijama i performansima usmerenim protiv ratnih zločina, militarizma, nacionalizma i fundamentalizma. [4] Od osnivanja grupe Žene u crnom do danas učestvovala je u mnogobrojnim protestnim uličnim akcijama, pomagala je porodicama žrtava ratnih zločina, ženama izbeglicama i žrtvama silovanja u ratu. [5]
Kao istaknuta aktivistkinja i neko ko se zalaže za kažnjavanje ratnih zločina, bila je meta višestrukih fizičkih napada ekstremnih nacionalista [4], kao i administrativnih zabrana. [6]
Imala je značajnu ulogu u mnogim društvenim mrežama, koalicijama, konferencijama. Napisala je mnoge članke o feminističkim pitanjima poput uloge žena u ratu, kao i o mirovnoj politici i međunarodnoj solidarnosti. Pokretala je brojne edukativne programe. Napisala je dve knjige i uredila veliki broj zbornika. Podržava ideju građanske neposlušnosti.
"I upravo je Stašina "priča", dok mirno stoje u Knez Mihailovoj ulici sa razmotanim transparentom - Stop ratu: Antimilitarizam - naš izbor; Stop kasetnoj municiji; Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici ili kada sa porodicama žrtava ode u Orahovac na komemoraciju Srbima stradalim u napadu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) 1998 - takva da objašnjava u potpunosti njen antiratni angažman i moto organizacije - Uvek neposlušna." [7]
Aktivizam
urediAktivističko iskustvo Staše Zajović: [1]
- Od 1985. do 1991/92. godine se bavila sledećim aktivnostima: aktivizmom u feminističkoj grupi Žena i društvo u Beogradu; osnivanjem SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja, Beogradskog ženskog lobija, Ženskog parlamenta u Beogradu, Civilnog pokreta otpora; takođe je bila i aktivistkinja Centra za antiratnu akciju u Beogradu.
- 1991. godine je bila jedna od osnivačica feminističko-pacifističke grupe Žene u crnom.
- Rad u grupi Žene u crnom: Staša Zajović je aktivna učesnica u svim antiratnim acijama, performansima, mirovnim protestima i drugim vidovima uličnih aktivnosti od 1991. godine.
- Od 1993. do 1996. se intenzivno volonterski bavila pomaganjem u nekoliko izbegličkih kampova u Srbiji.
- Tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih godina je učestvovala u sledećim ženskim mirovnim mrežama: Međunarodna mreža Žena u crnom/Međunarodna mreža ženske solidarnosti protiv rata, Mreža za prigovor savesti u Srbiji, Mreža Žena u crnom Srbije, Ženska mirovna koalicija.
- Regionalnu inicijativu Ženski sud – feministički pristup pravdi pokrenule su 2010. godine feminističke organizacije iz svih zemalja bivše Jugoslavije uključujući i Žene u crnom. Tokom četiri godine intenzivno su radile na pripremama za organizovanje Ženskog suda, pri tom stvarajući feministički model izgradnje mira, pravde i odgovornosti. Aktivnosti su uključivale stvaranje solidarne mreže svedokinja, aktivistkinja, terapeutkinja, teoretičarki i umetnica. Feministički pristup pravdi ima za cilj promišljanje i stvaranje nove politike znanja. Njime se preipituje odnos između teorije i prakse/iskustva, gradi međusobna solidarnost i poverenje, alternativna ženska istorija i kolektivno istorijsko pamćenje.[8]
"Imale smo preko 2500 uličnih akcija, bez obzira na užasne probleme koji su najviše proizlazili iz toga što smo se fokusirale i nikada nismo odustale od pitanja odgovornosti za rat i ratne zločine 90-ih. Otuda svi naši najveći problemi, Proizvele smo potpuno nove prakse jer u vezi sa tranzicionom pravdom nismo imale nikakve modele. To su prakse koje zagovaraju feministički pristup pravdi, kao što je posećivanje mesta zločina počinjenih u naše ime. To je potpuno nova vrsta politike. Zahvaljujući tim praksama i doslednosti, mi smo mogle da okupimo žene žrtve iz svih zemalja bivše Jugoslavije u Ženski sud. Mislim da neću biti pretenciozna ako kažem da to nije niko drugi uspeo, jer su one iz zajednice žrtava tražile da mi kontrolišemo taj proces. To nije bilo zato što smo mi visokoprofesionalne, već zbog izgrađenog ogromnog povjerenja. Šest godina smo stajale na Trgu republike tokom ratova. To je nova paradigma mirovnog prisustva u javnosti na Trgu koji je simbol najgorih nacionalističkih narativa, a ti ga preokrećeš u mesto saosećanja sa onima koji su proglašeni nepodobnima, neprijateljima, sa onima koji su subverzivni. To su žrtve različitih etničkih predznaka. Mi smo u takvim okolnostima napravile pluralitet javnosti, reagovale smo ne samo na kontekst zla već smo i proizvodile jednu drugačiju javnost. To smo radile zajedno sa umetničkim kolektivima, stvarajući subverzivno sećanje, subverzivno pamćenje, drugačiju memorijalizaciju.”[9] Staša Zajević
Bibliografija
urediStaša Zajović je uredila veliki broj zbornika i publikacija iz oblasti mirovnog aktivizma i feminističkog pristupa pravdi. Autorka je velikog broja eseja i članaka, kako u lokalnim, tako i u međunarodnim časopisima. Neke od tema u njenim radovima su: žene i politika, reproduktivna prava, rat, ženski otpor ratu, i tako dalje. [1]
Pisala je, između ostalog, za zbornik Žene za mir, kao i za Women's Health Journal i Women For Peace. [1]
"Proizvele smo 300 kratkih filmova o našim akcijama sa Grupom ѕa video aktivizam, oko 300 izdanja onoga što zovemo kontraarhiva, kontrasjećanja, alternativna istorija, deset izdanja ŽUC mreža međunarodnih skupova, 6-7 hiljada terenskih obrazovnih radionica, zakonodavnih inicijativa... Jako je bitna ta isprepletenost različitih aktera i akterki – multiperspektivnost, isprepletenost različitih aktera i akterki. Spojile smo s jedne strane feministički aktivizam, unele smo feministički antimilitarizam, što je nepoznato. I politiku pravljenja savezništva. Nije nam bilo bitno da li je neko muškarac ili žena, iako smo mi ženska grupa. Od početka smo bile sa svim buntovnicima, pobunjenicima protiv rata, dezerterima. To rodno nam nije bilo važno. Preokrenule smo i to rodno a ne samo nacionalno. Sve smo preokretale, uz tu jednu mučninu i tegobu, da stalno preokrećemo, uznemirujemo, stvaramo, kreiramo i da to bude jedan uzbudljiv proces. Umetnici, porodice žrtava, žene najvišeg akademskog nivoa sa ženama koje su završile samo četiri razreda, LGBT zajednica i svi smo na jednom mestu, zajednični prepoznati u jednoj drugosti, što kaže Žole iz Škarta – mi ne pratimo modu. Ko prati modu uvek je u zaostatku... Kultura kontrapunkta, ostajanje na mestu i produbljivanje toga je za mene jedino važno.” [9]
Staša Zajević
Učešće na međunarodnim konferencijama
urediUčestvovala je na brojnim značajnim konferencijama, među kojima su one u Alternativnim forumima Organizacije ujedinjenih nacija, War Resisters International, Evropskom kongresu mira i Evropskom parlamentu, kao i Razvojnom fondu Organizacije ujedinjenih nacija za žene (UNIFEM). [1]
Važno je i njeno članstvo u međunarodnim telima poput Savetodavne grupe UNIFEM-a, kao i u Izvršnom savetu Globalne mreže za reproduktivna prava (čije je sedište u Amsterdamu). [1]
Nagrade i priznanja
urediNeke od značajnih nagrada i nominacija: [1]
- Milenijumska nagrada za mir, UNIFEM (nagrada je uručena Ženama u crnom 2001. godine)
- Počasna građanka Tutina/Sandžak (2004)
- Počasna građanka Granade (2004)
- Nominacija "1000 žena za Nobelovu nagradu za mir" (2005)
- Nominacije za ličnost godine lista Danas (2005 i 2007)
Još nagrada: [10]
- Nagrada "Osvajanje slobode" (2022)[11]
Reference
uredi- ^ a b v g d đ e „CV Staša Zajović - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ „Staša Zajović: Feminizam i antimilitarizam su neodvojivi, jednako kao što su militarizam, seksizam i nacionalizam dio patrijarhalne kontrole - Tacno.net” (na jeziku: hrvatski). 2024-07-12. Pristupljeno 2024-11-11.
- ^ Redakcija, ATA Stars (2022-09-25). „Staša Zajović dobitnica nagrade „Osvajanje slobode“”. ATA Stars (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-11.
- ^ a b Stange, Mary Zeiss; Oyster, Carol K.; Sloan, Jane E. (2011-02-23). Encyclopedia of Women in Today's World (na jeziku: engleski). SAGE Publications. ISBN 978-1-4129-7685-5.
- ^ Rivas, Rosa (1993-04-26). „"Las Mujeres de Negro ejercemos la desesperación activa"”. El País (na jeziku: španski). ISSN 1134-6582. Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Staša Zajović: Otrovom nacionalizma se sprečava pobuna | DW | 05.10.2019”. DW.COM (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ „Staša Zajović: Uvek neposlušna - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2019-09-20. Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ sdadmin (2015-05-06). „Ženski sud - feministički pristup pravdi”. Libela (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-11-11.
- ^ a b online, Monitor (2021-10-15). „STAŠA ZAJOVIĆ, KOORDINATORKA ŽENA U CRNOM: Moramo pogledati lice prošlosti” (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2024-11-11.
- ^ „Aktivistinja Stanislava Staša Zajović dobitnica nagrade "Osvajanje slobode" - Društvo - Dnevni list Danas” (na jeziku: srpski). 2022-09-24. Pristupljeno 2022-11-15.
- ^ Fonet (2022-09-24). „Stanislava Staša Zajović dobitnica nagrade "Osvajanje slobode"”. Euronews.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-11-11.