Stara planina

Ne poistovećivati sa Balkanskim planinama.

Stara planina, ili planina Balkan (bug. Стара планина; stgrč. Αίμος; lat. Haemus; tur. Balkan), jeste planinski venac koji pripada Balkanskim planinama (deo Karpatsko-balkanskih planina), a nalazi se pretežno u Bugarskoj i znatno manjim delom u jugoistočnoj Srbiji. Dužina ovog planinskog sistema iznosi 530 km. Pruža se od Vrške čuke sa srpsko-bugarske granice na zapadu sve do rta Emine kod Crnog mora na istoku. Najviša tačka Stare planine je vrh Botev (2375 m) u Bugarskoj. U Srbiji, najviši vrh je Midžor sa 2169 metara nadmorske visine što ga čini najvišom tačkom uže Srbije.

Stara planina
Stara planina (vrh Babin zub)
Geografske karakteristike
Najviša tačka	Botev vrh
Ndm. visina	2376 m
Koordinate	42° 43′ 03″ S; 24° 55′ 00″ I
Geografija
Stara planina
Države	Bugarska Srbija
Masiv	Karpatsko-balkanske planine
Grupa	Balkanske planine

Stara planina je najviša i najrasprostranjenija Karpatsko-balkanska planina. Na njenom prostoru nalaze se parkovi prirode, prirodni rezervati i zaštićena područja kao i bugarski nacionalni park Centralni Balkan. Zbog velikog broja planinarskih objekata, izletišta kao i zbog prisustva karakterističnog biljnog i životinjskog sveta, Stara planina privlači veliki broj turista.

Ime

U vreme Rimljana, masiv se zvao Hemus (Haemus). Istoričari smatraju da taj naziv potiče od tračke reči saimon što znači „planinski lanac”. Sloveni su je nazivali Matorni gori, a Turci Kodža Balkan ili samo Balkan. Naziv Balkan je persijskog porekla i znači „brdoviti kraj”.

Postoji još i naziv Ćiprovački Balkan.

Geografija

Šume Stare planine

Ova planina predstavlja deo prostranog planinskog venca koji se naziva Karpatsko–balkanski planinski luk. U Srbiji se nalazi samo njegov manji zapadni deo. Celu teritoriju Stare planine i njeno podgorje sastavlja Torlak a istočna polovina se naziva Visok (pre Visočki srez). Kao morfološka celina omeđena je dolinama Belog i Trgoviškog Timoka, i Visočice, a na istoku je omeđena državnom granicom Srbije i Bugarske. U meridijanskom pravcu se pruža skoro 100 km, dok u uporedničkom pravcu pružanja maksimalna dužina iznosi oko 30 km (Pirotska kotlina–Srebrna glava).

Na severu, masiv Stare planine počinje od obronaka Vrške čuke (692 m n. v.).

Deo Stare planine u Srbiji regionalno pripada istočnoj Srbiji i administrativno se prostire na teritorijama četiri opštine: Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Planinski masiv Stare planine sastoji se iz Zaglavka i Visoka, u kojima dominiraju Trgoviški i Beli Timok, odnosno Visočica i Toplodolska reka.

Distribucija visinskih pojaseva na Staroj planini

Sekcija	Oblast, km2	%	Prosečna altituda, m	0 – 200 m, km2	%	200 – 600 m, km2	%	600 – 1000 m, km2	%	1000 – 1600 m, km2	%	Iznad 1600 m, km2	%
Zapadne Balkanske planine	4 196,9	36,19	849	–	–	907,1	21,61	2 074,9	49,44	1 139,6	27,15	75,3	1,79
Centralne Balkanske planine	3 400,9	29,33	961	–	–	549,8	16,17	1 512,7	44,48	1 076,7	31,66	261,7	7,70
Istočne Balkanske planine	3 998,6	34,48	385	560	14,00	2 798,9	70,00	624,1	15,61	15,6	0,39	–	—
Ukupno	11 596,4	100	722	560	4,83	4 255,8	36,70	4 211,7	36,32	2 231,9	19,25	337	2,91

Vrhovi

Vrhovi u Srbiji

Izrazitiji vrhovi Stare planine su:

Midžor (2169 m n. v.)

• Midžor (2169 m н. в.),
• Дупљак (2032 m n. v.),
• Kopren (1964 m n. v.),
• Tri čuke (1937 m n. v.),
• Vražja glava (1936 m n. v.),
• Srebrna glava (1933 m n. v.).
• Vrh Baba (1787 m n. v.),
• Babin zub (1758 m n. v.),
• Orlov kamen (1737 m n. n. v.),
• Tupanar (1727 m n. v.)
• Mučibaba (1727 m n. n. v.),
• Tupanac (1673 m n. n. v.)
• Sveti Nikola (vrh) (1380 m n. v.),
• Vetren (1330 m n. v.),
• Tresak (1000 m n. v.),
• Crnoglav (764 m n. v.).

Često se Staroj planini pripaja i Vidlič (1413 m n. v.) čiji planinski venac pripada gornjem Ponišavlju, međutim to nije potpuno tačno. Vidlič predstavlja prostornu antiklinalu, koja je navučena preko staroplaninske zone, te stoga, i morfološki i tektonski, predstavlja jednu zasebnu celinu.

Najviša tačka Stare planine u Srbiji je vrh Midžor sa visinom od 2169 m n. v, a najniža tačka je na izlazu iz doline Prlitskog potoka (132 m n. v.).

Vrhovi u Bugarskoj

U Bugarskoj je najviši vrh Botev (2376 m n. v.).

Vrh Midžor (2169 m n. v.) se nalazi na samoj granici Srbije i Bugarske, i na njemu je granični kamen.

• 
  Botev, najviši vrh Stare planine u (2.376 m)

Klisure

U dolinama, između određenih mikrocelina na Staroj planini, reke su napravile i svoje karakteristične klisure:

• Između najsevernijeg uzvišenja na Staroj planini – Vrške čuke (692 m) i Zaječara nalazi se malo poznata klisura Vlaški Do.
• Između zaječarskog i knjaževačkog basena Vratarnička klisura.
• Između mikroregije Zaglavak i Budžak klisura Korenatac i klisura Gornjokameničke reke, u blizini naselja Temska klisura reke Temštice.
• Između naselja Rsovci i Pakleštica klisura Vladikine ploče.
• Između naselja Rosomač i Slavinja klisura Rosomačke reke.

Klisura Rosomačke reke

Klisura Vladikine ploče

Klima

Stara planina pripada pojasu kontinentalne klime, u kome su leta topla i sušna, a zime hladne sa jakim vetrovima i puno snega. Prelazna godišnja doba, proleće i jesen, slabo su izražena. Osim toga ova planina ima i posebne specifičnosti zbog kojih u određenim mesecima (i leti i zimi) na njoj postoje povoljni klimatski uslovi za razvoj turizma.

U okviru planinskih klimatskih regiona na Staroj planini se mogu izdvojiti, u zavisnosti od njenih visinskih zona i morfologije terena:grupe dolinskih, grupa prelaznih i grupe planinskih klimatskih regiona. U okviru dolinske grupe klimatskih regiona nalazi se Donje Timočki, Belo Timočki i Nišavski klimatski region, a u okviru planinskih klimatskih regiona:

• Prelazni ili subplaninski klimatski region delovi regiona na visinama između 600 i 1.250 m n. v.
• Pravi planinski klimatski region na visinama između 1.250 i 1.900 m n. v.
• Visokoplaninski klimatski region na visinama iznad 1.900 m n. v.

Temperatura vazduha

Klimatski region	Srednja godišnja temperatura vazduh
Donje Timočki	11,3 °C
Belo Timočki	10,2 °C — 10,6 °C
Nišavski	9,8 °C — 10,7 °C
Prelazni (subplaninski) klimatski region	6,0 °C — 9,5 °C
Pravi planinski klimatski region	2,0 °C — 6,0 °C
Visokoplaninskom klimatski regionu	0,0 °C — 2,0 °C

Vetrovi

Najzastupljeniji vetrovi na širem prostoru Stare planine su:

• Košava (koja donosi hladnije vreme, duva najčešće u rano proleće i poznu jesen)
• Etezija (koja utiče na razvoj lepog, vedrog i suvog vremena, a najzastupljenija je od kraja juna do septembra).

Padavine

Severni delovi (dolina Belog Timoka) predstavljaju jednu od najsušnijih regija Stare planine. Količina padavina kreće se od 543,1 mm u naselju Minićevo do do 794,4 mm u naselju Topli Do

Na južnim padinama planine sneg je prisutan nešto kraće – od novembra do marta. U zoni visokoplaninskog područja u zimsko periodu trajanje snega je od 3 do 5 meseci. Snežni pokrivač je debljine 30 cm i traje 70 do 140 dana, a sneg debljine 50 cm i više (do 2 metra) traje 40 do 100 dana. Pleistocena (virm 3) snežna granica na Staroj planini se nalazila na visini od oko 1.700 m n. v.

Hidrogeografske odlike

Stara planina bogata je brojnim rečnim tokovima, te ima razgranatu hidrografiju koja omogućava bujnu i raznovrsnu floru, kao i uslove za život raznovrsne divljači. Planina je karakteristična po brojnim dolinama koje se dižu prema vrhovima i praktično niz svaku od tih dolina teku vode, omanji potoci koji se nizvodno spajaju u veće potoke, a potom formiraju rečne tokove, koji se potom spajaju sa drugim rečnim tokovima. Većina ovih tokova je bujičnog tipa, koji sa sobom nose velike količine materijala. Stara planina poznata je i po brojnim vodopadima.

Reke Stare planine pripadaju slivovima Timoka i Nišave. Crnovrška reka, u severnom delu, pripada slivu Timoka. Ona ima razgranat sliv kome pripadaju Golema, Zubska, koja dolazi iz pravca Babinog zuba, Debestička, Ćustička, Ravnobučka, Janjska reka i dr. Toplodolska reka nastaje spajanjem Rekitske, koja dotiče iz pravca Babinog zuba, odnosno njegove južne strane i Javorske reke, koja sa svojim pritokama dolazi iz pravca graničnog masiva. Toplodolsa reka zajedno sa Visočicom stvara reku Temsku. Visočica teče dolinom koja razdvaja Vidlič od Stare planine, a sa svojim pritokama i sastavicama Kameničkom, Rosomačkom, Dojkinačkom, Belskom rekom i dr. značajna je po rasprostranjenosti pojedinih biljnih zajednica (tresava, rosulja itd.).

Privreda

Stara planina je bila stalno gladna: ubrzano se množi stanovništvo a izvori prihoda se ne povećavaju. Veliki broj ljudi i žena iz prelazne i stočarske zone ide da nadničari selima u ratarskoj zoni (kopačke, žegvarke, kosači, berači sena). U vreme gladnih godina u nadnicu se išlo daleko, u Zagorje, istočno od glavnog bila Stare planine na teritoriju sadašnje Bugarske. Mlađi muškarci, ali i starci, ređe devojke, idu da budu sluge kod seoskih gazda u ravničarskim selima oko Timoka i Nišave. Gotovo iz svakog sela Budžaka retko ko da nije išao da bude negde sluga, a išli su i iz pirotskih sela (Bazovik, Ragodeš, Kumanovo, Orlja, Osmakovo, Vranište). Pečalbarstvo je u mnogim selima bilo čak osnovni izvor prihoda, što je slučaj sa svim selima u prelaznoj zoni. ali i sa siromašnim selima u domaćinstvima stočarske zone (Cerova, Temska, Rudinje, Zaskovci, Zavoj, Pokrovenik, Koprivštica, Dobri Do, Sopot, Kumanovo, Crvenčevo, Crnoklište, Vranište, Osmakovo, Orlja, Bazovik, Ragodeš, Radejna). U pečalbu se išlo daleko (Pomoravlje, Beograd, Smederevo, Vojvodina) i tamo ostajalo od ranog proleća do kasne jeseni, a išli su muškarci u punoj snazi, dosta često domaćini. I drvarenje je bilo važan i vrlo gorak izvor prihoda. Sva sela Budžaka, ali i pirotska sela Topli Do, Zaskovci, Rudinje, Cerova, Šugrin, Bazovik, Ragodeš, Temska dovozila su tesanu građu i ogrevno drvo u najbliže gradove (Pirot, Knjaževac), najviše s jeseni i na početku zime, ali i u toku cele godine, prilagođavajući se potražnji. U odlasku i povratku rabadžije iz najdaljih sela su gubile po tri i više dana i vraćali se, i oni i volovi, prezebli i premoreni. Dovezu po 4 m³ a zarade najviše 100 kg kukuruza ili pšenice. Uslužna vršidba u nizijskim selima bila je za one koji mogu da čuvaju po desetak konja preko godine, dobra prilika da zarade dosta pšenice za ishranu svoje porodice. Uslužnom vršidbom su se bavili Rosomačani, Senokošani, Dojkinčani, Brložani, Ragodešani, Mirkovčani, Crnovršani i "ćuštičani, ali i nomadski stočari sa Stare i Suve planine. Kamenoresci Temske i Pokrovenika su zarađivali obrađujući peščar u nadgrobne spomenike, korita, vodenične kamenove; Gornjovisočani su bili mlekari ne samo u svom kraju već i u čitavoj zemlji (Rsovci, Visočka Ržana, Slavinja, Brlog, Dojkinci); poznati i traženi građevinari, posebno vešti u drvetu i kamenu, su iz Dojkinaca, Brloga, Zavoja, Pokrovenika, Crvenčeva, Crnoklišta; u ciglare su išli Crnoklištani, Crvenčanci, Kumanovci; Brložani, Jelovičani; Nišorci i Šugrinci bili su dobri grnčari; Rsovčani i Crnoklištani i Cerovci su bili muzičari po svadbama, a poznati krečari su iz Radejne, Petrlaša, Berilovca, Gradašnice kod Pirota, Gradišta kod Knjaževca, Gornje Sokolovit, Žukovca, Ošljana. Svako selo je imalo abadžiju, krojača, kovača, kolara, potkivača, štrojača, retko i obućara, kacara, stolara. Veća sela su imala mehane i mehandžije.

Između dva rata javljaju se i prve radnje sa kolonijalnom robom i prodavci u njima. U većim stočarskim selima, pogotovo kod onih koja su dosta daleko od gradova, po jedan ili nekoliko ljudi je trgovalo stokom (ćuštica, Crni Vrh, Rosomač, Senokos, Rsovci, Visočka Ržana). Izrada frula, dvojnica, grabulja, vila, korita, kopanja, pehara, mernika, taraba, ali i kašika, zdela, slanika, tovarija, zastruga, preslica donosila je izvesne prihode onima koji su ih izrađivali. Mnoge od tih predmeta radili su pastiri čuvajući istovremeno i stoku. Tkanje sukna je nekada imalo veliki značaj, sukno se tražilo i dobro plaćalo. Od hrane gotovo ništa se nije kupovalo (Jedemo kad se rodi i kolko se rodi. Kvo se rodi, naše je, ništa ne kupujemo; Temska). Prodaje se vino, rakija, pokoje grlo stoke, grožđe, povrće, voće, krompir, pasulj, sir, mleko, vuna, urda, jaja, živina, orasi. Oni iz nizije prodaju pšenicu, kukuruz, ili ih razmenjuju za krompir, pasulj, mlečne proizvode. Bili su uvek traženi dojkinački i crnovrški krompir, trešnje iz Crvenčeva, rakija od trešanja iz Crnoklišta.

Između dva svetska rata počinje da se razvija zadrugarstvo, i to najpre nabavno–prodajne zadruge, a zatim mlekarske zadruge i štedionice. Posle 2. Svetskog rata nabavno-prodajne zadruge prerastaju u opšte zemljoradničke zadruge koje počinju da nabavljaju reprodukcioni materijal i mašine za razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Sport i rekreacija

Skijaši na Staroj planini

Stara planina je pod snegom gotovo pet meseci godišnje i ima odličan potencija za izgradnju dugih staza za alpsko skijanje. Babin zub, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.758 m, jedan je od najlepših krajolika Stare planine. Markantne stene Babinog zuba završavaju se jugozapadno Midžora (nadmorske visine 2.169 m), najvišeg vrha Stare planine i Srbije. Babin zub je zaštićeni prirodni rezervat.

Na Babinom Zubu nalazi se skijaški centar “Babin zub”, koji čine staze na lokacijama “Konjarnik”, “Sunčana dolina” i “Markova livada”. Skijalište “Babin zub” poseduje četvorosednu žičaru “Konjarnik”, ski lift “Sunčana dolina”, kao i dečiji ski vrtić sa pokretnom trakom “Markova livada”. Na lokaciji “Jabučko ravnište” nalazi se prva gondola u Srbiji. Više od 13 km odlično uređenih staza, različitih težina, pripremljene su za skijaše svih kategorija. Za ljubitelje ekstremnih sportova obezbeđena je staza za slobodnu vožnju. U ski centru Stara planina je izgrađen sistem za veštačko osnežavanje.

Izgradnja mini hidroelektrana

Poslednjih godina Stara planina je dospela u žižu srpske javnosti zbog izgradnje više desetina mini hidroelektrana (MHE) u zaštićenoj parka prirode na Staroj planini. Meštani i aktivisti okupljeni oko inicijative Odbranimo reke Stare planine smatraju da bi se ovime ”neke od najlepših i najčistijih reka u Srbiji isušile i prevele u cev”, čime bi se ”izvršio ekocid nesagledivih razmera koji bi doveo do uništenja prirodnih staništa biljnih i životinjskih vrsta”. Proteste ove ekološke inicijative je podržalo više javnih ličnosti.

Galerija

• 
  Stara planina - Ponor
• 
  Stara planina - Ponor
• 
  Stara planina - Ponor
• 
  Stara planina - Ponor
• 
  Stara planina - Ponor
• 
  Stara planina - Ponor
• 
  Stara planina - Ponor
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Vrtibog
• 
  Stara planina - Jabučko ravnište
• 
  Stara planina - Jabučko ravnište
• 
  Stara planina - Jabučko ravnište
• 
  Stara planina - Jabučko ravnište
• 
  Stara planina - Jabučko ravnište
• 
  Stara planina - Jabučko ravnište
• 
  Pogled sa Jabučkog ravništa 2016.g.
• 
  Stara Planina u jesen
• 
  Vrh kopren
• 
  Midžor panorama
• 
  Srebrna glava
• 
  Tri čuke
• 
  Put ka Midžoru
• 
  Subegov kamik
• 
  Pogled sa vidikovca Smilovica
• 
  Razdolje vodopad na Staroj planini
• 
  Razdolje
• 
  Kaluđerski skokovi

Vidi još

• Park prirode Stara planina
• Vodopadi Stare planine
• Stočarstvo na Staroj planini
• Pokret „Odbranimo reke Stare planine”

Literatura

• Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 100. ISBN 86-331-2075-5. 
• Mala enciklopedija Prosveta (3 izd.). Beograd: Prosveta. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
• Marković, Jovan Đ. (1990). Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-02651-3. 
• Dr Miodrag Velojić, Stara planina, U: ZEMLjA I LjUDI : popularno naučni zbornik / uredio Ivica Šantić. – 1951. sv.1, Beograd, Srpsko geografsko društvo.

Spoljašnje veze

• „Fotografije Stare planine”. Arhivirano iz originala 28. 02. 2009. g. 
• Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju - Srbija plus
• „O pošasti novih i neodrživih ski-centara u Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji i Bugarskoj (časopis World Birdwatch, marta 2009)” (PDF).  (jezik: engleski)
• Neistraženo: Stara planina - adrenalinska avantura bez premca N1 - Zvanični kanal
• -author= -
• -author= -
• „Hiking in Balkan Mountains”.  Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2013)
• -author= -
• -author= -