Stara Velika Bugarska
Stara Velika Bugarska (grč. Παλαιά Μεγάλη Βουλγαρία) je bila država između reke Dnjepra na zapadu, donje Volge na istoku i planine Kavkaz na jugu.[1]
Utemeljio ju je prabugarski kan Kubrat iz klana Dulo. Posle Kubratove smrti oko 665. godine, njegov sin Batbajan je preuzeo vlast u kanatu, ali je posle usledio raspad te države. Prvo je Kubratov drugi sin Kotrag otišao u srednje Povolžje (i kasnije uspostavio državu Povolšku Bugarsku).
Kubratov sin Kuber je odvojio drugi deo države u Panonskoj niziji u samostalni Avarski kaganat i kasnije, nakon što je pobegao iz Panonske nizine, naselio u Makedoniju. Ostali Prabugari iz tog područja su tražili utočište kod Langobarda.
Iz tog kovitlaca, Asparuh (najverovatnije najmlađi kanov sin) se pojavio kao najprominentniji lik, vodeći svoje Prabugare iz federacije i južno preko Dunava je uspostavio vlastitu državu.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Fiedler 2008, p. 152.
Literatura
uredi- Charles, Robert H. (2007) [1916]. The Chronicle of John, Bishop of Nikiu: Translated from Zotenberg's Ethiopic Text. Merchantville, NJ: Evolution Publishing.
- Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
- Popović, Vladislav (1986). „Kuvrat, Kuver i Asparuh” (PDF). Starinar. 37: 103—133.