Stanislav Nikić
Stanislav Nikić (1936 — 2017) bio je srpski lekar, neuropsihijatar i profesor.
Stanislav Nikić | |
---|---|
Datum rođenja | 1936. |
Datum smrti | 2017. |
Biografija
urediRođen u selu Donje Vukovsko na Kupreškoj visoravni 1936. godine. Osnivač dnevne bolnice na VMA, a tokom karijere i šef Neuropsihijatrijske klinike VMA. Dosta vremena posvećivao bolestima zavisnosti, naročito alkoholizmu i pušenju. Kao častan i istinoljubiv čovek, tokom karijere je trpeo posledice borbe za istinu i pravdu.
Bio je jedan od dvojice uglednih lekara s VMA (uz prof. dr Aleksandra Ivanovića, lekara Odeljenja klinike ORL na VMA) koji su u septembru 1991. godine uzburkali našu javnost štrajkom glađu i saopštenjem u kome su armijski i državni vrh optužili za izdaju. Proglašeni su "pobunjenicima" i "pučistima" i suspendovani, a nekoliko meseci kasnije vraćeni na posao, ali ne i na svoja radna načelnička mesta. Usledila je "odiseja" dvojice lekara, duga skoro deset godina, pri čemu su oni bili jedini lekari, i uz to još vojni, koji su se, ukazujući na "silne propuste JNA", usudili da javno zatraže smenu državnog, vojnog i vojnosanitetskog vrha. Lekari, dr Ivanović, tada načelnik Klinike za ORL, i pukovnik dr Stanislav Nikić, načelnik Klinike za psihijatriju VMA, posle suspenzije "zbog povrede vojne discipline i rada", odlukom Vojnog suda u februaru 1992. godine vraćeni su na posao. Međutim, prof.dr Stanislav Nikić je posle toga napustio ovu vojnu ustanovu[1].
Dao je doprinos i u borbi za istinu u slučaju Đorđa Martinovića kao jedan od potpisnika otvorenog pisma predsedniku Tadiću i predsedniku Vlade dr Koštunici, 2006. godine, uz 350 studenata-članova Parlamenta Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Mladena Mrkalja, prof. dr Zorana Krivokapića (jednog od Martinovićevih lekara), i samog režisera Milorada Bajića, sa zahtevom da se dokumentarni filmovi "Strah od istine" i "Optužujemo", koji su snimljeni o zločinu nad Đorđem Martinovićem objave na nacionalnoj televiziji[2].
Autor je više knjiga, a neke od njih su:
- "Sveti čovek sa zapada" (o Svetom Savi)
- "Četiri konja apokalipse" (o bolestima zavisnosti)
- "Uzleti i posrtanja" (autobiografsko delo)[3].
- "Linija ili zid" (o alkoholizmu)
- "Nova teorija mišljenja", (naučni rad), 2009 god, biblioteka Educatio, izdavač Zadužbina Andrejević.
- "Zmijsko seme"
- "Pucaju srca u kamenu"
- "U senci rata (zapisi)"
Umro je 28. maja 2017. godine u Beogradu.
Reference
uredi- ^ Deset godina tamnovanja u VMA. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2022) „Glas javnosti“, 4. 1. 2006, Pristupljeno 1. 6. 2017.
- ^ Tražimo istinu o „slučaju Martinović“. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. mart 2022) „Glas javnosti“, 21. 4. 2006, Pristupljeno 22. 2. 2008.
- ^ Promocija knjige "uzleti i posrtanja". Vukovsko na internetu, 9. 12. 2012, Pristupljeno 1. 6. 2017.